323. п.н.е. – У Вавилону је умро Александар III Македонски (Александар Велики), један од највећих војсковођа у светској историји. Његове легендарне победе су вековима инспирација ликовних уметника и песника. 823 – Рођен је француски краљ Карло ИИ Ћелави, којем је Вердунским уговором 843. припао западни и средњи део франачке државе (данас Француска).

1381 – Под вођством Вота Тајлера (Wат Тyлер), у енглеским покрајинама Кент, Норфок, Сафок и Кембриџшир почео је устанак сељака против феудалаца, изазван високим порезима.

1811 – Рођен је књижевни критичар и филозоф Висарион Григорјевич Бјелински, оснивач реалистичке естетике у руској књижевној критици. Формулисао је теоријску основу новог правца у руској књижевности названог „натурална школа“, а као узор истицао је Гогољево дело („Писмо Гогољу“, „Књижевне маштарије“).

1839 – Српски кнез Милош Обреновић абдицирао је у корист сина Милана и напустио Србију. Кнез Милан је умро неколико недеља пошто је изабран за владара, а намесници су позвали његовог млађег брата Михаила да преузме престо.

1865 – Рођен је ирски песник и драмски писац Вилијам Батлер Јејтс, уз Шоа и Џојса (Јоyце) један од највећих ирских писаца. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1923. („Оисинова лутања“, „Ветар у трсци“, „Грофица Кетлин“, „Жуђена земља“).

1876 – Српско учено друштво изабрало је сликарку Катарину Ивановић за прву жену академика.

1886 – Под мистериозним околностима утопио се баварски краљ Лудвиг ИИ (Лудwиг), три дана након што је проглашен умоболним и свргнут с престола. Под његовим покровитељством Рихард Вагнер (Рицхард Wагнер) је 1864-85. у Минхену радио на реформи музике и драме, и извео своје чувене музичке драме „Тристан и Изолда“ и „Нирнбешки мајстори певачи“.

1897 – Рођен је фински тркач на дуге стазе Паво Нурми (Пааво) који је освојио девет златних медаља на Олимпијским играма 1920, 1924. и 1928. Оборио је 29 светских рекорда.

1899 – Рођен је мексички композитор и диригент Карлос Чавес (Царлос Цхавез), оснивач Симфонијског оркестра Мексика. У своје композиције унео је обележја мексичког музичког фолклора и инструменте мексичких Индијанаца („Индиа“, „Четири сунца“).

1900 – У Кини је почео тзв. Боксерски устанак – побуна сељака и градске сиротиње против страног капитала и домаћих феудалаца. Устанак су у септембру 1901. угушиле европске силе, Јапан и САД.

1917 – Са 14 бомбардера типа „Гота“ Немци су у Првом светском рату први пут из ваздуха бомбардовали Лондон. Погинуле су 162 особе. Пре тога, напади на британску престоницу су вршени из цепелина.

1943 – У бици на Сутјесци у Другом светском рату погинуо је Сава Ковачевић, командант Треће дивизије и члан Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије. Постхумно је проглашен за народног хероја.

1944 – Прве немачке ракете Ф-1 испаљене су у Другом светском рату на јужну Енглеску. До краја рата 1945. на територију Велике Британије пало је више од 1.000 ракетних бомби, од којих 660 на Лондон.

1953 – Државним ударом на власт у Колумбији дошао је Густав Ројас Пиниља (Густаво, Пинилла) који је диктаторски владао до 1957. када је у Колумбији враћен демократски режим.

1956 – Последњи британски војници напустили су базу код Суецког канала којим је Велика Британија управљала 74 године. Управу над Каналом преузео је Египат.

1965 – Умро је јеврејски филозоф и теолог Мартин Бубер, рођен у Аустрији. Пред нацистима је 1938. побегао у Палестину и постао један од првих професора Хебрејског универзитета у Јерусалиму. Залагао се за заједничку јеврејско-арапску државу („Приче раби Нахмана“, „Ја и ти“, „Хасидске приче“, „Гог и Магог“, „Слике о добру и злу“).

