Репортерка “Вијести” са групом из Црне Горе прошла ферату Соколов пут на Црвеним стијенама Романије, на 350 метара дужине су вертикалне и хоризонталне стијене, сајла и тибетански мост…
Браво! Једно по једно, из групе од двадесетак заљубљеника у планине из Црне Горе, међу којима и репортерка “Вијести”, пролазили су завршну дионицу ферате Соколов пут, на Романији, гдје их је на крају авантуре, написано на стијени, чекало “браво”.
Неко би “браво” рекао себи, а “браво” и аплаузи дијелили су се и међу собом, јер већина у групи први пут је доживјела слично искуство и прије поласка и проласка, нису ни знали шта да очекују.
Од себе, углавном.
“Виа феррата” или само “ферата”, италијански је израз којим се описује “гвоздени пут”, обезбијеђена, односно осигурана планинска стаза кроз стјеновите терене, којима је нормално кретање немогуће, тешко или врло опасно.
Ферата Соколов пут налази се на Црвеним стијенама Романије, у Републици Српској, Босна и Херцеговина (БиХ). Скоро читавим дијелом је на територији општине Пале (изнад насеља Мокро), њен завршетак је на самој граници ове двије општине, а приступ и повратак у општини Соколац. Од Сокоца ферата је удаљена око 17, а од Сарајева 35 километара.
Игор Тошић, један од “аутора” ферате Соколов пут и један од водича групе из Црне Горе, каже за “Вијести” да су се за развој те врсте садржаја одлучили на основу статистике, према којој већину оних који долазе у БиХ чине планинари.
“Видјели смо да су виа ферате садржај који привлачи велики број планинара, самим тим и туриста. Кроз неку студију УСАИД-а испоставило се да БиХ, од 100 одсто људи који дођу, односно туриста, њих 82, 83 процента долази првенствено због планинарења. Самим тим, град Источно Сарајево са својих пет планина, има велики потенцијал у том смислу, али требало га је додатно украсити”, казао је он.
Ферате имају оцјене А до Ф, што описује њихову сложеност: А су лакше, а Ф оне сложеније, захтјевније ферате. Ферата Соколов пут има оцјену Б и Ц, има пет дионица – вертикалне и хоризонталне дјелове, мост, односно сајлу дужине 14 и тибетански мост дужине 18 метара. Мостови се налазе један изнад другог и повезују двије стијене. Те двије стијене на неки начин су и инспирисале Тошића и његовог колегу Славка Бојанића да ферата буде баш на тој локацији.
“Зашто Црвене стијене? У глави се уклапало да се ту, између оне двије стијене које сте видјели, могу поставити два моста, да садржај учине што јединственијим”, каже Тошић.
У избору локације, осим тога, додаје он, улогу је одиграла и непосредна близина магистралног пута између Сокоца и Сарајева, што ферату чини приступачном.
Петар пробио лед
Посјету групе из Црне Горе, средином маја, организовао је Планинарско-спортски клуб “Монтенегро Гуиде”. Група је из Подгорице кренула око седам ујутро, а уз паузе за ручак и одмор, на полазној тачки, испред Планинарског дома Црвене стијене (1.365), сви су били нешто послије 15.30 сати.
Након добродошлице, водичи Игор Тошић и Славко Бојанић, подијелили су неопходну опрему – појасеве, шљемове и ферата сетове, и већ ту почели са првим савјетима и лекцијама, неопходним за безбједно и успјешно кретање фератом.
У ферату је, уз сагласност родитеља, први ушао Петар (6,5). Све вријеме, дјечак је био осигуран и његов успон уз стијену висине 30 метара, потом и силазак, јер само је ту дионицу и прешао, будно је пратио један од водича, Игор.
Око 17 сати, кретање фератом започели су и други чланови групе, један по један, држећи се на безбједној дистанци, како правила налажу. Након нешто преко два сата, уз будне очи водича, који су реаговали и кад мислите да вас не виде, савјетовали шта треба да коригујете у кретању, како да једноставније савладате одређене дјелове, охрабривали ако је требало током преласка сајле и моста… сви су успјешно прешли ферату.
Ферата Соколов пут дуга је 350, а пењачи савладавају висинску разлику од 160 метара, на врху Црвене стијене, на 1.423 метра надморске висине. Оквирно вријеме преласка је сат и по. Прелазак групе из Црне Горе, трајао је нешто дуже и због броја људи који су учествовали у тој авантури.
Лиценцирани водичи, добра опрема и “нема зиме”
Прецизан број посјетилаца и одакле тачно долазе на ферату Соколов пут, каже Тошић, не знају, а знаће након што заживи споменик природе, што је у плану. Оквирно, од отварања прије четири године, Соколов пут, како је казао, посјетило је близу 30.000 пењача из цијелог свијета.
“У једном дану прије два, три викенда, за два, три сата колико сам био горе, имали смо госте из Румуније, Русије, Србије, БиХ. А имали смо госте из Словачке, Словеније, Аргентије, Кине… Најбројнији су гости из Србије, БиХ, ту су негдје Црна Гора и Хрватска. Црногорци долазе често, лично сам учио неке од њих прве планинарске кораке”, каже Тошић.
Међу пењачима су туристи, планинари, али и они без икаквог искуства.
“Славко и ја имамо лиценце и за нас кажу да са нама сви пређу ферату. Видјели сте колико пажње посветимо сваком пењачу, колико смо озбиљни, а истовремено се трудимо и опустити пењаче, али је сигурност на првом мјесту”, казао је Тошић.
Иако не зна тачан број оних које су Славко и он повели фератом, Игор памти оне који нису дошли до краја. А таквих је, каже, са њим било само двоје:
“Мислим да је било мало више до њих, да су били мало другачији, можда бих им посветио дио свог живота, пажње или снаге”.
