1215 – Енглески краљ Џон је под притиском племства прихватио документ Магна Царта Либертатум (Велика повеља слободе) – темељ државног уређења, симбол борбе против апсолутизма и један од најзначајнијих докумената британске и европске уставне историје.
1467 – Умро је војвода од Бургундије Филип Добри (Пхиллиппе Ле Бон), оснивач Бургундије, државе која је у 15. веку била ривал Француске, а Француској припала 1678. (Боургогне).
1520 – Папа Лав X (Лео) екскомуницирао је Мартина Лутера (Лутхер) булом којом је, као јерес, осудио Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу Католичке цркве. Идеје о реформи Цркве систематизоване у 95 теза, Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Виртембергу, означивши почетак раскола католичке Европе.
1843 – Рођен је норвешки композитор, пијаниста и диригент Едвард Хагеруп Григ (Гриег), који је, инспиришући се националним фолклором, афирмисао норвешку музику у свету („Пер Гинт“, „Лирски комади“).
1862 – На Чукур-чесми у Београду турски војник је убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где им је био гарнизон и бомбардовали Београд.
1882 – Рођен је генерал и државник Јон Антонеску (Ион Антонесцу), диктатор пронемачке владе Румуније у Другом светском рату. Увео је Румунију у Тројни пакт и прикључио се нападу на СССР 1941. Као ратни злочинац осуђен је 1946. на смрт и стрељан.
1903 – Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар.
1904 – Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло је близу Њујорка у пожару на броду „Генерал Слокам“.
1907 – Почела је Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, донеле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.
1919 – Енглески пилоти Артур Браун (Артхур Броwн) и Џон Олкок (Јохн Алцоцк) окончали су први директни лет преко Атлантика.
1920 – Један од оснивача бежичне телеграфије, италијански инжењер Ђулиелмо Маркони (Гуглиелмо Марцони) емитовао је у Енглеској први музички радио-пренос. Била је то нумера аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие).
1940 – Немачке трупе су код Седана пробиле Линију Мажино. Тај систем утврђења, дугачак 360 километара, који су Французи између два светска рата изградили дуж границе према Немачкој, сматран је ремек-делом грађевинарства и фортификације.
1969 – По повлачењу Шарла де Гола (Цхарлес де Гаулле) с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду (Георгес Помпидоу).
1975 – Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.
1977 – Адолфо Суарес (Суарез) и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији после смрти Франциска Франка (Францисцо Францо) који је диктаторски владао од 1939.
1982 – Аргентинске снаге на Фокландским острвима предале су се Британцима. Тиме је окончан рат у којем је погинуло око 1.000 људи.
1988 – Председник Пакистана Зија ул Хак (Зиа, Хаq) објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.
1992 – Књижевник Добрица Ћосић изабран је за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе дан раније је изабран амерички бизнисмен Милан Панић.
1992 – Парламент Јапана одобрио је, први пут од Другог светског рата, ангажовање војника у иностранству.
1994 – Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврдивши договор о међусобном признању и помирењу после вишевековних сукоба Јевреја и католика.
1995 – Савет безбедности УН је донео резолуцију о проширењу снага УН у БИХ трупама за брза дејства, са 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.
1996 – Умрла је америчка певачица Ела Фицџералд (Елла Фитзгералд), „краљица џеза“, чувена по музичким „скат“ дијалозима с великим џез музичарима Армстронгом, Елингтоном (Еллингтон) и Бејзијем (Басие).
2000 – У покушају атентата у Будви, у Црној Гори, лакше је рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији.
2000 – Римско-католички бискуп Аугустин Мисаго пуштен је на слободу, пошто је ослобођен оптужбе за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и за геноцид.
2001 – Шангајска петорка – Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су ту групу, по пријему Узбекистана, назвали Шангајска Организација за сарадњу (СЦО) – регионална организација за борбу против исламског милитаризма.
2003 – Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.
2003 – Умро је амерички глумац Хјум Кронин (Хуме Цронyн) чија је каријера на Бродвеју и у Холивуду трајала више од шест деценија. На филму је дебитовао улогом у Хичкоковом филму „Сенка сумње“ 1943, а играо је и у филмовима „Поштар увек звони двапут“, „Дванаест љутих мушкараца“ и „Чаура“.
2006 – Влада Србије признала је Републику Црну Гору, 12 дана по проглашењу њене независности.
2008 – Председник Косова Фатмир Сејдију званично је прогласио нови Устав потписивањем Указа о проглашењу 41 закона. Република Србија није прихватила Устав Косова као правну чињеницу.
2010 – Умро је глумац Беким Фехмиу, звезда југословенског филма, познат по улози у филму „Скупљачи перја“. Глумом је престао да се бави 1987. године у знак протеста због „антиалбанске хистерије“.
2012 – Суд за ратне злочине у Сарајеву осудио је четворицу бивших припадника Војске босанских Срба – Станка Којића, Франца Коса, Зорана Гороњу и Властимира Голијана, на 142 године затвора због учешћа у масовном погубљењу Бошњака из Сребренице.
2013 – На Тјентишту је обележена 70. годишњица Битке на Сутјесци у присуству борачких и антифашистичких организација из Србије, Црне Горе, БиХ, Хрватске и Словеније.
2014 – Званично је ступио на дужност нови председник Словачке Андреј Киска, 51-годишњи милионер и филантроп без политичког искуства. Киска је четврти председник Словачке од распада Чехословачке почетком 1990-их година.
2017 – Председник Републике Србије Александар Вучић именовао је Ану Брнабић, министарку државне управе и локалне самоуправе, за мандатарку нове владе.