Прије деценију грађани БиХ су за 1.000 марака могли да купе од 25 до 50 одсто више хране, у зависности од тога који им се производи нађи у корпи и око 20 одсто више горива на бензинским пумпама него данас.
Показује ово анализа упоредних података из 2014. и 2024. године. За поменуту своту новца данас се, појединачно гледајући, може купити 120 килограма мање риже, 150 брашна, 23 телетине, а свињетине 21 килограм.
Ништа боља ситуација није ни када је у питању пилетина. Некада су грађани БиХ за 1.000 марака могли купити 178 килограма овог меса, а данас, десет година касније – тек 147.
У случају уља тај дефицит износи 92 литра, млијека 203, а горива 65 литара, више од једног резервоара. Слична ситуација је и када је у питању вриједност једног квадратног метра стамбеног простора – цијене су готово удвостручене.
Иако инфлација према званичним подацима стагнира па тренутна годишња износи око два одсто то, нажалост, не значи да стагнирају и цијене – оне само спорије расту.
Сви статистички подаци указују на то да актуелна инфлација није од јуче и продукт тренутне глобалне економске и финансијске кризе, већ да је она присутна из године у годину, у мањем или већем обиму.
То значи, а што се може видјети и из наведених практичних примјера, да новац све мање вриједи због раста потрошачких цијена, поготово када је у питању храна. Једини пад, према званичним подацима, забиљежен је у случају обуће и одјеће, за око седам одсто на годишњем нивоу.
Коментаришући ову ситуацију за „Глас Српске” професор са Економског факултета у Бањалуци Драган Глигорић каже да је овај пад вриједности новца посебно карактеристичан за мање развијене земље, које су по неком неписаном правилу готово увијек више погођене растом цијена.
Сматра и да је веће обезвређивање новца почело са пандемијом вируса корона, а онда са ратом у Украјини и у појасу Газе.
Додаје да иако су плате у посматраном периоду расле, инфлација у доброј мјери поништила је тај ефекат, поготово због високих цијена основних животних намирница које чине значајан дио потрошачке корпе једне просјечне породице у БиХ.
Просјечна плата у БиХ прије десет година износила је око 830 марака, а сада око 1.370 КМ.
Да је новац све мање вриједан, не само када је у питању конвертибилна марка, већ и евро, али и фунта па и долар указује и такозвани калкулатор инфлације, који узима у обзир индекс потрошачких цијена.
Примјера ради, 1.000 евра из 2014. године је еквивалентно куповној моћи – 1.278 евра данас. То значи да су данашње цијене у еврозони 1,28 пута више од оних из 2014. године. У преводу, према индексу потрошачких цијена Европске централне банке (ЕЦБ), за евро се данас може купити само 78,2 одсто онога што се могло прије десет година.
Још гора ситуација је ако се, ако, вратимо 20 година уназад. У том случају, овај калкулатор инфлације показује да су данашње цијене у еврозони 1,54 пута више од оних из 2004. године, односно да се данас за 1.000 евра може купити само 64,9 одсто онога што се могло прије двије деценије.