У групи из Црне Горе, тог 18. маја, већину од 19 чланова који су прошли ферату, чинили су људи без претходног искуства. На почетној тачки, полугласно, једни са другима, дијелили смо личне недоумице и страхове да ли ће неког од нас на некој дионици савладати страх од висине, хоћемо ли имати довољно снаге за прелазак…
“Је ли те страх”, питао ме један од уредника дан пред полазак, кад је чуо гдје идем.
“Не знам. Знаћу тамо”.
А све је прошло у најбољем реду.
Да ли ће неко проћи ферату, може се видјети и на првој дионици, казали су водичи по доласку групе на почетну тачку, док смо стајали испод вертикалне стијене, висине 30 метара.
Игор Тошић објашњава да им велико искуство и број људи које су провели фератом, поред осталог, помаже у појединачној процјени, да могу на основу психолошке анализе лица да процијене колико неко може, да ли ће бити проблема.
“Некад мало можда наша процјена одступи, али ништа драматично, знамо шта радимо, овај садржај је направљен тако да и људи који немају никакво искуство могу да прођу, уз услов да имају адекватну опрему коју ми обезбиједимо и за коју ми гарантујемо, и да људи иду са онима који су прошли обуке, и вођења и спашавања. И онда нема проблема, како кажу, ‘нема зиме’, сви ће да прођу”.
Више пута, Тошић је нагласио да је најважније током преласка ферате ангажовати лица која су обучена:
“Која знају шта раде и која ће знати шта треба да раде у случају неких непредвиђених околности, са вама, а и са самим собом. Човјек који је прошао обуке зна како треба да ради, у психолошком смислу, техничком смислу, и да на крају донесе праву оцјену како даље. Јер, људски живот нема цијену”, каже Игор.
Осим тога, водичи, поновио је, треба да пењачима обезбиједе адекватну опрему.
“Која треба да се обнавља, односно занавља, у одређеном временском периоду, јер свака опрема, осим што мора да буде сертификована, она има свој вијек трајања. Ми се трудимо да пратимо максимално да у том смислу имамо квалитетан бренд, и да водимо рачуна и контролишемо сваку опрему коју дајемо потенцијалном пењачу”, рекао је он.
Контрола квалитета свакодневна
Изградња ферате Соколов пут, према ријечима Тошића, коштала је око 18.000 еура. Радове су финансирале Европска унија и Савезна Република Њемачка, а у склопу истог пројекта раде још једну ферату која треба да буде завршена у јуну.
Ферату Соколов пут, Тошић и Бојанић контролишу свакодневно:
“Свакодневно контролишемо сваки сегмент на ферати, ако ми не тренирамо на њој, у току проласка, када водимо групу, погледамо сваки шараф, анкер, свако везиште сајле… Отклонимо неки камен са пута. У случају да се деси неки недостатак, отклањамо га у најкраћемо могућем времену. Бдијемо над њом 24 сата дневно”.
У БиХ постоји 26 ферата. Тошић каже да нису све тако атрактивне, а од оних лакших, а лијепих, препоручује ферате Вулин поток код Благаја и Фортица у Мостару. Њихова је оцјена Б.
Заинтересовани за ферату Соколов пут, могу се информисати код Туристичке организације Града Источно Сарајево, у чијем је власништв. Такође, информације су доступне на друштвеним мрежама Инстаграм и Фацебоок.
Малољетна лица, као Петар, ферату могу проћи само уз строго одобрење и пратњу родитеља. За оне са искуством и својом опремом, ферата је бесплатна.
Которска пружа и поглед на море
Игор Тошић посјетио је једну од двије ферате у Црној Гори, ону на Дурмитору. Жели, каже, да посјети и другу, у Котору.
“Котор је мало другачији, као и Омиш, има поглед на море, што не карактерише остале ферате, па је то чини интересантном”.
Ко једном пређе, жели опет
У групи из Црне Горе која је 18. маја посјетила Соколов пут, уз најмлађег Петра, била је и 59-годишња Весна из Херцег Новог.
Ферата на Романији није и њено прво ферата искуство. Весна је већ обишла двије ферате у Црној Гори, на Дурмитору и у Котору, али каже да је за њу Соколов пут најтежа:
“Обожавам планинарење, само немам времена онолико колико бих жељела. Ферата је посебна љубав. Први пут сам била на ферати у Котору, па на Дурмитору и сад на Романији. Осјећај је предиван и свако пењање за мене има посебну чар. Иако је ова на Романији била најтежа, са великим гуштом бих је поновила”, казала је она.
Слађана из Подгорице (51) није ни планирала да иде на ферату, већ се екипи придружила због најаве да се иде на Височицу, планину која се налази на граници Босне и Херцеговине, између Прења, Трескавице и Бјелашнице.
Ферату је успјешно прешла.
“Није ме страх и знала сам да ћу је одрадити како треба. Искуство је предивно, одушевљена сам, поновићу, само ће бити други терен”.
Нову авантуру, након ферате на Романији, планира и Аленка (51):
“Жабљак, Доломити, идемо”.
За М. ферата је испуњење снова из дјетињства:
“Имала сам велики потенцијал да се остварим као спортиста, то су ми говорили тренери, али – нисам имала подршку, нажалост. Сањала сам да се верем по стијенама, са сајлама, да освајам… и освојила и испунила своје жеље, снове и очекивања”.
Током преласка ферате најважније је ангажовати лица која су обучена, која знају шта раде и која ће знати шта треба да раде у случају неких непредвиђених околности, са вама, а и са самим собом. Човјек који је прошао обуке зна како треба да ради, у психолошком смислу, техничком смислу, и да на крају донесе праву оцјену како даље. Јер, људски живот нема цијену, каже Игор Тошић.
