Навршава се четврт вијека од престанка НАТО бомбардовања СР Југославије, којем је претходило доношење Резолуције 1244 Савјета безбједности УН.
Дан раније, 9. јуна, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних трупа у покрајину.
Истога дана, стални савјет НАТО-а на сједници у Бриселу одобрио је споразум који су у Куманову потписали представници југословенске војске и међународних снага безбједности.
Савјет је од команданта НАТО снага за Европу Веслија Кларка затражио да „верификује почетак повлачења југословенских снага са Космета“, што је убрзо и учињено, а затим је у Савјету безбједности УН донијета Резолуција 1244.
До прекида ваздушне интервенције дошло је после успјешно окончане дипломатске мисије председника Финске Мартија Ахтисарија и бившег премијера Русије Виктора Черномирдина.
Тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић, почетком јуна прихватио је њихов план за размијештање међународних трупа на Косову, а потом су тај договор прихватили посланици Скупштине Србије.
Војска и полиција повукле су се са Косова и Метохије после доношења резолуције УН, а први припадници међународних снага ушли су на територију покрајине 12. јуна 1999. године.
На Косово и Метохију је први стигао руски конвој из састава мировних снага УН, који је ушао 12. јуна у 1 и 30 часова у центар Приштине, а потом наставио према Косову Пољу и аеродрому Слатина.
Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Космет су, у оквиру мировне мисије УН, ушли први британски војници.
Границу код мјеста Блаце прво су, у шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници јединице Гурка, а непосредно затим, на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.
Први контингент од око 800 њемачких војника у саставу Кфор-а ушао је око подне истога дана на Космет са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама.
У саставу Кфора на Косово и Метохију размјештено је 37.200 војника из 36 држава, а у протеклом периоду тај број је знатно смањен.
НАТО напади на СРЈ почели су 24. марта 1999. године око 20 сати на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО-а Хавијера Солане.
До напада је дошло после низа неуспјешних преговора о рјешавању кризе на Косову и Метохији, одржаних у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године.
У нападима који су трајали 11 недеља погинуло је између 1.200 и 2.500 људи, а причињена материјална штета, у зависности од процјена, кретала се око сто милијарди долара.
У бомбардовању, које је трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.