1982 – Умро је краљ Саудијске Арабије Халид ибн Абдул Азиз (Кхалид). Наследио га је брат принц Фахд.

1983 – Америчка свемирска сонда „Пионир 10“ прошла је кроз орбиту Нептуна. То је била прва летелица са Земље која је изашла изван Сунчевог система.

1986 – Умро је амерички кларинетиста Бени Гудмен (Беннy Гоодманн), најпопуларнији музичар џеза 1930-их година. Један је од првих музичара међу белцима који се успротивио расној сегрегацији и црне музичаре укључио у свој џез оркестар, основан 1934.

1990 – Због неуспелог почетка преговора власти и опозиције у Србији (8. јуна), у Београду је на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиције против власти Слободана Милошевића.

1990 – У Букурешту су погинуле четири, а рањено је 200 људи када је полиција покушала да сузбије протесте студената.

1992 – У организацији Удружења композитора испред зграде Председништва Србије у Београду је одржан „Митинг клечања“, у знак протеста против ратне политике председника Србије Слободана Милошевића.

1994 – Северна Кореја је саопштила да се повлачи из Агенције за атомску енергију УН и да више неће дозволити долазак страних инспектора.

2000 – У Пјонгјангу је почео историјски самит две Кореје на којем су председници јужне – Републике Кореје и северне – Демократске Народне Реблике Кореје, Ким Дае-Џунг и Ким Џонг-Ил разговарали о помирењу две државе. Лидери две Кореје састали су се први пут после распада јединствене земље 1948.

2002 – На првим слободним изборима у историји Авганистана за председника те државе изабран је Хамид Карзаи.

2003 – У Бриселу је усвојен први нацрт устава ЕУ, 46 година после потписивања Римског споразума, односно оснивања Уније.

2004 – На изборима за Европски парламент партија немачког канцелара Герхарда Шредера (Сцхроедер) претрпела је највећи пораз од ИИ светског рата, а француска опозиција – социјалисти, великом већином гласова поразили су конзервативну партију председника Жака Ширака (Јацqуес Цхирац).

2005 – Умро је бивши комунистички лидер Португала Алваро Куњал, који је 31 годину предводио комунисте. Био је симбол отпора некадашњем фашистичком режиму Антониа Оливеире Салазара.

2006 – Умро је бивши ирски премијер Чарлс Хјуи (Цхарлес Хаугхеy) који је доминирао политичком сценом у Ирској од 1970. до почетка 1990-их година.

2008 – Ирски бирачи одбацили су на референдуму споразум о реформи институција ЕУ – Лисабонски уговор. Ирско „Не“ бацило је ЕУ у нову кризу поверења, јер су доношење првобитног, „европског устава“ 2005. одбили и француски и дански бирачи, те је тај документ ублажен и претворен у Лисабонски споразум.

2009 – Након објављивања победе Махмуда Ахмадинеџада на председничким изборима у Ирану, коју је оспорио противкандидат Мир Хосеин Мусави, у Техерану су избили протести.

2010 – Победу на ; парламентарним изборима у Белгији остварила је Нова фламанска алијанса (НВА) која се залаже за независност Фландрије. Избори у Белгији су уследили после оштрих спорова око веће самосталности Фландрије и Валоније.

2011 – На дводневном референдуму огромна већина Италијана изјаснила се за укидање закона Берлусконијеве владе о повратку нуклеарној енергији, приватизацији водоснабдевања и имунитету премијера.

2012 – Војним суд Туниса осудио је у одсуству бившег председника те земље Зина Ел Абидина Бен Алија на 20 година затвора због подстицања на нереде, убиства и пљачку.

2015 – Избором судије у пензији Манулене Кармен за градоначелницу Мадрида, и Аде Цолау, лидерке коалиције Барселона ен кому (Заједно за Барселону) за градоначелницу тог града, власт је у та два града прешла у руке крајњих левичара, противника владајуће конзервативне Народне странке премијера Маријана Рахоја.