1187 – Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео је Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.
1608 – Холандски оптичар Ханс Липершеј (Липперсхеy) приказао је у Хагу први телескоп.
1803 – Умро је амерички политичар Семјуел Адамс (Самуел), организатор и идеолог борбе северноамеричких колонија за независност, један од потписника Декларације о независности 1776.
1810 – Српски устаници су у Првом српском устанку под вођством Карађорђа потукли код Лознице турску војску послату из Босне да угуши устанак.
1836 – Енглески природњак Чарлс Дарвин (Цхарлес Дарwин) упловио је на броду „Бигл“ у енглеску луку Фалмут после петогодишњих истраживања живог света у Јужној Америци и на острвима у јужном Пацифику, која су значајно допринела развоју његове теорије о еволуцији.
1847 – Рођен је немачки државник и фелдмаршал Паул фон Хинденбург, начелник штаба немачке Врховне команде у Првом светском рату, а од 1925. до смрти 1934. председник Немачке. После његове смрти, лидер нациста, канцелар Адолф Хитлер, прузео је апсолутну власт.
1851 – Рођен је француски маршал Фердинан Фош (Фердинанд Фоцх), командант савезничких армија у завршним операцијама у Првом светском рату, које су довеле до капитулације Немачке. По завршетку рата постао је члан Француске академије, и као први странац, фелдмаршал Велике Британије.
1869 – Рођен је индијски национални вођа Мохандас Карамчанд Ганди (Карамцханд Гандхи), назван Махатма (Велика душа), предводник борбе за ослобођење Индије од британске колонијалне власти, отац модерне Индије. Најпознатији поборник ненасиља у постизању политичких циљева, погинуо је у атентату који је на њега извршио један хиндуистички фанатик у јануару 1948.
1870 – Папске државе су плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена је из Фиренце у Рим.
1895 – У Сплиту је рођен југословенски диригент и композитор Јаков Готовац. Аутор популарне комичне опере „Еро с оног света“ (1935) инспирацију за своја дела налазио је превасходно у фолклору („Симфонијско коло“, „Коледа“, „Орачи“, „Гуслар“).
1924 – Лига народа је изгласала Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.
1935 – Италија је напала Абисинију (Етиопија) и сломивши отпор њених војника окупирала ту земљу. Лига народа је осудила агресију и 19. октобра увела санкције против Италије.
1944 – После 63 дана тешких борби, немачки нацисити су угушили устанак становника Варшаве окупиране у Другом светском рату. Погинуло је 250.000 Варшављана, велики број је завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град је готово потпуно уништен.
1946 – Зрењанин је добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено је да, поводом двогодишњице ослобођења града од нацистичке немачке окупације у Другом светском рату, тај банатски град добије име по народном хероју Жарку Зрењанину (1902 — 1942), члану ЦК КПЈ, политичком секретару Покрајинског комитета КПЈ за Војводину и организатору устанка у Војводини.
1973 – Умро је фински тркач на дуге стазе Паво Нурми (Пааво), који је освојио девет златних медаља на Олимпијским играма 1920, 1924. и 1928. Светске рекорде обарао је 29 пута.
1975 – Цар Хирохито је стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.
1985 – Умро је амерички филмски глумац Рок Хадсон (Роцк Худсон). У дугој и веома успешној каријери снимио је 63 филма у којима је углавном играо улоге романтичних јунака. У последњој години живота велику пажњу скренуо је јавним признањем да болује од сиде.
1990 – На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло је 127 људи кад је отети кинески авион ударио у два авиона на писти.
1990 – Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали су железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Загреба ка јадранској обали.
1991 – Почели су сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије код Дубровника. Наредних дана је опустошена околина тог града, а стари дубровачки град је гранатиран и остао је без струје и воде.
1996 – Бивши бугарски премијер Андреј Луканов убијен је из ватреног оружја испред своје куће у Софији.
1998 – Жан Пол Акајесу (Јеан Паул Акаyесу), бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен је у Хагу на три доживотна затвора.
1999 – Кина и Русија прославиле су првом заједничком војном вежбом 50. годишњицу својих дипломатских односа.
2000 – Током постизборне кризе у Србији Слободан Милошевић је путем државне телевизије поручио да му је „савест потпуно мирна“, иако се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали су Србију, а штрајкови и протести почели су и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.
2003 – Јужноафриканац Џон Максвел Куци (Јохн Маxwелл Цоетзее) добио је Нобелову награду за књижевност.
2009 – Ирска је на „поправном референдуму“ ратификовала Лисабонски споразум са 67,13 одсто гласова „За“. Страхујући за суверенитет своје државе, Ирци су раније, јуна 2008, одбацили овај споразум.
2010 – Летонска коалициона влада десног центра освојила је већину гласова на парламентарним изборима, а премијер Валдис Домбровскис је остао на тој дужности.
2012 – У оружаном нападу на студентски дом у Муби, у североисточној Нигерији, у време студентских избора, убијено је 20 људи.
2013 – Италијански глумац Дјулијано Дјема (Гиулиано Гемма), познат по улози „Ринга“ у „шпагети-вестернима“, погинуо је у саобраћајној несрећи. Играо је у више од 100 филмова и на телевизији – од комедије до авантуре и историјских филмова.
2014 – Лидер социјалдемократа Стефан Лофвен изабран је за новог премијера Шведске.
2017 – Амерички пензионер је убио 58 људи и ранио 524, пуцајуци из аутоматског оружја са 32. спрата једног хотела на публику концерта кантри музике у Лас Вегасу и потом извршио самоубиство.
