1190 – Енглески краљ Ричард Лављег Срца и француски краљ Филип II кренули су у Трећи крсташки рат. Њима се у том рату придружио и немачко-римски цар Фридрих I Барбароса.
1631 – У Паризу је отворена агенција за запошљавање, прва у свету.
1753 – Рођен је француски проналазач Жан Пјер Франсоа Бланшар (Јеан Пиерре Францоис Бланцхард), који је 1785. с Џоном Џефрисом (Јохн Јеффриес) први прелетео канал Ламанш балоном.
1776 – На Континенталном конгресу у Филаделфији потписана је америчка Декларација о независности. Тај дан слави се у САД као Дан независности.
1799 – Рођен је шведско-норвешки краљ Оскар И (Осцар), који је током владавине (1844-59) водио политику шведске неутралности и уједињења скандинавских земаља.
1807 – Рођен је италијански револуционар Ђузепе Гарибалди (Гиусеппе), вођа покрета за независност и уједињење Италије. Легендарним походом са својим добровољцима („хиљаду црвених кошуља“) ослободио је 1860. Сицилију од власти Бурбона и у септембру тријумфално ушао у Напуљ. Изабран је за посланика Рима 1874, али је одбио почасти краља Виктора Емануела, титуле војводе и маршала.
1826 – У истом дану умрли су бивши председници САД Џон Адамс (Јохн) (1797-1801) и Томас Џеферсон (Тхомас Јефферсон) (1801-09).
1848 – Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса (Марx) и Фридриха Енгелса (Фриедрицх).
1848 – Умро је француски писац и дипломата Франсоа Рене Шатобријан (Францоис, Цхатеаубрианд). Сматра се творцем француског модерног књижевног стила и језика. Рафинирани стилиста у делу „Мемоари с ону страну гроба“, у политичким списима негира тековине француске буржоаске револуције и рационализам у филозофији.
1903 – Пуштен је у рад први пацифички телеграфски кабл, између Сан Франциска и Маниле.
1927 – Рођена је италијанска филмска глумица Ђина Лолобриђида (Гина Лоллобригида), прва звезда италијанске кинематографије после Другог светског рата („Фанфан Лала“, „Лепотице ноћи“, „Хлеб, љубав и машта“, „Провинцијалка“).
1934 – Умрла је француска научница пољског порекла Марија Кири Склодовска (Мариа Цурие Склодоwска). Открила је радиоактивне елементе радијум и полонијум. Прву Нобелову награду за физику поделила је 1903. са супругом Пјером (Пиерре) и Бекерелом (Бецqуерел), а другу за хемију добила је 1911.
1943 – Под неразјашњеним околностима у авионској несрећи у Гибралтару погинуо је пољски генерал и политичар Владислав Сикорски (Владyслав), шеф владе у емиграцији и током Другог светског рата врховни командант Пољских оружаних снага на Западу.
1946 – Филипини су стекли независност након 47 година владавине САД.
1976 – Израелски командоси упали су на аеродром Ентебе у Уганди и ослободили 102 таоца из француског путничког авиона који су отели арапски екстремисти. Погинули су четири командоса, седам од 10 отмичара и око 20 угандских војника.
1979 – Бивши председник Алжира Ахмед Бен Бела (Белла) пуштен је након 14 година из кућног притвора. Био је први председник независног Алжира (1963), а са власти га је уклонио Хуари Бумедијен (Хоуари Боумедиенне) државним ударом 1965.
1997 – Америчка васионска сонда „Патфајндер“ спуштена је на Марс.
1999 – Алжирски председник Абделазиз Бутефлика (Боутефлика) амнестирао је хиљаде муслиманских војних затвореника.
2000 – Умро је један од најславнијих пољских писаца и антикомуниста Густав Херлинг-Грудзински.
2001 – У циљу окончања 18-годишњег грађанског рата, током којег је животе изгубило близу два милиона људи, суданска влада прихватила је либијско-египатску мировну иницијативу. Међутим она није довела до прекида рата.
2001 – У авионској несрећи у Сибиру погинуло је 145 људи.
2008 – Авион кинеске компаније слетео је на међународни аеродром у Таојуану на северу Тајвана, чиме је званично, после скоро шест деценија, успостављен авионски саобраћај између Кине и Тајвана. Политички сукоби Кине и Тајвана трају од 1949. када су присталице старог режима „отцепиле“ Тајван од комунистичке Кине.
2011 – Преминуо је Ото фон Хабсбург (Отто вон), најстарији син последњег аустроугарског цара Карла Првог. Рођен 1912. био је сведок пада своје породице, која је била приморана да после Првог светског рата оде у изгнанство. Поседовао је немачко, аустријско и мађарско држављанство.