Овогодишњи локални избори, осим што су најскупљи, показали су и колико су јавна предузећа и институције допринијеле резултатима гласања. Кршење закона и коришћење јавних средстава, како је речено у емисији Изазови БН ТВ довешће до озбиљних посљедица, неке већ и осјетимо.
Функционерска, а не изборна кампања. Јер, на протеклим изборима носиоци кандидатских листи били су, министри, начелници, посланици, директори јавних предузећа. Они су у великој предности у односу на остале кандидате јер имају подршку – не народа него јавних пара, кажу у Транспаренсију.
“Не само кроз тјерање запослених да гласају за њих него и кроз друге видове, коришћење буџета тих институција за своју кампању. Од једнократних давања до јавних радова које раде путеве. Имали смо на Сокоцу, пријављивали смо ЦИК-у, кандидат који је побиједио господина Бјелицу, Башевић је директор Шумског газдинства, које је асфалтирало велики број путева у току кампање”, каже Срђан Траљић из Транспаренси интернешнел БиХ.
У БиХ има око 500 јавних предузећа која су “златне коке” у рукама политичара. Они их, истиче економиста Миленко Станић, показује пракса, черупају и прије и послије избора, а посљедице су очигледне.
“Тешко ће да реагују и радници и грађани на изборима прије него се деси озбиљан проблем. А тада је већ касно. Ево примјер ЖРС гдје је само један кандидат за посланика искористио позицију генералног директора, без потребе, искористио је хиљаду радника који су касније отпуштени, али тај директор је добио мандат а предузеће ће годинама да плаћа те пормашаје, не само предузеће него И Република Српска”, каже економиста Миленко Станић.
На чела јавних предузећа, каже правник др Милан Благојевић, странке по својим интересима постављају вршиоце дужности. Не случајно.
“ВД је постављен ту између осталог и зато да води рачуна кога прима као радника да се на њега може рачунати да партијаска елита може рачунати на те гласове”, каже правник др Милан Благојевић.
А зашто је то тако? Зато што је по закону дозвољено да државном службеник буде члан политичке партије.
“И управо због ове ситуације ја сам гледао и видио када један помоћник министра у Влади Српске, а био је помоћник министа и у претходном сазиву Владе, за кампању 2020. уплатио је неколико хиљада марака, као свој лични прилог странци”, каже правник др Милан Благојевић.
А грађанима и удружењима су везане руке, наводи Срђан Траљић.
“Нама се дешавало да начелник одговори, исплатио сам то из буџетске резерве или се позове на уопштену ставку. Цик нема начина да то провјери. Довољан је тај његов одговор да је то планирано И И ту се прича завршава. Ми као удружење грађана немамо право жалбе И нама је та Централна изборна комисија конача правда”, каже Траљић.
А само у овој кампањи, странке су на промоцију сручиле невјероватних скоро 11 милиона марака. И цифра није коначна, речено је у емисији Изазови БН ТВ, што би се сликовито могло описати као љубав према држави до посљедње марке.
