Рат Русије и Украјине те Израела и Хамаса тренутно су у глобалном фокусу, али у овом тренутку чак 32 државе свијета су у ратном стању, а широм планете тиња још неколико жаришта потенцијалног сукоба.
На сајту World Population Review, гдје се могу наћи актуелни подаци, наводи се да се у 12 држава тренутно води грађански рат, а примјетно је да је највише ријеч о земљама на тлу Африке и Блиског истока: Авганистан, Ирак, Јемен, Сирија, Либија, Етиопија, Сомалија, Централноафричка Република, ДР Конго, Мали.
У даљем, рећи ћемо само да сукоб у Авганистану са прекидима траје од 1978. године, а рат се, осим грађанског, води и као сукоб против терористичких организација, прије свих Талибана. У сукобу, гдје су и САД одиграле велику улогу, жртве са свих страна броје се у стотинама хиљада (само у 2020. преко 30.000).
Палестина и Појас Газе, о којима ћемо нешто касније, уско су везани и за оно што се дешава у троуглу Ирак, Сирија и Либан (у којем је Хезболах, који такође води рат са Израелом). У сличној ситуацији је и Сирија, која, осим клинча са Израелом, води рат са коалицијом исламистичких милитантних група. Но, ту није крај. На сјевероистоку Сирије у сукобу су Сиријске одбрамбене снаге, које су под контролом Курда, са арапским племенима, а улогу у рату има и Турска, која ратује са Курдима.
У Јемену није ништа боље. Грађански рат води се још од 2014. године, између Хута, који контролишу дио територије и који су прогласили своју владу, уз подршку Ирана, и снага регуларног предсједника Јемена, који је такође прогласио владу, а кога подржава Саудијска Арабија. До сада је, према разним подацима, страдало више од 140.000 људи. Хути су узели учешће и у израелско-паленстинском сукобу ракетирајући Израел.
Ситуација у Етиопији ескалирала је у новембру 2020. године, између супротстављених политичких организација, а сукоб који је по неким изворима однио више од 50.000 жртава, проширио се и на Судан, Сомалију и Еритреју, која је чак послала трупе у конфликт.
Ако се за неки сукоб може рећи да је у сјенци руско-украјинског и оног у Појасу Газе, то је свакако грађански рат у Мјанмару, који је од свог почетка 2021. године однио преко 50.000 живота, а раселио више од два милиона људи. Сукоб је почео војним пучем 1. фебруара 2021. године, због несугласица између војске – Татмадаw, и цивилне владе Националне лиге за демократију. Многи овај сукоб називају најдужим грађанским ратом у историји који никога не интересује, те једним од најнасилнијих.
Мјанмар је иначе разноврсна земља, у којој живи преко 135 етничких група.
Ни амерички континент није поштеђен сукоба. Мексико је највеће поприште рата дроге у свијету. Цијела држава буквално је подијељена на картеле, а сваки од њих управља одређеном територијом. У сукобу картела и Владе Мексика од 2006. године наовамо погинуло је најмање 350.000 људи, док се преко 70.000 води као нестало.
Грађанска рат – рат дроге је и у Колумбији, политичка нестабилност влада у Венецуели те другим државама Јужне Америке.
Само у 2023. години 39 држава свијета имало је ратне жртве. Разлози: грађански рат, дрога, сукоб банди, сукоби на граници, етничко насиље, тероризам…
Поред отворених сукоба, имамо и низ примјера гдје се ратни фитиљ може лако упалити. Ту су на првом мјесту Сјеверна и Јужна Кореја, чији су односи ужарени деценијама и гдје постоји стална опасност за сукоб, посебно када се у обзир узме доста непознаница у вези с ратним арсеналом који посједује званични Пјонгјанг.
Трвења су на снази и на релацији Кина и Тајван, јер Пекинг ту територију присваја себи. Потенцијално, може да дође и до сукоба између Ирана и Пакистана, који годинама ударају једни на друге, а за многе је забрињавајуће то што званични Техеран не одустаје од ширење сопственог нуклеарног програма.
Наравно, за сами крај, оставили смо два сукоба која су највише у фокусу, а то су рат Русије и Украјине те Израела и Палестине.
Рат у Украјини, који је почео 22. фебруара 2022. године, (тврди се да је почео још 2014. године) због намјере Русије да денацификује своје комшије и преведе територије Украјине у којима живи већинско руско становништво под своје окриље, ушао је у свој 842. дан. Број погинулих премашује стотине хиљада. Свијет је због овог сукоба у додатној кризи након што су поједине европске и свјетске државе дозволиле да се њиховим оружјем гађају руски циљеви из Украјине.
Рат у Појасу Газе почео је 7. октобра 2023. године, нападом Хамаса на Израел. Од тада траје инвазија израелске војске на ту територију. До сада је страдало преко 37.000 људи, а рањено је више од 85.000.
Војни аналитичар Александар Радић каже да глобална ситуација у овом тренутку није много другачија него што је била током периода тзв. хладног рата. Ипак, за разлику од тада, сматра да више нема такве хегемоније, да су интереси војних сила диверзификовани и да постоји више извора из којих може да дође до неког великог оружаног сукоба.
„Нико не може да гарантује како ће се то развијати, осим што можемо да живимо у увјерењу да је ризик од неке форме дугог свјетског сукоба или низа великих ратова у великој мјери вјероватан“, казао је Радић за „Независне новине“.