Начелник општине Соколац Милован Бјелица, обратио се градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу. Његово писмо преносимо у цјелости:
Градоначелник Источног Сарајева је за вријеме мандата од четири године више пута био на Копиту на радничким играма шумског газдинства, играма медицинских радника, него у општини Соколац на радном састанку, на разговору о пројектима и плановима. За то је нашао времена свега два пута у четири године.
Немају са овим никакве везе лични односи за које Градоначелник каже да их кварим реаговањем по питању царине, нити је мени икада била намјера да нарушавам односе. Нисам ни исхитрен, јер знамо како иду ствари и по питању суда раније и сада ево царине. Неке ствари се морају јасно рећи. Интерес Сокоца за мене је на првом мјесту, а Градоначелник би требао да има увијек у виду ширу слику, слику свих општина.
Он то нема. Видимо то ми и на улицама које нису урадили, већ чекамо кредит да буду завршене уз суфинансирање општине Соколац, видимо и по томе што немамо јавне објекте које граде по Источном Новом Сарајеву, Источној Илиџи и Палама.
Тако да сви добро можемо да видимо колико има истине у овим његовим ријечима „Што се тиче Градске управе Источно Сарајево и нашег односа према Сокоцу и грађанима ове општине, ми смо испунили све своје законом предвиђене обавезе, па чак и више од тога у готово сваком сегменту – од инфраструктурних пројеката, преко подршке култури, удружењима грађана, сарадње са борачком и другим оранизацијама проистеклим из рата, очувања споменика нашим борцима, до подршке привреди, односно пољопривреди.“
Дакле оно што нас следује, што треба да је нормално и подразумјевано овдје се наводи као неко давање, добра воља или шта већ.
О помињању Сокоца, пројеката које ми радимо нећу ни да говорим. Ни једном није подржао Градску кућу Соколац, али је стигао да плагира и промовише исту ствар на Палама.
За Соларну електрану је форсирао неке кинезе, за Слободну пословну зону Соколац неће ни да чује.
А онда о царини коју ето неће да укине већ само да „унаприједи“ помјерањем каже:
“Чињеница је да у закључку дословно пише да се градоначелник Источног Сарајева, задужује да „покрене поступак јачања капацитета постојеће царинске испоставе Источно Сарајево – Соколац, отварање новог организационог дијела царинског терминала и испоставе у Источном Новом Сарајеву, на адреси Вука Караџића 17А“. Свима који ово прочитају, јасно је да је ријеч о додатном јачању царинских капацитета у Источном Сарајеву, а не „удару градоначелника на царинску испоставу у Сокоцу“, како то начелник Бјелица жели да представи јавности. Друга чињеница је да је, нажалост, царињење увозне робе у Сокоцу, изузетно мале укупне вриједности у односу на царињење у испостави у Халиловићима, гдје се врши готово 60 одсто царињења на нивоу цијеле БиХ.“
Да ли је могуће да нам се ово потура под јачање царине у Источном Сарајеву? Наравно да је малог капацитета када се пореди са градом Сарајевом које има већи промет од Републике Српске.
Неће и не може бити стављена тачка на ову причу, ма шта говорио градоначелник, док Соколац не буде поштован онако како треба и како заслужује. Док не буде третиран равноправно са другим општинама унутар града.
У приједлогу стратешког документа који су радиле службе градоначелника каже се да Соколац има запослених у привреди више него све остале општине града Источно Сарајево заједно.
Позивамо предсједника Републике Српске, предсједника Владе Републике Српске да се упознају са иницијативом господина Ћосића, који жели да укине царинску испоставу (царински терминал) Соколац, који је једини уз Вишеград дио Регионалног центра Сарајево.
Позивам јавност да се упознају са злонамјерним прикривеним радњама и активностима господина Ћосића који жели да наруши успостављени систем царињења робе, а да се у Сокоцу и Вишеграду налазе сервиси за привреднике. Нажалост, слијепило или неразуман поступак, усмјерено је само на укидање испоставе Соколац.
Значи, количина мржње је проузроковало слијепило према слободарској Романији, јер поред испостава Сарајево, Аеродром Сарајево, Кисељак, Зеница, Високо, Горажде, једино би да затвори царинску испоставу Соколац. Уколико анализирамо кампању која се води, само је један циљ да се расели Романија, да се уништи било какав могући развој.
