Власт на нивоу Босне и Херцеговине у посљедња три мјесеца није постигла ниједан договор и, након што је Европска унија отворила приступне преговоре са БиХ у марту ове године, коалиција је практично престала да функционише.

Иако је половина године, буџет за ову годину није усвојен нити има назнака да ће се то ускоро догодити, а упркос захтјевима Европске уније ни закон о судовима, именовање главног преговарача и његових замјеника, како ствари стоје, још дуго неће доћи на дневни ред.

Осим тога, већ мјесецима, па и годину уназад нема договора о расподјели прихода које је по основу путарина прикупила Управа за индиректно опорезивање, а ни пројекти који деценијама чекају на реализацију као што су гасне интерконекције нису помјерени са мртве тачке.

Такође, покушаји да се организује састанак лидера који чине власт на нивоу БиХ нису уродили плодом, а у јавности се стиче утисак да је Драган Човић, лидер ХДЗ-а, једини који још покушава да „тројку“, односно СДП, НиП, Нашу странку, ХДЗ и СНСД састави за истим столом.

Човић је прошле седмице рекао да се нада да ће у овој бити одржан састанак коалиције, међутим одмах му је стигао одговор Милорада Додика, предсједника Републике Српске, који је рекао да од тог састанка неће бити ништа и то све док не буду смијењени Златко Лагумџија, амбасадор БиХ при УН, Елмедин Конаковић, министар спољних послова БиХ, и Денис Бећировић, члан Предсједништва БиХ.

Према незваничним информацијама, о смјени Конаковића не размишља само Додик, мада, у овом тренутку, тешко је очекивати да до тога дође, посебно из разлога што би у том случају у власт требало да уђе СДА. На све то, требало би да пристане и СДП, што није немогуће, али је далеко од реализације.

„Имамо ситуацију која савршено погодује владајућим странкама да у сусрет опћинским изборима опет причају о ономе што као и већина других странака у БиХ најбоље знају, а то је угроженост Срба од Хрвата, Хрвата од Срба, Бошњака од Срба и тако укруг. То је савршена позиција. Колико год су одговорне домаће политичке снаге за такву ситуацију застоја, једнако, ако не и више, одговорност имају и међународна заједница, Уред високог представника, америчка амбасада и сви остали судионици процеса“, рекао је Зоран Крешић, новинар „Вечерњег листа“ из Мостара.

Он каже да до послије локалних избора не треба очекивати ништа осим још више подизања напетости, чему ће, како каже, допринијети и опозиција као што су СДА и ДФ који ће све цијенити као националну издају.

Осим избора, који већ традиционално подигну тензије у БиХ, ситуацију када је ријеч о функционисању власти додатно је закомпликовало наметање измјена Изборног закона БиХ, као и Резолуција о Сребреници која је усвојена у Генералној скупштини Уједињених нација.

„Ниједна власт у протеклих 30 година није радила оно што је морала или требала. Сви су мандате користили да би дијелили фотеље и накнаде. Све што су радили јесте сведено на бригу како да остану што дуже на власти, а то увијек подразумијева сукобе и подјеле, а не рад“, рекао је Горан Дакић, новинар.

Он каже да је питање да ли би иједна власт „остала на власти“ када би радила оно што је њен посао те да су то ствари поред којих не можете да се сликате и ствари које не можете да спочитавате политичким противницима, пишу „Независне“.

„Нисам сигуран ни да код нас неко зна шта треба да ради осим да згрће и лупета. Министри и директори шетају из ресора у ресор и ко би у тим рокадама могао да очекује било какву племениту и паметну акцију? Ја заиста не знам умије ли Сташа Кошарац да ради било шта осим да пуши томпус“, рекао је Дакић.

Како ради коалиција на нивоу Босне и Херцеговине можда најбоље показују дневни редови на сједницама Савјета министара БиХ и Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. На тим дневним редовима углавном су иницијативе, информације и извјештаји. Осим тога, Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, након што су Бошњаци напустили сједницу у марту ове године, практично је блокиран, и до данас није одржао ниједну редовну сједницу.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име