Ко жели да је стално у праву мора често мијењати мишљење. Молимо паметне и поштене да чувају здравље и не губе наду. За сваки случај. Ако нам нико други не помогне.
Овако је говорио пјесник, писац, новинар, афористичар Душко Радовић (1922-1984) који је оставио неизбрисив траг у култури бивше Југославије и постао синоним за духовитост, мудрост и љубав према Београду. Напустио нас је на данашњи дан, 16. августа, прије 40 година.
Радовић је рођен 29. новембра 1922. године у Нишу, а током своје богате каријере створио је дела која су обиљежила генерације. Његова поезија за дјецу, у којој је успио да споји једноставност израза с дубоким порукама, остала је омиљена међу најмлађима, али и одраслима, док су његове пјесме и афоризми урезани у колективну свијест народа. Његова најпознатија дела су „Капетан Џон Пиплифокс“,“Поштована децо“,“Смешне речи“,“На слово, на слово“,“Београде, добро јутро 1″.
Међутим, Радовић је био много више од пјесника. Његов рад у медијима, посебно на Радио Београду, остао је упамћен по емисији „Београде, добро јутро“, у којој је сваког јутра, од 1976. до 1983. године, изговарао мудре, ироничне и често духовите опаске о свакодневном животу, љубави, друштву и политици. Његови афоризми, једноставни а дубоки, постали су дио свакодневног говора, а многи од њих и данас су актуелни.
Душко Радовић био је познат по свом специфичном хумору, који је успијевао да разгали, али и да подстакне на размишљање. Његова критика друштва, изречена с лакоћом и без горчине, била је препознатљива и вољена.