На данашњи дан, 6.октобар

1014 – Умро је цар Самуило који је 976. дигао устанак против Ромеје (Византија) и основао Македонско царство. Његово царство пропало је 1014, након тешког пораза од византијског цара Василија ИИ у бици код Беласице. Према предању, умро је од срчаног удара када је видео својих 14.000 војника који су били заробљени, а потом по наређењу византијског цара Василија ИИ ослепљени и пуштени.

1536 – Енглески верски реформатор и преводилац Библије Вилијам Тиндејл (Wиллиам Тyндале) спаљен је на ломачи као јеретик, према наређењу краља Хенрија ВИИИ (Хенрy).

1552 – Рођен је Матео Ричи (Маттео Рицци), италијански језуита, први католички мисионар у Кини (1581), где је током 30 година успешно упознавао Кинезе са достигнућима западне цивилизације, а на Западу проширио оскудно познавање Кине.

1767 – Рођен је хаићански државник Хенри Кристоф (Цхристопхе), доведен са острва Гренаде као роб на Хаити, где се крајем 18. века прикључио побуни против Француза. Године 1807. постао је председник Хаитија, а 1811. прогласио се краљем.

1846 – Рођен је амерички инжењер Џорџ Вестингхаус (Георге Wестингхоусе), проналазач ваздушне кочнице за локомотиве и трамваје, оснивач „Вестингхаус илектрик корпорејшн“ (1886).

1878 – Умро је српски трговац Илија Милосављевић Коларац, који је своју имовину завештао за просвећивање народа. Из његове задужбине издат је велики број књига и подигнут Коларчев народни универзитет у Београду.

1887 – Рођен је француски архитекта и теоретичар швајцарског порекла Шарл Едуар Жанре (Цхарлес Едоуард Јеаннерет), познат као Ле Корбизје (Цорбусиер), један од највећих архитеката 20. века, који је коришћењем армираног бетона, стакла и гвожђа радикално променио традиционални начин градње.

1903 – Рођен је ирски физичар Ернест Томас Синтон Волтон (Тхомас, Wалтон), један од пионира нуклеарне физике, добитник Нобелове награде за физику 1951. Са Џоном Дагласом Кокрофтом (Јохн Доуглас Цоцкцрофт), са којим је поделио Нобелову награду, развио је 1929. први атомски акцелератор.

1908 – Аустроугарска је анектирала Босну и Херцеговину што је изазвало дубоку кризу у односима европских сила. Да би избегле рат, водеће европске земље признале су анексију у марту 1909. Под притиском европских сила анексију је признала и краљевина Србија.

1914 – Рођен је норвешки етнолог и истраживач Тор Хејердал (Тхор Хеyедахл). Године 1947. предводио је шесточлану експедицију која је сплавом „Кон-Тики“ препловила око 9.000 километара између Перуа и пацифичког острва Туамоту близу Тахитија, да би доказао да су древни народи могли да плове из Јужне Америке до полинежанских острва.

1915 – Нападом на Србију, Бугарска, која је на почетку рата прогласила неутралност, укључила се у Први светски рат на страни Централних сила. Суочена истовремено са немачко-аустроугарском офанзивом на северу, српска војска је била присиљена да се повуче на Косово, а потом преко Албаније до Јадранског мора одакле су је савезничке снаге пребациле на острво Крф.

1927 – Премијером филма „Певач џеза“ у Њујорку, са тада врло популарним певачем Алом Џонсоном (Јонсон) у главној улози, почела је ера звучног филма.

1930 – Рођен је сиријски државник и генерал Хафез ал Асад (Асхад), који је на власт дошао у новембру 1970. ударом војног крила Арапске социјалистичке партије БААС. Председник Сирије био је од 1971. до јуна 2000. када је умро у свом кабинету.

1958 – Америчка нуклеарна подморница „Сивулф“ изронила је на површину код обале Нове Енглеске након два месеца проведена у морским дубинама, што је био светски рекорд у остајању под морем.

1972 – Више од 200 људи је погинуло и више од хиљаду повређено у железничкој несрећи код мексичког града Салтиљо.

1973 – Нападом Египта и Сирије на израелске положаје на источној обали Суеца и на Голанској висоравни почео је четврти војни сукоб Израела и Арапа, окончан 22. октобра резолуцијом Савета безбедности УН о прекиду ватре.

1976 – Војна хунта је у Тајланду срушила владу Сенија Прамођа (Прамој), а војска је на универзитету у Бангкоку масакрирала велики број студената левичара.

1981 – На војној паради у Каиру исламски екстремисти убили су Анвара ел Садата (Анwар), председника Египта од октобра 1970. Биланс спектакуларног атентата био је 12 мртвих и више од 25 рањених.

1988 – Под притиском демонстрација, током којих је Слободан Милошевић учвршћивао своју власт у Србији, руководство Војводине поднело је оставке. Током протеста, демонстранти су на функционере који су покушали да им се обрате, бацали јогурт, због чега је овај догађај касније популарно назван „јогурт револуција“.

1989 – Умрла је америчка филмска глумица Бет Дејвис (Бетте Давис), добитница два Оскара за филмове „Опасна“ и „Џезабел“, а прославила се и филмовима „Све о Еви“, „Мале лисице“ , „Шта се догодило са Беби Џејн“.

1990 – Умрла је прва жена-ратни пилот у Југославији Марија Драженовић Ђорђевић која је у саставу 113. ловачког пука учествовала у Другом светском рату у борбама на Сремском фронту 1945. Летачки испит је положила 1939. када је имала 15 година.

1991 – Индонежански војни авион ударио је у Џакарти у зграду владе, погинуле су 102 особе, а рањено више од 5.000.

1998 – Под притиском међународне заједнице и претњама ваздухопловним нападом НАТО-а, почело је повлачење српских снага безбедности са Косова према централној Србији.

2002 – Премијер Белгије Гај Верхоштат (Гуy Верхофстадт) упутио је прво званично извињење за депортовање десетине хиљада Јевреја у концентрационе логоре у нацистичкој Немачкој, које су чинили локални званичници.

2007 – Преминуо је музичар и композитор, клавијатуриста Лаза Ристовски. Свирао је у рок групама „Смак“ и „Бијело дугме“ и припадао музичарима који су обележили југословенску рок сцену.

2012 – Умро је бивши алжирски председник Шадли Бенџедид, који је свргнут са власти 1992, након чега је избио десетогодишњи грађански рат у коме је страдало више од 200.000 људи. На чело Алжира дошао је 1979. после чега је спроведено више политичких реформи које су довеле до вишестраначког политичког система.

2018 – Преминула је шпанска оперска певачица Монсерат Кабаље (Монтсеррат Цабалле) позната по интерпретацијама Росинијевих, Белинијевих и Доницетијевих опера. Током каријере извела је више од 90 различитих улога и снимила око 80 албума. Са певачем Фредијем Меркјуријем из групе „Квин“ снимила је песму „Барселона“ која је постала химна летњих олимпијских игара одржаних 1992. године у Барселони.