1580 – Рођен је шпански писац Франсиско Гомез де Кеведо и Виљегас (Францисцо Гомез, Qуеведо y Виллегас), великан Златног века шпанске књижевности и један од најзначајнијих сатиричара у светској књижевности („Сновиђења“, „Живот лупежа“) .
1631 – У Тридесетогодишњем рату Швеђани и немачки протестанти под командом шведског краља Густава Адолфа победили су царску војску (Католичка лига) под вођством грофа Тилија (Тиллy) код Лајпцига.
1665 – У Лондону је избила епидемија куге у којој је умрло око 70.000 људи.
1787 – Делегати 12 од тадашњих 13 држава САД потписали су Устав САД. Уз касније додате амандмане, тај устав је и сада на снази и најстарији је важећи устав у свету. У њему је први пут примењена идеја француског филозофа Монтескјеа (Монтесqуиеу) о подели власти на законодавну, извршну и судску.
1796 – Први председник САД Џорџ Вашингтон (Георге Wасхингтон) упутио је америчком народу опроштајну поруку (Фареwелл Аддресс) и повукао се на своје имање. За председника је изабран 1788.
1809 – Миром у Фредриксхаму завршен је шведско-руски рат у којем је Русија освојила Финску.
1826 – Рођен је немачки математичар Георг Фридрих Бернхард Риман (Фриедрицх, Риеманн), који је отворио нове правце развоја математике и њене примене у физици и механици. Низ математичких појмова има по њему назив.
1857 – Рођен је руски физичар Константин Едуардович Циолковски, чије су теорије и открића били основа за развој астронаутике. Године 1903. објавио је прво дело из теорије астронаутике „Испитивање васионског простора реактивним апаратима“.
1889 – Поводом 500. годишњице Косовске битке, у краљевини Србији установљен је „Орден кнеза Лазара“, који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник.
1900 – Британска краљица Викторија И Александрина (Вицториа Алеxандрине) потписала је документ којим је Аустралија ушла у Комонвелт као федерална унија шест бивших британских колонија.
1908 – Рођен је руски виолиниста и диригент Давид Фјодорович Ојстрах, један од највећих мајстора виолине у 20. веку. Прославио се 1935. на међународном такмичењу у Варшави и 1937. наградом „Исај“ у Бриселу, а потом је са великим успехом наступао широм света.
1918 – После тродневне офанзиве, Прва и Друга српска армија су уз помоћ две француске дивизије пробиле Солунски фронт у Првом светском рату. Немци и Бугари били су приморани да се повуку. Пробој Солунског фронта омогућио је српској војсци повратак у домовину и, као једна од најуспешнијих операција у Првом светском рату, допринео коначном слому Централних сила.
1931 – РЦА Виктор компанија представила је прву лонг-плеј грамофонску плочу на 33 обртаја у хотелу Савој у Њујорку.
1939 – Совјетска Црвена армија ушла је у Пољску са истока, запосела крајеве западне Белорусије и Украјине и заробила 217.000 Пољака. Истовремено Немци су напали Варшаву из ваздуха и са копна.
1944 – Спуштањем британских падобранаца код града Арнхема у Холандији почела је операција „Маркет Гарден“ у Другом светском рату, с циљем да се успостави мостобран на реци Рајни и заобиђе немачка линија одбране. Савезничке трупе наишле су на неочекивано јак отпор Немаца и операција је пропала уз велике савезничке губитке.
1961 – Обешен је бивши турски премијер Аднан Мендерес, којег је у мају 1960. оборила војна хунта генерала Џемала Гурсела (Цемал Гуерсел) и осудила на смрт због издаје реформских принципа Кемала Ататурка (Ататуерк).
1978 – Потписивањем оквирног плана за мир на Блиском истоку, у Кемп Дејвиду су завршени разговори председника Египта Анвара ел Садата (Анwар), премијера Израела Менахема Бегина (Менаћем) и председника САД Џимија Картера (Јиммy Цартер).
1980 – Бивши диктатор Никарагве генерал Анастасио Сомоса Дебајле (Сомоза Дебаyле) убијен је у атентату у Парагвају, где је живео у избеглиштву после збацивања са власти у јулу 1979.
1994 – Умро је британски филозоф аустријског порекла Карл Рајмунд Попер (Раимунд Поппер), један од најутицајнијих мислилаца 20. века („Логика истраживања“, „Отворено друштво и његови непријатељи“, „Беда историцизма“).
1997 – У близини Фојнице, у централној Босни, срушио се хеликоптер УН у којем су погинули 12 представника међународне заједнице и помоћник Високог представника УН за Босну и Херцеговину Герд Вагнер (Wагнер).
2001 – Македонска влада је саопштила да ће НАТО трупама дозволити да остану у земљи и по завршетку њиховог мандата.
2004 – Министри одбране пет земаља ЕУ (Холандија, Француска, Италија, Шпанија и Португал) потписали су споразум о оснивању Европске жандармерије са седиштем у Вићенци, на североистоку Италије.
2006 – У молдавској области Придњестровље је одржан референдум о независности за који је већина европских земаља унапред рекла да га неће признати. Придњестровље је територија између Молдавије и Украјине, у којој већина становника говори руски и која је 1992. године, у време распада Совјетског савеза, прогласило отцепљење од Републике Молдавије, уз војне сукобе и бројне жртве.
2008 – Сомчај Вингсават, изабран је за 26. премијера у Тајланду, упркос противљењу опозиције. Сомчај (61) правник по струци, замењује премијера Самака Сундаравеја (73), који је поднео оставку након масовних демонстрација и оптужбе о примању мита.
2009 – Брис Татон (Брице), навијач француског фудбалског клуба брутално је пребијен у центру Београда, бејзбол палицама, шипкама и бакљама уочи утакмице фудбалских клубова Партизан и Тулуз. Од последица повреда преминуо 29. септембра 2009. За тешко убиство Бриса Татона осуђена је група од 15 навијача фудбалског клуба Партизан.
2011 – У несрећи на аеромитингу у Риноу у Невади погинуло је девет особа, а 54 људи је повређено, када је једна летелица ударила у ивицу трибина где су се налазили гледаоци и медији који су пратили догађај.
2011 – Немачки диригент Курт Сандерлинг умро је у Берлину у 98. години. Пореклом Јеврејин побегао је 1936. пред нацизмом у Совјетски Савез, где је управљао Лењинградском филхармонијом до 1960. године. У тадашњој Немачкој Демократској Републици (ДДР) руководио је симфонијским оркестрима из источног Берлина и Дрездена.
2014 – Јужнокорејска Награда за мир додељена је немачкој канцеларки Ангели Меркел због њене „сталне свести“ о одговорности Немачке у нацистичким злочинима.
2016 – Преминуо је амерички драмски писац Едвард Олби (Едwард Албее), аутор више од 30 комада о феноменима америчке културе. Добитник је три Пулицерове награде и проглашен „писцем генерације“ пошто је 1962. написао култни комад „Ко се боји Вирџиније Вулф“.
