1693 – Џон Дантон (Јохн Дунтон) објавио је у Лондону први женски часопис, „Лејдис Меркури“.
1743 – У „рату за аустријско наслеђе“ британски краљ Џорџ ИИ (Георге) поразио је Французе код Детингена, као последњи владар Велике Британије који је лично предводио трупе у бици.
1801 – Британске и турске трупе поразиле су Французе и заузеле Каиро.
1838 – Рођен је индијски писац Банким Чандра Чатерџи (Цхандра Цхаттерјее), први значајнији аутор који је писао на бенгалском језику („Капалкундала“, „Мриналини“, „Радјани“).
1844 – Џозеф Смит (Јосепх Смитх), амерички верски реформатор и оснивач Мормонске цркве, линчован је у затвору у држави Илионис.
1846 – Рођен је ирски политичар Чарлс Стјуарт Парнел (Цхарлес Стеwарт Парнелл), лидер националног покрета и један од оснивача ирске Лиге за земљу.
1905 – Побуњени руски морнари преузели су крстарицу „Потемкин“ у Црном мору. То је био први масовни излив незадовољства у руској царској армији током револуције 1905-07.
1908 – У Црној Гори је завршено суђење завереницима против књаза Николе И Петровића („бомбашка афера“). Од 52 оптужена, четворица су осуђена на смрт, а остали на три до 20 година затвора.
1932 – У Сијаму (Тајланд) је, након државног удара, проглашен устав и успостављена уставна монархија.
1943 – Амерички авиони су у Другом светском рату бомбардовали грчку престоницу Атину која је била под немачком окупацијом.
1944 – Савезничке снаге су у Другом светском рату заузеле француски град Шербур, важну луку на Ламаншу.
1946 – Министри спољних послова СССР-а, САД, Велике Британије и Француске одлучили су да Грчкој припадну Додеканеска острва, укључујући Родос, која су била под италијанском управом до капитулације Италије 1943, а потом под немачком окупацијом до 1945. Одлука је потврђена мировним уговором у Паризу 10. фебруара 1947.
1950 – У ФНР Југославији донет је Закон о радничком управљању привредом, који се сматра почетком „самоуправног модела“, по којем се југословенски социјализам разликовао од совјетског.
1954 – У Обнинску, близу Москве, пуштена је у рад прва нуклеарна електрана у свету.
1976 – Палестински терористи су у Грчкој отели авион „Ер Франса“ са 246 путника и 12 чланова посаде и принудили посаду да га одвезе у Ентебе (Уганда). Таоци су ослобођени акцијом израелских командоса 4. јула.
1976 – Генерал Антонио Рамаљо Јанеш (Рамалхо Еанес) изабран је за председника Португала на првим председничким изборима после полувековне фашистичке диктатуре Антонија де Оливеире Салазара (Антонио).
1986 – Међународни суд у Хагу пресудио је да су САД прекршиле међународно право помажући побуњенике у Никарагви.
1989 – Умро је Џулс Алфред Ејер (Јулес, Аyер), један од најпознатијих и најутицајнијих енглеских филозофа новијег доба („Језик, истина и логика“, „Проблем сазнања“, „Појам особе“).
1990 – Грађански рат у Никарагви окончан је церемонијалном предајом оружја контрареволуционарног покрета Контрас председници Виолети Бариос де Чаморо (Виолета Барриос, Цхаморро).
1991 – Два дана пошто је Словенија прогласила независност, Југословенска народна армија запосела је граничне прелазе према Италији, Мађарској и Аустрији, након чега је дошло до шестодневног рата са јединицама словеначке територијалне одбране. Према подацима Црвеног крста Југославије, погинуло је 49 људи, међу којима највише регрута ЈНА.
1993 – САД су са 23 крстареће ракете „томахавк“ бомбардовале седиште ирачке обавештајне службе у Багдаду.
1997 – Председник Таџикистана Имомали Рахмонов и вођа исламиста Саид Абдуло Нури потписали су мировни уговор о окончању четворогодишњег грађанског рата у тој бившој совјетској републици.
1997 – На конференцији у Бриселу представници 95 земаља сагласили су се да се забрани употреба нагазних мина.
1999 – У циљу окончања седмогодишњег насиља током којег је убијено око 100.000 људи, алжирска влада је, на иницијативу председника Абделазиза Бутефлика, одобрила нацрт закона о амнестији муслиманских екстремиста.
1999 – У 80. години умро је бивши лидер грчке војне хунте Георгос Пападопулос. Током владавине хунте 1967-74. хиљаде Грка су биле хапшене и мучене.
2000 – На састанку у главном граду Пољске представници 106 земаља усвојили су Варшавску декларацију о перспективама развоја демократског поретка у свету. Конференција је одржана на иницијативу Пољске и САД, а позив није упућен Кини, Бурми, Ираку, СРЈ и неким другим земљама, у којима се, према оцени организатора, не поштују људска права. СРЈ је приступила Варшавској декларацију 2001. после пада режима Слободана Милошевића.
2000 – Уједињене нације су објавиле да је сида усмртила 19 милиона људи у свету, и процениле да ће од те болести умрети половина тинејџера најсиромашнијих афричких земаља.
2001 – Више од милион људи окупило се да чује говор папе Јована Павла ИИ на крају његове петодневне посете Украјини.
2002 – Умро је басиста легендарне британске рок групе „Тхе Wхо“ Џон Ентвистл (Јохн Ентwистле).
2004 – За председника Србије изабран је лидер Демократске странке (ДС) Борис Тадић. Нови председнички мандат освојио је поново 3. фебруара 2008. године.
2007 – Гордон Браун заменио је Тонија Блера на функцији премијера Велике Британије.
2008 – За мандатара нове српске владе именован је Мирко Цветковић, економиста, члан Демократске странке.
2011 – Међународни кривични суд издао је налог за хапшење либијског лидера Моамера Гадафија, његовог сина Саифа ал Ислама и шефа обавештајне службе Абдулаха ал Сенусија због оптужби за злочине против човечности.
2013 – Кевин Рад је поново постао премијер Аустралије, заменивши на тој функцију Џулију Џилард, која је три године раније премијерско место преузела од Рада.
2014 – Савет Европске уније предложио је бившег луксембуршког премијера Жан-Клод Јункера за новог председника Европске комисије. У Бриселу је потписан Споразум о придруживању Европској унији Украјине, Грузије и Молдавије.
2017 – Холандски апелациони суд пресудио је да је холандска влада делимично одговорна за смрт око 300 бошњачких мушкараца које су убиле снаге босанских Срба 1995. године у Сребреници.