Лицемјерје је стил понашања који укључује неискреност, скривање стварних емоција, мисли и унутрашњег стања. Заправо, овај концепт се заснива на скривању истине. Односно, лицемјери играју за публику, показујући емоције које заправо не осјећају.
Правила живота
Сходно томе, њихова перцепција ситуације је другачија од оне коју желе показати, што значи да ће и понашање такве особе бити у супротности с њеним вриједностима и ставовима.
Не треба увијек ову појаву осуђивати. Сваки појединац је у животу имао ситуацију у којој је морао крити истину од саговорника, лагати и користити слатке лажи умјесто горке истине. Човјека на лицемјерје углавном тјера страх. А у надмоћним ситуацијама, то је страх од нечијег мишљења, који је узрокован ниским самопоштовањем.
Саговорник лицемјерје открива гестикулацијом, интонацијом, изразом лица. Ако вам је та особа заиста драга, требали бисте разумјети њен страх, схватити шта га је изазвало и како својим поступцима можете промијенити ситуацију.
Више контроле
Да бисте заобишли такву особину личности као што је лицемјерје, морате изградити правила живота и непоколебљиви систем принципа.
Ако је понашање појединца изграђено на бази вриједности, таква особа ће имати више контроле над својим говором и поступцима, избјегавајући лажи и слабости. Особа са адекватним самопоштовањем неће се стидјети свог гледишта или погледа на свијет.
Према етичким стандардима, лицемјерје је негативна квалитета, јер се човјек због своје себичности понаша неморално, објашњавајући то добрим намјерама, високом моралном мотивацијом и добронамјерним дјеловањем.
Бројни знакови
Лицемјерје и претварање могу се препознати по бројним знаковима. Прије свега, то су невербални сигнали: неискрен осмијех, стаклене очи, напети мишићи лица, црвенило.
Одају лицемјерје и неприродан тон гласа, муцање. Изузетно алармантан у комуникацији с преварантом је недостатак емоционалне обојености, занимања за оно о чему појединац прича, интуитивно можете осјетити да особа не улаже енергију у своје ријечи.