1155 – Папа Хадријан ИВ крунисао је немачког краља Фридриха И Барбаросу (Фриедрицх Барбаросса) за римско-немачког цара.
1429 – Француска војска, под вођством Јованке Орлеанке (Јеаннед’ Арц) и војводе од Аленсона (д’Аленцон), напала је и потукла код Патеа енглеске трупе које су се повлачиле после неуспеле опсаде Орлеана.
1583 – У Лондону је издата прва полиса животног осигурања у свету.
1769 – Рођен је британски политичар Роберт Стјуарт, виконт Каслреј (Стеwарт, Цастлереагх). Као министар спољних послова (1812-22) био је, уз аустријског канцелара Метерниха (Меттерницх), кључна личност у коалицији против француског императора Наполеона Бонапарте. Након Наполеоновог пада подржао је политику Свете Алијансе.
1812 – Конгрес САД усвојио је декларацију о објави рата Великој Британији (Други рат за независност).
1812 – Рођен је руски писац Иван Александрович Гончаров, аутор романа „Обломов“ у коме је створио један од најзначајнијих типова у светској књижевности, као и појам „обломовштина“, синоним за паразитизам и апатију.
1815 – У бици код Ватерлоа у Белгији удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона (Wеллингтон) и Блихера (Блуецхер) потукле су Наполеона Бонапарту.
1817 – У Лондону је отворен мост Ватерло преко реке Темзе.
1868 – Рођен је мађарски адмирал Миклош Хорти де Нађбања (Миклос Хортхy, Нагyбанyа). Био је на челу конзервативних снага које су угушиле револуцију у Мађарској после Првог светског рата, а од 1920. до 1944. владао је Мађарском као регент на челу фашистичког режима спроводећи терор.
1881 – Русија, Аустрија и Немачка потписале су тајни савез „Лига три цара“ на три године.
1882 – Рођен је бугарски револуционар и државник Георги Димитров, један од оснивача и лидер Комунистичке партије Бугарске, први премијер земље после Другог светског рата. Био је генерални секретар Коминтерне од 1935. до њеног укидања 1943.
1884 – Рођен је француски политичар Едуар Даладје (Едоуард Даладиер). Између два светска рата три пута је био премијер. Са британским премијером Невилом Чемберленом (Цхамберлаин) потписао је са Адолфом Хитлером Минхенски споразум којим је отворен пут нацистичкој агресији у Другом светском рату.
1936 – Умро је руски писац и утемељивач социјалистичког реализма, Алексеј Максимович Пјешков, познат као Максим Горки. Након 1917, критикујући поступке совјетских власти, полемисао је с вођом Октобарске револуције Владимиром И. Лењином и другим челницима бољшевичког врха.
1940 – Француски генерал арл де Гол (Цхарлес, Гаулле) упутио је из Лондона чувену радио поруку Французима у којој је себе прогласио лидером „Слободне Француске“, а Французе позвао на отпор окупацији од стране нацистичке Немачке.
1940 – Немци су у Другом светском рату заузели француску луку Шербур.
1942 – Рођен је енглески музичар Пол Макартни (Паул МцЦартнеy) члан „Битлса“, једне од најпопуларнијих рок група у 20. веку.
1953 – Проглашена је Република Египат, а за председника је изабран генерал Мохамед Нагиб (Мохаммед Нагуиб), вођа побуне којом је 1952. збачен краљ Фарук (Фароук).
1968 – Британски Дом лордова одбацио је одлуку лабуристичке владе о санкцијама против режима беле мањине у Родезији.
1975 – Принц Фејсал Мусаид јавно је погубљен у Ријаду због убиства краља Саудијске Арабије Фејсала (Фаисал) у марту 1975.
1979 – Лидер СССР-а Леонид Брежњев и председник САД Џими Картер (Јиммy Цартер) потписали су у Бечу споразум о ограничењу стратешког нуклеарног наоружања – САЛТ 2.
1983 – Сали Рајд (Саллy Риде) постала је прва Американка која је полетела у свемир као члан посаде шатла „Челинџер“.
1993 – Савет безбедности УН одобрио је слање 7.600 припадника мировних снага („плавих шлемова“) у шест градова у Босни и Херцеговини.
1995 – Снаге босанских Срба ослободиле су последње од 372 припадника мировних снага у Босни (Унпрофор) које су држали као таоце од краја маја, након напада авиона НАТО-а на српске положаје у околини Пала.
1996 – Бењамин Нетањаху (Нетанyаху) постао је најмладји премијер у историји Израела после изборне победе десне коалиције.
1996 – Савет безбедности УН укинуо је забрану извоза тешког наоружања бившим југословенским републикама. Ембарго на извоз оружја бившој Југославији уведен је у септембру 1991.
1997 – Лидера Црвених Кмера Пола Пота заробила је група његових бивших следбеника и осудила на доживотну робију. Сматра се да је Пол Пот одговоран за смрт више од два милиона камбоџанских цивила.
2000 – Еритреја и Етиопија потписале су у Алжиру споразум о прекиду ватре којим је окончан двогодишњи рат те две земље.
2000 – Савет безбедности УН потврдио је да је Израел окончао 22-годишњу окупацију јужног Либана.
2001 – Око 30.000 припадника сиријске војске напустило је Бејрут, након 25 година присуства у Либану. Сирија је позвана у Либан 1976. у склопу арапских мировних снага које су имале задатак да угуше грађански рат у тој земљи.
2002 – Премијер Словеније Јанез Дрновшек посетио СР Југославију. То је прва посета једног високог функционера те државе након распада бивше Југославије, пре више од десет година.
2002 – У експлозији бомбе, коју је активирао палестински бомбаш-самоубица, у препуном аутобусу у Јерусалему (Израел), погинуло 19, а повређено више од 50 особа.
2004 – Европски савет одлучио је у Бриселу да Хрватској додели статус званичног кандидата за чланство у ЕУ.
2010 – Умро је португалски писац и нобеловац Жозе Сарамаго (Јосе), аутор романа „Јеванђеље по исусу Христу“, „Слепило“, „Седам Сунаца и Седам Месечина“ и „Година смрти Рикарда Реисса“.
2010. – Умро Богдан Богдановић, архитекта, професор Архитектонског факултета у Београду, аутор великог броја споменика посвећених жртвама Другог светског рата. Од 1982. до 1986. године Богдановић је био градоначелник Београда. Почетком деведесетх година због антимилошевићевског ангажмана истеран је из свог атељеа и алтернативне школе у Малом Поповићу. Београд је напустио 1993. и од тада је живео у Бечу.
2012 – Кандидат исламистичког Муслиманског братства Мохамед Морсиј победио на председничким изборима у Египту. Међутим, неколико сати пре проглашења Мурсијеве победе војна власт је распустила парламент и наметнула привремени устав који им обезбеђује готово апсолутну власт у земљи.
2017 – У шумским пожарима у централном делу Португала погинула је 61 особа, делом у аутомобилима које је ватра заробила на путу.