1380 – Умро је француски краљ Шарл В Мудри (Цхарлес ле Саге), који је 1358, као регент, док је његов отац Жан ИИ (Јеан) био заробљеник Енглеза, угушио велики сељачки устанак, Жакерију. Ступио је на престо 1360, а у Стогодишњем рату успео да поврати од Енглеза већи део територије. Подстицао је науку и културу. Наследио га је син Шарл ВИ Луди.
1387 – Рођен је енглески краљ Хенри В (Хенрy), који је током владавине (1413-22) наставио Стогодишњи рат са Француском и после победе 1415. код Азенкура освојио Париз. Регент је постао 1420, а после смрти Шарла ВИ престолонаследник Француске.
1498 – Умро је шпански доминиканац Томас де Торкемада (Торqуемада), покрштени Јеврејин, први Велики инквизитор Шпаније (1483-94) и фанатични проповедник Инквизиције. Под његовим притиском краљ Фердинанд В издао је декрет о прогону Јевреја на основу којег је 300.000 Јевреја протерано из Шпаније.
1620 – Брод „Мејфлауер“ кренуо је из енглеске луке Саутемптон са путницима који ће основати Плимут, прву сталну енглеску колонију у Америци.
1736 – Умро је немачки физичар Габријел Данијел Фаренхајт (Габриел Даниел Фахренхеит), који је 1714. усавршио термометар напунивши га живом, уместо алкохолом. Тачка смрзавања на његовој скали, 32 степена, означава највећу хладноћу која је 1709. измерена у Данцигу (Гдањску).
1745 – Рођен је руски војсковођа Михаил Иларионович Кутузов, један од највећих војних стратега 19. века. Прославио се борбама против Турака и Наполеона Бонапарте 1812. Једна је од главних личности романа „Рат и мир“ Лава Толстоја.
1810 – Масовним устанком сељака које су предводили Мигел Идалго и Кастиља (Мигуел Хидалго y Цастилла) и Хосе Моралес (Јосе), у Мексику је почела борба за независност од Шпаније, завршена успехом 1821. Датум почетка тог устанка се у Мексику прославља као Дан независности.
1823 – Рођен је кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинио најјачом војном силом на Балкану. Владао је од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, када је убијен у Кошутњаку. Због буне Томе Вучића Перишића, 1842. побегао је у Аустрију где је помагао Вука Караџића, Дјуру Даничића, Бранка Радичевића и друге српске писце.
1859 – Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон (Давид Ливингстоне) открио је у источној Африци велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик.
1861 – Заступништво града Загреба доделило је Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата „сва права, слобоштине и користи, као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају“.
1894 – Рођен је архитекта, историчар уметности и писац Александар Дероко, члан Српске академије наука и уметности, један од првих историографа српске средњевековне и народне архитектуре.
1908 – Беч и Москва су се споразумели да се Аустро-Угарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија су под притиском Аустро-Угарске и Немачке у марту 1909. признале анексију.
1923 – Рођен је сингапурски државник Ли Куан Ју (Лее, Yеw), који је, као премијер Сингапура (1959-90), преобразио ту бившу британску колонију у индустријску и трговинску метрополу.
1931 – Италијанске колонијалне снаге заробиле су и погубиле либијског националног вођу Омара Мухтара (Мукхтар).
1941 – Ирански шах Реза Кан Пахлави абдицирао је у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе (Мохаммед). Абдикацију су изнудили Велика Британија, САД и СССР због шахове пронемачке политике.
1955 – Војним ударом збачен је са власти председник Аргентине Хуан Перон (Јуан). После 18 година у егзилу, Перон се вратио у Аргентину 1973, када је формирана перонистичка влада Ектора Кампоре (Хецтор Цампора) и исте године поново постао председник Аргентине. После његове смрти 1974. заменила га је супруга Изабела Перон (Исабел).
1963 – Малаја, Северни Борнео, Саравак и Сингапур основали су Малежанску федерацију.
1966 – Извођењем опере Самјуела Барбера (Самуел) „Антоније и Клеопатра“, отворена је нова зграда Опере Метрополитен у Линколновом центру у Њујорку.
1977 – У Паризу је умрла грчка оперска певачица Марија Калас (Мариа Цаллас), прослављени сопран („Норма“, „Тоска“) и позната личност у светским монденским круговима.
1978 – У Ирану је погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велики број села потпуно су разрушени.
2001 – Кина је након 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.
2002 – Умро је Двајт Вајли (Дwигхт Wхyлие) који је 1961. године постао први тамнопути спикер Би-Би-Сија у Лондону.
2004 – Афричке државе су у близини Јоханесбурга отвориле Пан-афрички парламент, прво представничко тело целе Африке.
2008 – Од почетка године у Авганистану је погинуло 1.445 цивила у нападима побуњеника, америчких и НАТО снага, односно 40 одсто више него у истом периоду 2007. године, према подацима УН из Кабула.
2011 – Савез странака левице освојио је највише гласова на парламентарним изборима у Данској, а мандат за формирање владе добила је председница странке Социјалдемократа Хеле Торнинг-Шмит, чиме је Данска добила прву жену премијера у својој историји.
2013 – У оружаном нападу у бродоградилишту америчке Ратне морнарице у Вашингтону погинуло је 13 људи, међу којима и нападач – бивши службеник војске.
2014 – Украјински парламент ратификовао је Споразум о придруживању ЕУ.
2017 – Премијер Исланда Бјарниј Бенедиктсон (Бенедиктссон) поднео је оставку посто се влада десног центра распала након повлачења мањинског коалиционог партнера, Центристичке партије Светла будућност, јер је премијеров отац помогао једном осуђеном педофилу да очисти досије како би опет могао да се запосли.
2018 – Етиопија и Еритреја потписале су мировни споразум после 30 године сукоба. ; Мировни споразум су потписали премијер Етиопије Абиј Ахмед и председник Еритреје Исајас Афверки у Саудијској Арабији.
