На данашњи дан, 3. август

216. п.н.е. – Картагински војсковођа Ханибал је у Другом пунском рату код Кане, у југоисточној Италији, нанео најтежи пораз Римљанима у историји Римског царства. Рим је захватила паника, запамћена по изреци „Ханибал анте портас“ (Ханибал пред вратима).

1347 – Енглески краљ Едвард III заузео је у Стогодишњем рату француски град Кале, који је остао под енглеском влашћу до 1558.

1460 – Шкотског краља Џејмса II, кога су савременици називали „Џејмс гневног лица“, убили су Енглези током опсаде замка Роксбург.

1492 – Шпански морепловац Кристофер Колумбо испловио је на броду „Санта Марија“ из шпанске луке Палос де ла Фронтера на прво путовање према западу на којем је открио Америку.

1571 – Турци су, након 11-месечне опсаде, заузели град Фамагусту на Кипру и извршили масакр становништва.

1675 – Французи су победили холандску и шпанску флоту код Палерма и заузели Сицилију.

1770 – Рођен је Фридрих Вилијем ИИИ, пруски краљ од 1797. до 1840. Изгубивши рат са Наполеоновом војском био је присиљен, Тилзитским миром (1807), да Наполеону преда готово пола државе. Један је од потписника савеза Света алијанса који су, после Наполеоновог пада, склопиле Русија, Пруска и Аустрија.

1778 – У Милану је отворена оперска кућа Скала (Театро алла Сцала) дело архитекте Дјузепеа Пјермаринија (Гиусеппе Пиермарини).

1858 – Енглески истраживач Џон Спик (Јохн Спеаке) открио је језеро Викторија, извориште реке Нил.

1872 – Рођен је Хакон ВИИ (Хаакон), норвешки краљ од 1905. до смрти 1957. Одбијањем да абдицира подстакао је свој народ да организују покрет отпора немачкој окупацији у Другом светском рату.

1881 – Британске трупе окупирале су египатски град Суец, што је Великој Британији омогућило да 1883. постане власник читаве зоне Суецког канала.

1884 – Завршен је железнички мост у Београду на реци Сави, а наредног месеца пуштена је у саобраћај пруга Земун-Београд. Мост је разаран у оба светска рата и потом обнављан.

1903 – Рођен је тунижански државник Хабиб Бен Али Бургиба (Боургуиба), вођа борбе за независност и први председник Туниса од 1957. За доживотног председника проглашен је 1975, али је у државном удару 1987. збачен с власти.

1904 – Британци су напали Тибет и заузели главни град Ласу, а верски вођа далај лама је побегао у Ургу (Улан Батор).

1904 – Са Волујице, брда изнад Бара, први пут су емитовани радио таласи на Балканском полуострву. Пуштању у рад радио-телеграфске станице присуствовало је више хиљада гостију и званица из целе Црне Горе, међу којима су били књаз Никола и Гуљелмо Маркони (Гуглиелмо Марцони), један од проналазача бежичне телеграфије.

1914 – Немачка је објавила рат Француској, Белгија је одбацила захтев Немачке да њене трупе уђу у ту земљу, а Велика Британија је упозорила Немачку да би инвазија на Белгију значила општи рат у Европи.

1924 – Умро је енглески писац пољског порекла Џозеф Конрад (Јосепх Цонрад), аутор поморских прича и романа („Лорд Џим“, „Ностромо“, „Срце таме“, „Тајфун“).

1936 – Амерички атлетичар Џеси Овенс (Јессе Оwенс) је скоком у даљ 8,06 метара освојио прву од четири златне медаље на Олимпијским играма у Берлину.

1940 – Литванија је формално постала део СССР под називом Литванска Совјетска Социјалистичка Република.

1954 – Умрла је Габријел Колет (Габриелле Цолетте), једна од најпопуларнијих француских књижевница 1940-тих година. Била је члан Академије Гонкур и Белгијске краљевске академије, а 1953. постала је официр Легије части.

1958 – Америчка атомска подморница „Наутилус“ је под командом Вилијама Андерсона (Wиллиам) прва прошла испод леденог покривача Северног пола.

1977 – Умро је кипарски архиепископ Макариос, вођа покрета за независност од Велике Британије и први председник Кипра од 1960. до смрти. Био је и један од истакнутих лидера покрета несврстаних земаља.

1996 – УН су саопштиле да је војска племена Тутси у Бурундију побила хиљаде цивила племена Хуту у серији покоља извршених између априла и јула.

2001 – У Београду је убијен бивши припадник Службе државне безбедности Момир Гавриловић, што је довело до најтеже политичке кризе у Демократској опозицији Србије од њеног доласка на власт октобра 2000, када је на изборима срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

2002 – Председник Владе Србије Зоран Дјинђић примио је у Прагу (Чешка) награду Фондације Вацлав Полак за допринос развоју демократије у Србији.

2005 – Амерички астронаут Стив Робинсон поправио је квар на свемирском броду „Дискавери“, лансираном 26. јула, што представља прву такву оправку учињену у свемиру.

2008 – Умро је руски писац, нобеловац и један од најпознатијих совјетских дисидената Александар Солжењицин. Због критика Стаљиновог режима у својим делима у којима је писао о затворима за совјетске грађане, гулазима, у бившем Совјетском Савезу, 1974. му је одузето држављанство, након чега је протеран из земље. У Русију се вратио после распада СССР. Најпознатија дела „Архипелаг ГУЛАГ“, „Први круг“, „Један дан у животу Ивана Денисовича“, „Одељење за рак“, „Црвени точак“ и „200 година заједно“.

2011 – Умро је славни руски пијаниста Николај Петров, професор Конзерваторијума у Москви.

2014 – У снажном земљотресу у кинеској провинцији Јунан страдало је преко 615 особа, док је 3.143 повређено.