У Бриселу данас почиње дводневни самит лидера ЕУ, на којем се очекује да ће шефови држава или влада земаља чланица донети одлуку о расподели водећих функција у европским институцијама након избора за Европски парламент.
Лидери ЕУ би током самита Европског савета 27. и 28. јуна у Бриселу требало да одлуче ко ће бити нови председник Европске комисије, ко ће доћи на чело Европског савета, али и ко ће наследити Шпанца Жозепа Бореља на месту високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.
До састанка долази након што су преговарачи из три групације у Европском парламенту – Европске народне партије, социјалдемократа и либерала договорили да номинују актуелну председницу Комисије Урсулу фон дер Лајен за други мандат, да бивши португалски премијер Антонио Кошта буде председник Европског савета, док би премијерки Естоније Каји Калас требало да припадне место шефа европске дипломатије.
Лидери ЕУ су први пут након европских избора о кандидатима за највише функције у европским институцијама разговарали на неформалном самиту 17. јуна, али тада није постигнут договор о том питању, преноси Танјуг.
Као могући разлог због тога што није дошло до договора медији су пренели да је ЕПП тражила да се мандат председника Европског савета подели тако да две и по године на тој функцији буде неко из редова социјалиста, а две и по године неко из њихових редова, али према наводима медија, ЕПП је сада одустала од тог захтева.
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, чија је политичка групација Европски конзервативци и реформисти трећа по величини у ЕП, осудила је договор политичких групација о расподели највиших функција у ЕУ и рекла да је „надреално” да се мишљење европских бирача не узима у обзир.
Када је реч о процедури избора за највише позиције у ЕУ, председника Европског савета бира сам Европски савет.
Лидери ЕУ предлажу кандидата за председника Европске комисије, којег после бира Европски парламент.
Они именују и шефа европске дипломатије, о којем се касније изјашњава Европски парламент.
Очекује се да ће лидери ЕУ усвојити током самита и стратешку агенду за период од 2024. до 2029. године, односно политички план којим се утврђује правац кретања и циљеви ЕУ, као и да ће усвојити план за будући рад на унутрашњим реформама које ЕУ треба да предузме како би испунила своје дугорочне амбиције и ојачала капацитете за суочавање са све сложенијим изазовима.
„Тај рад одвијаће се паралелно са процесом проширења ЕУ”, наводи се у саопштењу Савета ЕУ.
Током самита лидери ЕУ разговараће и о рату у Украјини, ситуацији на Блиском истоку, питањима безбедности и одбране, конкуретности, миграцијама, хибридним претњама, али и о другим питањима из области спољне политике, као што су ситуација у Грузији, питање подршке Молдавији и изградња стратешког приступа према Црном мору.
