„Гдје је стадох, ти продужи,
што смо дужни, ти одужи
што не могох, ти ћеш моћи,
Гдје ја нисам, ти ћеш доћи“.
Неостварене жеље хајдука с легендарне Романије на челу са Мијатом Томићем остварио је његов ближи потомак Петко, син Ђорђа, рођен 1935.године. Десетљећима велики домаћин код ког се често гладан нахранио, жедан напојио, уморан одморио и тужан расположио.
Кад је отпочео Одбрамбено-отаџбински рат, са синовима се, као стари Вујадин са обадва сина прикључио Српској демократској странци и ставио у службу српском народу. Син Горан му је ратовао на Боријама, Рогатици, Милићима, Церској, Зворнику… Као старјешина и помоћник команданта за безбједност погинуо је у 31.години на Шпицастој стијени, на обронцима своје Романије.
Отац Петко је отишао на упражњено мјесто у рову на синов бровинг, али су га вратили јер су сматрали да је потребнији на спасавању и збрињавању избјеглица.
Када се рат завршио и када је почела обнова и изградња, Петко Томић је поклонио најљепши комад своје земље за изградњу светог храма на Романији – манастира „Соколица“. Црквени одбор са предсједником Лиздек Драгом написао је ове ријечи:
„Хвала Богу и његовом високопреосвештенству Митрополиту Дабробосанском господину Николају те нашим свештеницима који подржаше нашег великог добротвора Петка Томића који поклони земљу за градњу храма Светог великомученика Георгија на Равној Романији.
Хвала и ОО Српске демократске странке који изградише темеље за будући храм, који ће бити у служби одржавања православне хришћанске вјере на легендарној гори Романији. Прислуживаћемо свијеће за здравље живих и за помен свим Србима који више нису међу живима, а посебно за ону слободу и отаџбину у последњем ослободилачком рату као и палим јунацима у свим српским ратовима и причешћивати се у том светом Храму на висовима Романије. Нашој будућој цркви дали смо назив по Светом великомученику Георгију из разлога што су се надалеко чувени романијски хајдуци о Ђурђеву дану на хајдучком врелу скупљали, причешћивали и духовно се оспособљавали за борбу против Турака“.
Ето, то је мала прича о великом доприносу добротвора са Романије, насљедника лозе Мијата Томића, а даље наставиће други добротвори – донатори, браћа Срби гдје год их има а знају за Романију и који теже да Српство опстане.
Објављено у 33-34.броју Соколачких информативних новина (мај-јун 1997.)
