На Златишту на Требевићу у општини Источни Стари Град, а на самој ентитетској граници Федерације БиХ и густо насељеног подручја сарајевске општине Стари Град дошло је до клизишта.
Према информацијама општине Источни Стари Град а након изласка на терен представника ове општине и општине Стари Град, те цивилне кантоналне заштите и цивилне заштите Источни Стари Град , као и надлежне инспекције Града Источно Сарајево утврђено је да је дошло до зачепљења дренажних канала и одвода у којима се задржавао природан ток сливања вода са планине Требевић.
Екипе са механизацијом су на терену врши се чишћење али и радови коју ће воду усмјерити изван насељеног дијела на обронцима Требевића.
У сапштењу општине Источни Стари Град стоји и да ће инпекцијски органи наложити израду пројекта санације који ће ова општина провести по хитном поступку. Из Управе цивилне заштите Кантона Сарајево кажу да је према извјештају Завода за изградњу Кантона Сарајево један од основних узрока клизишта депоновање одређених материјала са оближњих градилишта на Требевићу.
Џенан Брканић, директор Кантоналне управе цивилне заштите, каже да сам тај притисак и тежина депонованог материјала је покренуо клизиште, односно земљиште испод тог дијела.
Он каже да су на терену и да прате стање.
„Евидентно је је клизање тла, сад у којој мјери то је јако тешко одредити и имамо стручна лица која ће то конкретно знати. Ми се конкретно у овом случају бавимо заштитом људи, и материјалних добара и ево изналазимо и покушавамо да изналазимо рјешење како даље“, рекао је Брканић за БН ТВ.
Помоћник директора Кантоналне управе цивилне заштите Мирсад Медић наводи да је стање на терену, гледајући из прелиминарног извјешатаја алармантно, ипак је задњи крак тог клизишта на 50 метара од првих кућа са тенденцијом напредовања, јер задње пукотине говоре да је било помјерање преко два метра, тако гворе надлежне институције.
Еколог професор доктор Нусрет Дрешковић истиче да је разлог појаве клизишта на Требевићу повећан интезитет градње и сјеча шуме.
„Имали смо до сада дрвенасту вегетацију која је до сада својим корјеним системом и својим физиолошким функцијама одржавала тај простор у контексту неког природног амбијента а то је да стабилизира падине. И сада се покушава преветнтивно дјеловати, што је јако тешко јер штета је већ учињена у контексту околиша и притисака на оклиш“, наглашава он.
Да ли су сви надлежни реаговали на вријеме и да ли су се водили оном старом народном изреком да је „боље спријечити него лијечити“, остаје нам да видимо у наредном периоду и да се надамо да се стравични сценарио из Јабланице неће поновити.
