1596 – Енглески поморци опустошили су шпанску обалу и опљачкали Кадиз, поморску луку која је открићем Америке добила прворазредан значај.
1811 – Венецуела је постала прва јужноамеричка држава која је прогласила независност од Шпаније.
1830 – У походу на Алжир, Французи су заузели град Алжир. Алжир је остао под француском управом до 1962, када је та северноафричка земља стекла независност.
1865 – Вилијам Бут (Wиллиам Боотх) основао је у Лондону „Хришћанску мисију“ која је касније добила назив „Војска спаса“ и бавила се углавном хуманитарним радом. Била је врло активна у периоду после Другог светског рата.
1865 – У Великој Британији је донет први у свету закон о ограничењу брзине – две миље на сат.
1879 – Рођен је амерички тенисер и политичар Двајт Дејвис (Дwигхт Давис), министар рата (1925-29). Основао је 1900. тениско такмичење „Дејвис куп“.
1880 – Рођен је чешки виолиниста и композитор Јан Кубелик, кога су због виртуозног стила упоређивали са Паганинијем (шест виолинских концерата, Америчка симфонија).
1889 – Рођен је француски писац, сликар и режисер Жан Кокто (Јеан Цоцтеау). Као експериментатор, прошао је кроз све фазе модерне уметности – кубизам, дадаизам, надреализам, а по разноликости опуса сматра се корифејем француског духа („Орфеј“, „Страшна деца“, „Петао и Арлекин“). Члан Француске академије постао је 1955.
1889 – Умро је писац Јаков Игњатовић, зачетник реализма у српској књижевности. Писао је песме, културно-историјске чланке, путописе, романе и приповетке и уређивао Српске новине и Српски летопис („Вечити младожења“, „Трпен-спасен“, „Милан Наранџић“).
1891 – Рођен је хрватски песник Августин Тин Ујевић, који је лириком и боемским животом, обележио раздобље између два светска рата у југословенској књижевности („Лелек себра“, „Колајна“, „Жедан камен на студенцу“).
1901 – Рођен је руски позоришни редитељ и глумац Сергеј Владимирович Обрасцов, оснивач Државног централног позоришта лутака. Режирао је више од 50 луткарских представа које се сматрају антологијским делима тог позоришног жанра.
1911 – Рођен је француски државник Жорж Помпиду (Георгес Помпидоу), председник Француске (1969-74) након повлачења Шарла де Гола (Цхарлес, Гаулле). Као близак сарадник Де Гола, шеф његовог кабинета и премијер од 1962. до 1968, углавном је следио идеје свог славног претходника.
1932 – У Португалу је премијер постао Антонио де Оливеира Салазар који је 1933. завео профашистичку диктатуру, окончану тек 1974, четири године после његове смрти.
1943 – Немачком офанзивом из правца Орела и Харкова на совјетске положаје, почела је Курско-орелска битка, једна од највећих у Другом светском рату.
1959 – Председник Индонезије Ахмед Сукарно распустио је парламент, суспендовао Устав из 1950. и завео диктатуру.
1975 – Амерички тенисер Артур Еш (Артхур Асхе) постао је први црни победник турнира у Вимблдону.
1975 – Зеленортска острва су добила независност након 500 година португалске власти.
1977 – У Пакистану је извршен војни удар којим је генерал Мохамад Зија ул Хак (Мохаммад Зиа ул-Хаq) збацио с власти премијера Зулфикара Али Бута (Бхутто).
1980 – Шведски тенисер Бјорн Борг победио је пети пут узастопно на турниру у Вимблдону.
1994 – Палестински вођа Јасер Арафат (Yассер) који је допутовао на Западну обалу после 27 година избеглиштва, најавио је стварање државе Палестине на територији под палестинском самоуправом, са главним градом у источном Јерусалиму.
2001 – Власти Македоније и наоружани албански побуњеници постигли су договор о примирју. Мировни споразум којим су окончани вишемесечни сукоби у Македонији, потписан је 13. августа у Охриду.
2002 – Умро је легендарни бејзбол играч Тед Вилијамс (Wиллиамс) један од највећих „бацача“ свих времена и последњи Американац који је постигао 400 „хитова“ за једну сезону.
2003 – Две Чеченке активирале су експлозив на рок-фестивалу на московском аеродрому Тушино. Од експлозије је погинуло 16 људи, укључујући терористкиње, а 60 је повређено.
2004 – У Индонезији су одржани први директни председнички избори, шест година пошто је окончана 32-годишња диктатура бившег председника Сухарта.
2007 – Белгијски кривични суд осудио је бившег мајора војске Руанде Бернара Нтујахага на 20 година затвора због убиства десет Белгијанаца – припадника мировних снага УН и неутврђеног броја цивила Руанде, на почетку геноцида 1994. године.
2015 – На референдуму у Грчкој грађани одбили мере штедње које су понудили међународни кредитори у замену за финансијску помоћ за спасавање привреде.
2018 – Осморица Бошњака осуђена су пред Судом БиХ на затворске казне између пет и десет година због ратних злочина почињених над српским и хрватским цивилима у логорима на подручју сарајевске општине Хаџићи у периоду од маја 1992. до јануара 1996. године.
