1645 – У грађанском рату у Енглеској снаге парламентариста под вођством Оливера Кромвела (Цромwелл) и Томаса Ферфакса поразиле су код Нејзбија ројалисте под вођством принца Руперта од Палатинејта (оф тхе Палатинате).
1777 – Конгрес САД је прихватио, као званичну, државну заставу „звезда и пруга“ која се осавремењена, користи и данас.
1789 – Енглески капетан Вилијам Блај (Wиллиам Блигхт) са 18 присталица, после драматичног путовања и више од 3.500 пређених миља, стигао је на острво Тимор близу Јаве. Блај је 48 дана раније остављен у водама Тахитија пошто се посада брода „Баунти“ побунила и преузела команду над бродом.
1798 – Рођен је чешки историчар и политичар Франтишек Палацки (Палацкy), водја чешког препорода у 19. веку. Као лидер Федералистичке странке залагао се, у складу са својом идејом аустрославизма, за федеративно преуређење Аустро-Угарске.
1800 – Наполеон Бонапарта (Бонапарте) поразио је аустријске трупе у пресудној бици код Маренга у Италији.
1811 – Рођена је америчка књижевница Херијет Елизабет Бичер Стоу (Харриет Елизабетх Беецхер Стоwе), борац за женска права и ослобађање црних робова, аутор романа „Чича Томина колиба“.
1837 – У Напуљу је умро италијански писац Дјакомо Леопарди (Гиацомо), највећи лирски песник италијанског романтизма и један од најзначајнијих песника европске поезије 19. века („Силвији“, „Дијалози и есеји“ „Зибалдон“, дневник „Мисли“).
1894 – Рођена је Љубица Јанковић, етномузиколог, сарадница Етнографског института Српске академије наука и уметности и чланица више међународних установа за изучавање народне културе. Са сестром Даницом издала је књигу „Народне игре“ у седам томова.
1904 – Умро је писац и лекар Јован Јовановић Змај, једна од најмаркантнијих личности српског друштва у другој половини 19. века. Борац за национално и политичко ослобођење, члан Српске краљевске академије и драматург Народног позоришта у Београду (1890-98), најпознатији је као дечији песник и аутор елегичних личних исповести („Дјулићи“ и „Дјулићи увеоци“).
1924 – Рођен је писац Владимир Алексејевич Солоухин, који је у руску књижевност увео нефабуларну прозу слободне композиције („Како испити сунце“, „Живети на земљи“).
1928 – Умрла је Емелин Панкхерст (Еммелине Панкхурст), британска суфражеткиња, оснивач Социјално-политичке уније жена (1903). Организовала је бројне митинге и демонстрације за женско право гласа због чега је осам пута била у затвору.
1928 – Рођен је аргентински политичар и револуционар Ернесто „Че“ Гевара (Цхе Гуевара). Као бескомпромисни борац за правду стекао је велику популарност, посебно међу младима. Учествовао је у Кубанској револуцији и био министар у Кастровој (Цастро) влади (1961-65). У новембру 1966. постао је лидер герилаца у Боливији, а у октобру наредне године заробљен је и убијен.
1936 – Умро је руски писац Максим Горки. Имао је значајну улогу у политичком и културном животу совјетске Русије и сматра се оснивачем социјалистичког реализма у руској књижевности („Макар Чудра“, „Мати“, „На дну“).
1940 – Застава са кукастим крстом подигнута је на Ајфеловој кули док су трупе нацистичке Немачке у Другом светском рату улазиле у центар Париза.
1941 – Председник САД Френклин Рузвелт (Франклин, Роосевелт) наредио је замрзавање имовине Немачке и Италије у Америци.
1943 – У бици на Сутјесци у Другом светском рату погинуо је бањалучки књижевник, новинар, револуционар, учесник Народно-ослободилачке борбе Веселин Маслеша. Постхумно је проглашен Народним херојем Југославије.
1946 – Умро је шкотски проналазач Џон Логи Берд (Јохн Логие Баирд), који је 1923. извео први пренос ТВ слике, а 1928. први прекоокеански ТВ пренос између Лондона и Хортсдејла у САД.
1962 – У Паризу је основана Европска организација за истраживање свемира.
1966 – Ватикан је објавио аболицију на Индекс забрањених књига (Индеx либрорум прохибиторум). Попис дела које по црквеној забрани католички верници нису смели да читају, 1559. је објавио папа Павле ИВ.
1968 – Умро је италијански песник Салваторе Квазимодо (Qуасимодо), добитник Нобелове награде за књижевност 1959. („Воде и земље“, „А вече је ту“, „Живот није сан“ „Утопљена обоа“).
1986 – Умро је аргентински писац Хорхе Луис Борхес (Јорге, Боргес), један од највећих и најутицајнијих књижевника 20. века. Пресудно је обележио хиспаноамеричку литературу и значајно утицао на светске књижевне токове („Универзална историја бешчашћа“, „Маштарије“, „Алеф“, „Извештај о Бродију“, „Пешчана књига“).
1990 – У Букурешту је 10.000 рудара, уз подршку нове власти како је тврдила опозиција, растурило шаторско насеље студената који су демонстрирали против власти у центру града и демолирало редакције појединих листова и седишта опозиционих странака.
1992 – У Београду је први пут после 45 година одржана литија за празник Духова на којој је учествовало око 10.000 људи предвођених патријархом српским Павлом. Истог дана је у организацији Грађанског савеза Србије неколико хиљада Београђана учествовало на манифестацији „Последње звоно“ с поруком режиму Слободана Милошевића да је његово време истекло.
1993 – Тансу Чилер (Циллер) је постала прва жена на дужности премијера Турске.
1995 – Побуњени Чечени напали су град Буђоновск на југу Русије, узели 1.500 талаца и заузели државне зграде. У нападу је погинуло око 100 људи, а таоци су ослобођени после преговора са премијером Русије, Виктором Черномирдином.
2000 – Италијанске власти изручиле су Турској Мехмеда Али Агџу (Мехмет, Агца) пошто га је председник Италије помиловао. Агџа је због атентата 1981. на папу Јована Павла ИИ, провео 19 година у италијанском затвору.
2003 – На референдуму у Чешкој, 81 одсто грађана је гласало за приступање ЕУ.
2005 – Умро је Италијан Карло Мариа Ђулини (Царло Гиулини), један од највећих диригената 20. века.
2007 – Умро је бивши председник Аустрије и генерални секретар УН у два мандата, Курт Валдхајм (Wалдхеим).
2012 – Руководство Демократске либералне партије (ПДЛ) Румуније поднело је оставку након пораза на локалним изборима и освојених око 15 одсто гласова. Бивша опозиција, обједињена у Социјал-либералну унију (УСЛ), победила са готово 50 одсто гласова.
2012 – Бивши тексашки тајкун Р. Ален Станфорд осуђен је на 110 година затвора због организовања једне од највећих пирамидалних шема у историји преко које је током 20 година изманипулисао инвеститоре за седам милијарди долара.
2013 – Министар спољних послова Исланда Гунар Браги Свеинсон је током посете Бриселу саопштио Европској комисији да је Исланд одустао од уласка у ЕУ.
2013 – На председничким изборима у Ирану победио је умерени конзервативац Хасан Рохани.
2014 – Проруски сепаратисти су код града Луганска оборили украјински војни транспортни авион, када је страдало 49 људи. Авион иљушин-76 превозио је опрему, храну и војнике.