1569 – Створена је Лублинска унија којом су се ујединиле Литванија и Пољска. Деобом Пољске 1795. већи део Литваније припао је Русији.
1804 – Рођена је француска књижевница Жорж Санд (Георге) претеча феминизма, ауторка сентименталних, социјалних и сеоских романа и прича („Индијана“, „Лелија“, „Ђавоља бара“, „Мајстори трубачи“, „Повест мог живота“). Оставила је и обимну преписку и мемоаре.
1835 – У Пешти је штампан први број „Сербског народног листа“ илустрованог књижевног недељника Срба у Мађарској, који је покренуо публициста и уредник „Летописа“ Матице српске Теодор Павловић. Лист је с краћим прекидима излазио до 1848.
1839 – Умро је турски султан Махмуд ИИ, последњи владар из династије Османа Освајача. На власт је дошао 1808. и покушао да реформама заустави пропадање османског царства. Спровео је реформе у војсци по европоском узору и укинуо јаничаре. Србији је признао проширену аутономију (хатишериф из 1830. године).
1860 – Умро је амерички индустријалац Чарлс Гудјер (Цхарлес Гоодyеар) који је 1839. открио процес вулканизације каучука што је доринело брзом развоју индустрије гуме, посебно прозводњи аутомобилских гума.
1867 – Онтарио, Квебек, Нова Шкотска и Њу Бранзвик прогласиле су федералну унију Канада, која је „Северно-америчким законом“ британског Парламента добила статус доминиона.
1872 – Рођен је француски инжењер и пилот Луј Блерио (Лоуис Блериот), утемељивач француске авио-индустрије. Први је авионом прелетео канал Ламанш 1909. године.
1876 – Умро је руски револуционар, анархист Михаил Александрович Бакуњин. Због ширења либералних идеја, руски Сенат га је 1844. лишио племићке титуле и осудио на робију у Сибиру одакле је успео да побегне у западну Европу где је наставио револуционарне активности.
1887 – Почела је да ради прва астрономско-метеоролошка станица у Србији коју је у својој кући на Врачару у Београду организовао професор Велике школе Милан Недељковић. Године 1902. он је почео да издаје и прву општу прогнозу времена.
1896 – Умрла је америчка књижевница Херијет Елизабет Бичер Стоу (Харриет Елизабетх Беецхер Стоwе) која је романом „Чича Томина колиба“ придобила бројне савременике за ослобађање Црнаца од ропства.
1902 – Рођен је амерички филмски режисер немачког порекла Вилијам Вајлер (Wиллиам Wyлер), добитник Оскара за филмове „Госпођа Минивер“, „Бен Хур“ и „Најлепше године нашег живота“. Прославио се и филмовима „Мале лисице“, „Кери“, „Празник у Риму“.
1921 – На тајном састанку у Шангају основана је Комунистичка партија Кине, која је 1949. преузела власт.
1921 – Први пут је примењена вакцина за заштиту деце од туберкулозе (БЦГ).
1942 – Немачке трупе су у Другом светском рату, после осмомесечне опсаде, заузеле Севастопољ, најважнију руску црноморску луку на полуострву Крим.
1946 – САД су извршиле пробу атомске бомбе на атолу Бикини у Пацифику.
1960 – Гана је постала република, с првим председником Кваме Нкрумахом (Кwаме).
1961 – Рођен је амерички атлетичар Карл Луис (Царл Леwис) један од најуспешнијих спортиста 20. века. На Олимпијским играма 1984. освојио је четири златне медаље.
1962 – Афричка република Руанда и краљевина Бурунди су стекле независност, пошто је Генерална скупштина УН у фебруару укинула надзор над те две државе.
1966 – Одржан је Брионски пленум Централног комитета Савеза комуниста Југославије, на којем су из руководства партије уклоњени Александар Ранковић, потпредседник СФР Југославије и Светислав Стефановић, савезни секретар за унутрашње послове, што је значило и уклањање са државних функција. Као одговорни за рад Службе државне безбедности, оптужени су за прислушкивање председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и за шовинистичку политику према Албанцима на Косову.
1974 – Умро је аргентински генерал и политичар Хуан Доминго Перон (Јуан), оснивач Перонистичког покрета. Као председник Аргентине (1946-55 и 1973-74) владао је аутократски, ослањајући се на војску, радничке синдикате и изузетну популарност супруге Еве, која га је заменила на месту председника.
1991 – На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955.
1994 – Вођа Палестинске ослободилачке организације Јасер Арафат (Yассер) вратио се у Палестину, после 27-годишњег избеглиштва.
1997 – Хонг Конг је, после 150 година под енглеском управом, враћен Кини, као њен специјални административни регион.
1999 – Умро је јужнородезијски политичар Џошуа Нкомо (Јосхуа) борац против расистичке владавине белаца у Јужној Родезији (Зимбабве) и лидер покрета за независност (1950-70). Са Робертом Мугабеом формирао је Патриотски фронт.
2000 – После састанка шефова држава у Пјонгјангу (13-15. јуна) представници две Кореје потписали су споразум о спајању породица које су због рата биле раздвојене скоро пола века.
2000 – Пуштен је у саобраћај најдужи мост на свету који је повезао Шведску и Данску.
2001 – У Ацеху у Индонезији, нађено је 27 измасакрираних тела. Током сепаратистичког рата побуњеника, чланова Покрета за ослобођење Ацеха, у том месту је од средине 1970-их година убијено преко 870 људи.
2002 – У Хагу је формално означен почетак рада Сталног међународног суда за ратне злочине, који оспоравају САД. Тај суд је основан 17. јула 1998. у Риму и до почетка рада Римски статут је ратификовало 86 држава, укључујући и СРЈ.
2003 – САД су укинуле војну помоћ за око 50 земаља, укључујући и Србију и Црну Гору. Те земље нису до одређеног рока потписале са Вашингтоном билатерални споразум о неизручивању држављана САД Међународном кривичном суду у Хагу.
2007- У Калифорнији је преминуо Милан Оклопџић (59), аутор романа, драма и сценарија („Видео“, „Метро“, „Хорселесс“, „ЦА Блуес“).
2009 – Преминуо амерички глумац српско-чешког порекла Карл Малден (Младен Секуловић), познат по улогама у филмовима „Трамвај звани жеља“, “На доковима Њујорка”, “Ко је сахрањен у мом гробу” и серијама “Улице Сан Франциска” и “Западно крило”.
2012 – Олафур Рагнар Гримсон поново је изабран за председника Исланда, пети пут заредом, чиме је остварио најдужи стаж на тој функцији у исландској историји. Жестоко критикован након финасијске кризе, Гримсон је повратио подршку својих суграђана одбијањем споразума који би пореске обвезнике његове земље оптеретио за пет милијарди долара.
2013 – Хрватска је постала 28. пуноправна чланица Европске уније.
2014 – Нови сазив ирачког парламента ушао је у блокаду након мање од два сата рада, пошто су посланици мањиских сунита и Курда изашли из сале, чиме је онемогућено формирање нове владе која је требало да сачува јединство земље пред офанзивом сунитскх екстремиста. Према Уједињеним нацијама више од 2.400 људи убијено у Ираку у сукобима током јуна.
2014 – Немачки социјалдемократа Мартин Шулц реизабран је на место председника Европског парламента.
2018 – Главна железничка станица у центру Београда је након 134 године престала да ради.
