1701 – У Њу Хејвну, у америчкој држави Конектикат, основан је Универзитет Јејл, данас један од најчувенијих универзитета у САД.
1789 – У аустријско-турском рату аустријски фелдмаршал Гидеон Ернст Лаудон заузео је Београд.
1806 – Пруска је прекинула неутралну политику према Наполеону и објавила рат Француској, у којем је поражена уз тешке територијалне губитке. Миром у Тилзиту 1807. изгубила је цело подручје између Рајне и Лабе и већи део земаља стечених деобом Пољске.
1831 – У атентату је убијен председник Грчке, Јоанис Каподистријас (Иоаннис Каподистриас), један од вођа борбе за ослобођење од турске власти. Као председник од 1827. владао је апсолутистички ослањајући се на војску, што је изазвало револт либералних политичара.
1835 – Рођен је француски композитор и клавирски виртуоз Камиј Сен-Санс (Цамилле Саинт-Саенс), један од оснивача Националног музичког друштва (1871). Његов богати опус обухвата све врсте мужичких дела од којих је најпознатија опера „Самсон и Далила“.
1854 – Рођен је српски физичар и проналазач Михаило Пупин, професор математике и физике (1901) на Колумбија универзитету. Његов најзначајнији проналазак, самоиндукциони калемови („Пупинови калемови“) (1890), омогућио је телефонски и телеграфски пренос на велике даљине помоћу кабла. За аутобиографску књигу „Од исељеника до проналазача“ добио је 1924. Пулицерову награду.
1892 – Рођен је Иво Андрић, чије је дело донело међународни углед и признање југословенској књижевности. Први је и до сада једини југословенски књижевник добитник Нобелове награде за књижевност (1961) („Еx понто“, „Знакови“, „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“).
1915 – Немачке и аустроугарске трупе су у Првом светском рату заузеле Београд.
1934 – У Марсеју је убијен југословенски краљ Александар И Карађорђевић. Атентат у којем је погинуо и француски министариностраних послова Жан Луј Барту (Јеан Лоуис Бартхоу), организовали су лидери хрватског усташког покрета и македонских националиста, а извршио га је Влада Черноземски.
1944 – Почела је Трећа московска конференција на којој су британски премијер Черчил (Цхурцхилл) и лидер СССР Стаљин разматрали проблем Пољске, Грчке и Југославије и договарали се о уређењу Европе после Другог светског рата.
1962 – Уганда је стекла независност после готово 70 година британске колонијалне управе.
1963 – Више од 2.000 људи је погинуло у поплавама када је пукла око 300 метара висока брана „Вајонт“ код Белуна, у североисточној Италији.
1967 – У Боливији је убијен аргентински револуционар Ернесто „Че“ Гевара (Цхе Гуевара), симбол револуције у Јужној Америци. Као бескомпромисни борац за правду стекао је велику популарност широм света, посебно међу младима. Учесник Кубанске револуције, министар у Кастровој влади (Цастро) (1961-65), постао је у новембру 1966. лидер герилаца у Боливији, у октобру 1967. је заробљен, а потом убијен.
1975 – Совјетски физичар и дисидент Андреј Сахаров добио је Нобелову награду за мир.
1983 – У експлозији бомбе у Рангуну, главном граду Бурме, убијено је 18 владиних функционера Јужне Кореје, међу којима четири министра и шеф дипломатије Ли Бум Сук (Лее). Јужнокорејске власти су за подметање бомбе оптужиле агенте Северне Кореје.
1992 – У покушају да спречи даље разбуктавање рата у Босни и Херцеговини Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о забрани војних летова у ваздушном простору ове бивше југословенске републике, а мировним снагама (УНПРОФОР) наложено је да надгледају како се забрана поштује.
1993 – У сукобима Муслимана и Хрвата у Мостару (Босна и Хецеговина) срушен је Стари мост, симбол града, саграђен у 16. веку за време турске владавине. Мост је био под заштитом УНЕСКО-а.
1997 – Више од 200 људи је погинуло када је ураган „Паулина“ погодио мексичко летовалиште Акапулко.
2002 – Први пут у историји српског парламентаризма одржан је ТВ дуел кандидата за председника Србије који су ушли у други изборни круг, Војислава Коштунице и Мирољуба Лабуса.
2002 – Умро је југословенски телевизијски редитељ Сава Мрмак, један од најзначајнијих редитеља на овим просторима у домену историјске документарне драме, који се опробао и у свим осталим телевизијским жанровима.
2004 – У Авганистану су одржани први директни председнички избори у историји те земље, на којима је победио дотадашњи привремени председник Хамид Карзаи.
2012 – Извршен покушај атентата на Малалу Јусуфзаи, пакистанску девојчицу и активисткињу, борца за право на школовање женске деце. Године 2014. добила је Нобелову награду за мир.
2013 – Умро је Вилфрид (Wилфриед) Мартенс, фламански политичар и државник, премијер који је водио девет влада Белгије од 1979. до 1992. Један је од оснивача Европске народне странке на чијем челу је био од 1990.
2014 – Преминуо је глумац Борис Бузанчић, познат по око 500 позоришних, 12 телевизијских и 70 филмских улога ( „Вело мисто“, „Обећана земља“, „Операција Барбароса“, „Велики и мали“…). Био је први демократски изабран градоначелник Загреба (1990. – 1993.) и посланик хрватског Сабора (1992. – 1995.).