На данашњи дан, 20.септембар

480. п.н.е. – У поморској бици код острва Саламина у Егејском мору, Грци су под командом атинског војсковође Темистокла (Тхемистоклес) поразили Персијанце које је предводио краљ Ксеркс И (Xерxес), чиме је осигурана превласт Атине на мору.

1519 – Португалски морепловац Фернандо Магелан (Магалханес) испловио је из Севиље са пет бродова на пут око света. Магелан је погинуо у борби са домороцима на острву Муктан 1521, а у Севиљу се у септембру 1522. вратио само један брод „Викторија“ са 18 морнара. Тим путовањем је први пут опловљена Земља.

1697 – У Рејсвијку код Хага, Енглеска, Шпанија, Холандија и Немачко Царство потписали су мировни уговор са Француском, чиме је окончан рат Велике алијансе. Вештом дипломатијом, Француска је успела да задржи готово све освојене територије.

1833 – Рођен је италијански новинар и пацифиста Ернесто Теодоро Монета, добитник Нобелове награде за мир 1907. Био је директор миланског листа „Ил Сецоло“ и председник Интернационалног конгреса за мир у Милану 1906, а у младости Гарибалдијев следбеник и борац.

1842 – Рођен је шкотски хемичар и физичар Џејмс Дјуер (Јамес Деwар), проналазач термос-боце. Први је произвео течан (1898), а затим и чврст водоник (1899).

1863 – Умро је немачки филолог и писац Јакоб Грим (Гримм) оснивач савремене германистике. Са братом Вилхелмом (Wилхелм) сакупио је и објавио чувене приче и бајке за децу. Започео је рад на великом „Немачком речнику“ (1852). Преводио је српске народне песме које је сакупио Вук Стефановић Караџић.

1870 – Снаге италијанског краља Виторија Емануела ИИ (Витторио Еммануеле) ушле су у Рим чиме је завршено уједињење Италије. Папа Пије ИX повукао се у Ватикан и прогласио се затвореником.

1928 – Велики фашистички савет постао је врховно законодавно тело у Италији, уместо дотадашњег Већа посланика.

1934 – Рођена је италијанска филмска глумица Софија Шиколоне (Софиа Сцицолоне), позната као Софија Лорен, добитница Оскара 1961. за филм „Две жене“. Прославила се филмовима „Чочара“, „Црна орхидеја“, „Хлеб, љубав и …“, „Чежња под брестовима“.

1945 – Свеиндијски конгрес и његови лидери Махатма Ганди и Пандит Нехру одбацили су британски предлог о самоуправи и затражили пуну независност Индије.

1957 – Умро је фински композитор Јан Сибелијус (Јеан Сибелиус) аутор седам симфонија, популарног виолинског концерта и чувене симфонијске поеме „Финландија“.

1960 – Бивша британска колонија Кипари 13 афричких држава које су стекле независност примљени су у УН.

1970 – Совјетски космички брод „Луна 16“ спустио се на Месец и покупио узорке месечевог тла.

1976 – Шведска Социјалдемократска партија изгубила је на парламентарним изборима, први пут после више од 40 година.

1977 – Вијетнам и Џибути примљени су у УН као 149. и 150. чланица међународне организације.

1979 – Жан Бадел Бокаса, владар Централноафричког царства, оборен је са власти. Нови шеф државе, бивши председник Дејвид Дако (Давид Дацко) вратио је земљи статус републике. Бокаса је 1965. војним ударом срушио Дака, а 1976. укинуо републику и прогласио се царем.

1981 – Централноамеричка држава Белизе на обали Карипског мора (бивши Британски Хондурас) стекла је независност од Велике Британије.

1984 – У нападу аутомобила-бомбе на америчку амбасаду у Бејруту погинуло је 16 људи, а амерички амбасадор је повређен.

1990 – Парламенти Источне и Западне Немачке потврдили су уговор о уједињењу двеју држава.

1990 – Умро је српски конструктор авиона Слободан Зрнић, декан Машинског факултета Новосадског универзитета, један од конструктора летилица ИК-3 и С-49. Авион ИК-3 је 6. априла 1941. у Другом светском рату учествовао у одбрани Београда.

1991 – Црногорски парламент је у Жабљаку прогласио Црну Гору еколошком државом и прихватио декларацију о заштити природе. Пројекат прве еколошке државе у свету прихваћен је 1992. на светском еко-самиту у Бразилу под покровитељством УН.

2000 – У Москви је умро руски космонаут Герман Титов, други човек који је летео у свемир. Титов је августа 1961, у броду „Восток 2“, провео 25 сати у свемиру, обишавши земљу 17 пута. За заслуге у освајању васионе, добио је највише државне награде и звање хероја СССР.

2001 – Албански терористи започели су предају последњих количина оружја НАТО трупама у Македонији. Тог дана је у македонском парламенту почела дискусија о уставним амандманима којима би се албанској мањини гарантовала већа права.

2003 – Бивши амерички председник Бил (Билл) Клинтон званично је отворио Меморијални центар у Поточарима (БиХ) посвећен жртвама масакра у Сребреници 1995. године, када су снаге Војске Републике Српске убиле око 8.000 Бошњака.

2005 – У Бечу је умро познати „ловац на нацисте“ Симон Визентал који је заслужан за хапшење више од 1.000 припадника немачког нацистичког режима, међу којима је један од најближих Хитлерових сарадника Адолф Ајхман, као и бивши командант концентрационог логора Треблинка, Франц Штангл.

2008 – Више хиљада људи учествовало је на мировним протестима у Берлину и Штутгарту у Немачкој, и Манчестеру у Великој Британији противећи се рату у Авганистану.

2011 – У сукобима у Јемену након што је полиција употребила снајпере и минобацачку ватру у масовним протестима против председника Јемена Али Абдулаха Салеха, који је на власти скоро 33 године, погинуло је 60 људи током три дана.

2011 – Словеначки парламент изгласао је неповерење влади премијера Борута Пахора.

2012 – Француски музеј Лувр отворио је одељење посвећено исламској уметности, са око 18.000 уметничких предмета који датирају од седмог до 19. века, у чију 11-годишњу изградњу је уложено 100 милиона евра.

2014 – Национална партија десног центра победила је на парламентарним изборима у Новом Зеланду, што је новозеландском премијеру Џону Кеју обезбедило трећи узастопни мандат.

2015 – На превременим изборима у Грчкој, другим од почетка године, победила је Сириза (Сyриза) на челу са Алексисом Ципрасом (Алеxис Тсипрас), која ће владу формирати са десничарском странком „Независни Грци“. Нова коалициона влада Грчке и након других превремених избора остаје у истом саставу као и претходна, чија је оставка те изборе изазвала.

2016 – У Сомалији пет милиона људи не добија довољно хране, а међу њима више од 300.000 деце млађе од пет година акутно је неухрањено. Суша у јужној и централној Сомалији главни је кривац драматичне несташице хране.