Лажни наводи наручени текстова о тобоже отварању терминала у Источном Новом Сарајеву, је обичан измишљен и нерационалан поступак централизације, економски није одрживо и можда је господин Ћосић усмјерио своју активност да у интересу, само њему познатих појединаца, зато упозоравамо јавност Републике Српске, предсједника Републике Српске, да затварањем царинске испоставе Соколац је само у интересу Царинске испоставе Сарајево. Романија ће учинити све да заустави и одбрани царинску испоставу Соколац.
Посебно бих истакао да смо се након сређивања прилика и консолидације општине Соколац усмјерили се ка великим пројектима развоја који ће нашој општини и регији донијети нове вриједности. Поред планова о градњи брзе цесте од Бијељине до Сокоца, те аутопута Београд-Сарајево, поново ћемо актуализовати планове повезивања других општина које гравитирају романијском платоу, да заједнички, синергијом оснажимо модуле слободне економске зоне, данас је могуће да модули не буду на једном централном мјесту, наравно ако господин Ћосић разумије.
На основу досадашњих активности које сам предузимао на пољу реализације „Стратегије развоја општине Соколац“, те са позиције Начелника општине Соколац, створили смо потребне и довољне услове за сљедећу фазу, те као прва локална заједница израдили, овај „Елаборат о економској оправданости слободне зоне Соколац“. Напомињемо да смо предузели и већим дијелом реализовали пројекте који су створили здраву основу, од „Зелене агенде ЕУ“ „ Пројекат соларног парка“, те партнерским односима са Владом Републике Српске и Савјета Министара Босне и Херцеговине, са правом очекујемо партнерски рад на сљедећој фази, у шта чврсто вјерујем да имамо подршку владе Републике Српске развоју „Слободне зоне Соколац“.
Лично као Начелник, осјећам одговорност али и потврду да се претходних година напорним радом дефинисали предуслови за овај искорак. Укратко, циљ нам је да Соколац буде мјесто окупљања, гравитационо подручје инвеститора у прву Слободну зону Републике Српске, која ће у свом садржају имати више модула од Царинског терминала, Банака, Логистичког центра, Привредних субјеката од произвођачких – прерађивачких капацитета. Част је да најавим да ће Соколац као слободна зона бити видљив и на карти Свјетске федерације слободних зона.
Ако господин Ћосић не разумије, објаснићемо му шта заначи „Слободна економска зона“, гравитационо подручје привредног развоја. Саставни дио је царински терминал, односно сарадња царинских службеника са привредним субјектима зоне, кроз поједностављене и друге поједностављене поступке. Значи господин Ћосић је против привредног развоја романијске регије јер нема слободне зоне без сарадње са Царином и самог царинског терминала. Слободне зоне у Вогошћи и Високом су наслоњене на царинске испоставе у Сарајеву и Високом, чак и зона у Кисељаку у припреми такођер има царинску испоставу, а господину Ћосићу не одговара „Слобондна економска зона Соколац“, јер кад укинете царинску испоставу, онда зона нема смисао и није је могуће покренути у рад. Зашто?
Слободна зона Соколац ће чинити осовину и везу између старе Херцеговине и Бирча. Искуства нам говоре, да су слободне економске зоне, генератора развоја, гравитационо подручје, безброј је примјера гдје су директно утицале за повећање инвестиција али и миграција становништва ка слободној зони. Пет економија западног Балкана: Република Србија, Црна Гора, Албанија, дјелимично Босна и Херцеговина, Република Сјеверна Македонија развиле су велику мрежу углавном извозно оријентисаних зона. Данас оне обухватају површину од преко 2600 хектара. Убрзани раст зона је дошао са намјером преоријентације економија ка извозу и углавном су формиране на основу директних страних инвестиција, прије свега у производном сектору.
Позивамо предсједника Републике Српске и Владе Републике Српске, да реагује у циљу заштите интереса становника шире регије јер гашењем царинске испоставе Соколац, елиминишемо развојне шансе Слободне економске зоне Соколац.
Ми смо за 18.септембар 2024 године, обавијестили потенцијалне инвеститоре да се одазову првом пословном сусрету на конференцији о потенцијалу Слободне економске зоне Соколац. Добили смо потврде из више држава и многобројних домаћих инвеститора. Влада Републике Српске је изразила спремност да подржи пројекат, Предсједник Републике Српске такође, али их позивам да угасе настојање појединца да изазове пожар.
ДОСТА је, мора се једном зауставити кратковидост појединаца у урушавању развојних пројеката за рад само њима познатих разлога. Народ Романије зна колико их је та кратковидост коштала у прошлости. Народ Романије неће дозволити да појединац онемогући напредак и развој – закључује се у писмо начелника Бјелице.
