1690 – Аустријски цар Леополд И донео је указ, познат као „Привилегиј“ којим су Срби на територији Аустрије добили одређене повластице. „Привилегиј“ је гарантовао слободу вере, употребу Јулијанског календара и право избора архиепископа и других свештеника.
1780 – Рођен је словеначки слависта Јернеј Бартол Копитар. За српску културу значајан је као помагач и заштитник Вука Стефановића Караџића којег је подстакао да скупља народне умотворине и да напише граматику и речник српског језика.
1897 – Енглески лекар Роналд Рос (Росс) открио је врсту комараца који преносе маларију што је било пресудно за сузбијање болести која је узроковала смрт милиона људи. Рос је један од првих добитника Нобелове награде за медицину (1902).
1911 – Италијански конобар Вићенцо Перуђа (Вицензо Перруггиа) украо је из париског музеја „Лувр“ слику „Мона Лиза“ Леонарда да Винчија. Слика је пронађена и враћена у музеј 1913. године.
1941 – Умро је Рабиндранат Тагоре (Рабиндранатх), индијски писац и филозоф, добитник Нобелове награде за књижевност 1913. („Градинар“, „Гитанџали“).
1944 – У Дамбартон Оуксу код Вашингтона почела је конференција представника СССР-а, Кине, САД и Велике Британије о формирању предлога за стварање светске организације који су створили базу за организацију Уједињених нација основану у Сан Франциску априла 1945.
1958 – Умро је српски композитор и диригент Стеван Христић, један од оснивача Музичке академије у Београду, шеф Београдске филхармоније, диригент у Народном позоришту, директор Опере, члан Српске академије наука и уметности и први председник Савеза композитора Југославије (балет „Охридска легенда“, опера „Сутон“, сценска музика).
1959 – Багдадски пакт, војно-политички савез Турске, Велике Британије, Ирана и Пакистана, под водством САД, који је ступио на снагу 1955, променио је назив у ЦЕНТО пакт (Централ Треатy Организасион) након што се Ирак повукао из савеза.
1960 – Џомо Кенијата (Јомо Кенуyатта), национални лидер Кеније, пуштен је из затвора након девет година робије на коју су га осудиле британске власти под оптужбом да је вођа националистичке организације Мау Мау. По повратку у Најроби постао је председник Кенијске афричке националне уније, а након проглашења независне Републике Кеније (12. децембра 1964) постао је председник и премијер.
1964 – Умро је италијански политичар Палмиро Тољати (Тоглиатти), један од оснивача Комунистичке партије Италије 1921. и њен генерални секретар од 1927. до 1964. године. Концепцијом „италијанског пута у социјализам“ радикално је раскинуо са стаљинистичком верзијом социјализма.
1968 – Трупе чланица Варшавског пакта, изузев Румуније, окупирале су Чехословачку. Око 200.000 војника заузело је све значајне пунктове у земљи. Тиме је угушено „Прашко пролеће“, покушај Комунистичке партије ЧССР са Александром Дубчеком на челу да реформише систем. Овом окупацијом устоличен је принцип „ограниченог суверенитета“ источноевропских комунистичких земаља.
1975 – САД су укинуле 12-годишњу забрану извоза на Кубу, али је ембарго на директну трговину Кубе и САД остао на снази.
1983 – Вођа филипинске опозиције Бењино Акино (Бенигно Аqуино) убијен је по изласку из авиона на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избеглиштва у САД. Убиство је организовао филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонивши тако најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. године.
1990 – На централном градском тргу у Прагу 100.000 људи први пут је слободно обележило годишњицу инвазије Варшавског пакта на Чехословачку (1968).
1991 – Маса демонстраната сукобила се у Москви са специјалним јединицама које су напале зграду руског парламента. Демонстранти су разбијали прозоре на згради КГБ, Љубјанки и срушили споменик Феликсу Дјержинском. Након 60 сати проведених у кућном притвору на Криму, совјетски председник Михаил Горбачов вратио се у Москву и преузео контролу над државом након неуспелог државног удара присталица тврде струје совјетских комуниста.
1991 – Латвија је прогласила независност од Совјетског Савеза.
1991 – Хрватске власти почеле су блокаду касарни ЈНА у Хрватској и ускратиле им снабдевање струјом, храном и водом. У наредним данима ескалирали су сукоби између ЈНА и хрватске војске у многим деловима Хрватске.
1993 – Мировне снаге УН ушле су, први пут након два месеца, у муслимански део Мостара (БиХ), где су затекле 55.000 људи на ивици глади. Борбе између хрватских и муслиманских снага у Мостару почеле су у мају 1993. године.
1999 – Начелник Генералштаба Војске Југославије генерал армије Драгољуб Ојданић изјавио је да су у агресији НАТО-а на СР Југославију животе изгубила 524 припадника ВЈ, а да се 37 воде као нестали.
2000 – Словеначки пливач Мартин Стрел, који је под мотом „За мир, пријатељство и чисте воде“ пливао Дунавом од изворишта у Немачкој до ушћа у Црно море, оборио је рекорд и ушао у Гинисову књигу са више од 2.900 препливаних километара. Стрел је у тај поход кренуо 25. јуна.
2000 – Председник Демократске Републике Конго Лоран Кабила прогласио је привремену скупштину, прво законодавно тело од кад је он преузео власт, у мају 1997. године.
2001 – Архива Националне безбедности, истраживачке организације са седиштем у САД, објавила је документ који показује да су званичници САД знали за умешаност владе Руанде у геноцид 1994. године, када су Хути убили око 800.000 Тутсија. Многе западне земље су тада одбиле да интервенишу.
2002 – Некада најтраженији палестински терориста на свету, Абу Нидал, извршио је самоубиство у Ираку, где је илегално боравио.
2005 – Бивши пољски председник генерал Војчех Јерузелски извинио се, први пут после готово четири деценије, што је наредио пољским војницима да учествују у интервенцији Варшавског пакта у Чехословачкој 1968. године.
2012 – Умро је премијер Етиопије Мелес Зенави који је на власти у тој земљи био 21 годину, најпре као преседник а потом као премијер, након што је промењен устав којим је та земља постала парламентарна држава.
2013 – Амерички војник Бредли Менинг (Брадлеy Маннинг) осуђен је на 35 година затвора пред војним судом САД, због одавања војних и дипломатских тајни сајту Викиликс.
2015 – Словеначки бенд Лајбах (Лаибацх) завршио је посету Северној Кореји одржавши два концерта који су били први концерти неке западњачке групе у тој затвореној комунистичкој држави.