1385 – Победом у бици код Алжубароте, Португалци су спречили покушај инвазије краља Кастиље Хуана I (Јуан), чиме је осигурана независност Португала.
1457 – Гутенбергова штампарија у Мајнцу издала је прву штампану књигу у боји. „Мајнцишки псалтир“ био је штампан у црвеној и црној боји.
1777 – Рођен је дански физичар Ханс Кристијан Ерстед, оснивач науке о електромагнетизму. Открио је магнетски учинак електричне струје и по њему је названа јединица за јачину магнетског поља у електормагнетском ЦГС систему (Ое).
1784 – На острву Кодијак поред Аљаске основана је прва руска колонија. САД су од Русије 1867. купиле Аљаску за 7,2 милиона долара.
1867 – У покушају да створи велики балкански савез против Отоманског царства, кнез Србије Михаило Обреновић склопио је уговор са Грцима.
1893 – У Француској су, први пут у свету, уведене регистарске таблице за моторна возила.
1900 – Снаге европских велесила, САД и Јапана, заузеле су Пекинг, чиме је окончан „Боксерски устанак“ у Кини. Циљ устанка је био протеривање странаца из Кине и домаћих хришћана као експонената страних угњетача.
1920 – У Београду је потписан уговор о стварању „Мале Антанте“, војно-одбрамбеног савеза Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца против рестаурације Хабсбурговаца и ревизионистичких тежњи Мађарске после Првог светског рата. Савезу је 19. августа приступила и Румунија.
1934 – У први нацистички концентрациони логор Дахау, код Минхена, доведени су први затвореници, противници режима Адолфа Хитлера. Касније је, у Другом светском рату у том логору убијено 70.000 заточеника из окупиране Европе.
1941 – Британски премијер Винстон Черчил (Wинстон Цхурцхилл) и председник САД Френклин Розевелт (Франклин Роосевелт) потписали су „Атлантску повељу“, којом су се заложили за право сваког народа да изабере власт у својој земљи и да се изјашњава о територијалним променама. Та повеља касније је укључена у Повељу УН.
1945 – Јапан је прихватио савезничке захтеве за безусловну капитулацију, чиме је окончан Други светски рат. Капитулација је потписана 2. септембра на америчком бојном броду „Мисури“ у Токијском заливу.
1947 – Формирана је држава Пакистан, настала по завршетку британске владавине у региону и поделе азијског потконтинента на исламски Пакистан и Индију насељену претежно Хиндусима. Пакистан је био подељен на два дела, Западни и Источни, који је касније постао независна држава Бангладеш.
1949 – У Западној Немачкој су одржани први избори после Другог светског рата. Конрад Аденауер је постао први канцелар Западне Немачке.
1956 – Умро је немачки писац Бертолт Брехт (Брецхт), један од највећих драмских аутора и теоретичара позоришта 20. века. Светску славу стекао је „Просјачком опером“, за коју је музику написао немачки композитор Курт Вајл (Wеилл). По повратку у Немачку 1949, коју је напустио 1933. када су нацисти дошли на власт, основао је у тадашњем Источном Берлину чувено позориште „Берлински ансамбл“ („Кавкаски круг кредом“, „Мајка храброст“).
1969 – Влада Велике Британије одобрила је улазак британских трупа у Северну Ирску да би спречила ескалацију сукоба између католика и протестаната.
1970 – СФР Југославија и Ватикан обновили су пуне дипломатске односе после 18-годишњег прекида.
1980 – Почео је штрајк радника у пољском бродоградилишту у Гдањску. Раднички протести убрзо су се проширили на целу земљу и довели до великог друштвеног преокрета у Пољској, а значајно су утицали и на промене у осталим комунистичким земљама источне Европе.
1986 – У Пакистану је избила побуна против власти председника Зије ул Хака (Зиа ул-Хаq). Неколико људи је убијено, а лидер опозиције Беназир Буто (Бхутто) је ухапшена.
1988 – Умро је италијански конструктор спортских аутомобила Енцо Ферари (Ензо Феррари).
1996 – Јужноафричка Национална партија, носилац политике апартхејда у Јужној Африци, у парламенту је прешла у опозиционе клупе, после 48 година.
2000 – Руска православна црква прогласила је за свеце последњег руског цара Николаја Другог Романова и чланове његове породице, који су убијени током Октобарске револуције, 1918. године.
2000 – Савет безбедности УН донео је резолуцију о формирању посебног суда за злочине почињене током грађанског рата у Сијера Леонеу.
2004 – Умро је пољски писац и нобеловац Чеслав Милош (Цзеслаw Милосз) који је скоро 30 година провео у егзилу. Збирка есеја о тоталитаризму „Заробљени ум“ донела му је светску славу и признање.
2005 – Сви путници и чланови посаде (укупно 121 особа) погинули су када се авион „Боинг 737“ кипарске компаније „Хелиос ерлајнз“ срушио се у Грчкој.
2006 – У 5 сати по Гриничу (Греенwицх) почело је примирје између Израела и Либана који су прихватили Резолуцију 1701 Уједињених нација и окончали међусобне војне сукобе. Рат у Либану избио је 12. јула када су герилци Хезболаха отели двојицу израелских војника, а Израел одговорио нападима на Либан.
2008 – Пољска и САД парафирале су у Варшави споразум о размештању америчког антиракетног штита у Пољској.
2010 – Умро је фотограф Херман Леонард, познат по црно-белим фотографијама џез великана попут Били Холидеј, Дјука Елингтона, Чарлија Паркера, Луиса Армстронга, Мајлса Дејвиса и Френка Синатре.
2012 – Умро је шаховски велемајстор Светозар Глигорић, носилац 13 медаља са шаховских олимпијских игара (две златне, шест сребрних и пет бронзаних).
2013 – Власти Египта увеле су једномесечно ванредно стање и полицијски час у 13 области због сукоба снага безбедности и присталица свргнутог председника Мохамеда Морсија у којима је око 200 људи изгубило живот.
2014 – Власти Гвинеје, једне од земаља погођених епидемијом еболе, увеле су ванредно стање због хеморагичне грознице која је убила више од 1.000 људи.
2015 – Куба и Америка су обновиле дипломатске односе и на згради амбасаде САД у Хавани подигнута је америчка застава, 54 године након што је спуштена и скинута услед прекида сарадње две земље.
2017 – У поплавама које су погодиле Фритаун, главни град Сијера Леонеа, страдало је више од 310 особа.
2018 – У Ђенови су погинуле 43 особе када се урушио део вијадукта на италијанском ауто-путу А10.