1904 – Рођен је амерички олимпијски шампион и филмски глумац Џони Вајсмилер. Први је успео препливати 100 метара за мање од једног минута. Освојио је три златне медаље на Олимпијским играма 1924. и две 1928. Познатији је, медјутим, као тумач главне улоге у филмовима о Тарзану.

1624 – Родјен је пољски војсководја и краљ Јан III Собјески (Собиески). Ослободио је Беч од турске опсаде 1683. и тиме спречио даљи продор Турака у средњу Европу. Слављен је као спасилац Европе и њене културе.

1740 – Родјен је француски писац Донасјен Алфонс Франсоа де Сад, познат као Маркиз де Сад. Његови романи сматрају се патолошком порнографијом, али и делима која руше устаљене друштвене норме („Јустина“, „Жилијета“, „120 дана Содоме“). Од његовог презимена потиче израз садизам.

1771 – Русија је у рату са Турском преузела полуострво Крим.

1790 – У Новом Саду је отворена прва књижара. Власник Емануел Јанковић штампао је у својој штампарији и први каталог књига.

1840 – Родјен је енглески писац Томас Харди (Тхомас Хардy). Важио је за најбољег енглеског писца свога времена, али је због слободоумног става о љубави и браку долазио у сукоб са друштвеним конвенцијама („Под зеленим дрветом“, „Далеко од разуздане гомиле“, „Повратак домороца“, „Теса од Д’Абервилових“, „Незнани Џуд“).

1857 – Родјен је енглески композитор и виолиниста Едвард Вилијам Елгар (Едwард Wиллиам). Његова дела, од којих су најпознатији ораторијум „Геронтијусов сан“ и концертна увертира „Енигма варијације“, знатно су допринела обнови енглеске музике на прелазу у 20. век.

1882 – Умро је италијански револуционар Дјузепе Гарибалди (Гиусеппе), водја покрета за независност и уједињење Италије. Легендарним походом са својим добровољцима („хиљаду црвених кошуља“) ослободио је 1860. Сицилију од власти Бурбона и у септембру тријумфално ушао у Напуљ. Изабран је за посланика Рима 1874, али је одбио почасти краља Виктора Емануела, титуле војводе и маршала.

1924 – Амерички Конгрес признао је држављанство Индијанцима староседеоцима на територији на којој су створене САД.

1940 – Родјен је грчки краљ Константин ИИ (Цонстантине), последњи монарх Грчке. Круну је наследио од оца Павла И 1964, а три године касније, када је војна хунта преузела власт у Грчкој, био је приморан да оде у изгнанство. Војне власти су 1973. укинуле монархију.

1946 – Италијани су се на референдуму изјаснили за републику и тиме одбацили монархију Савојске династије.

1949 – Држава Трансјорданија је променила назив у Хашемитска краљевина Јордан.

1953 – Британска краљица Елизабет ИИ (Елизабетх) крунисана је у Вестминстерској катедрали у Лондону. То је било прво крунисање у историји које је преносила телевизија.

1955 – Југословенски и совјетски лидери, Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов, потписали су Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948.

1965 – У експлозији гаса у јапанском руднику угља близу Фукуоке погинуло је најмање 200 рудара.

1966 – Амерички васионски брод Сервејер извео је прво успешно меко спуштање на месец и почео да шаље прве слике месечеве површине.

1969 – У судару аустралијског носача авиона „Мелбурн“ и америчког разарача „Френк Е. Еванс“ у Јужнокинеском мору, погинула су 74 америчка морнара.

1979 – Папа Јован Павле ИИ стигао је у Пољску, у прву посету папе једној комунистичкој земљи.

1983 – СССР је са сателита у земљиној орбити лансирао нову васионску сонду за истраживање планете Венере.

1987 – Умро је шпански гитариста Андрес Сеговија (Сеговиа), који се прославио интерпретацијама класичне музике на гитари. Транскрибовао је за гитару композиције Јохана Себастијана Баха (Јоханн Себастиан Баћ) и Хендла (Хандел).

1992 – Данци су се на референдуму изјаснили против Мастрихтског уговора Европске уније.

1993 – На првим слободним изборима у Бурундију Мелхиор Ндадаје (Мелцхиор Ндадаyе) победио је војног председника Пјера Бујоју (Пиерре Буyоyа), чиме је у тој афричкој земљи први пут шеф државе постао припадник већинског племена Хуту.

1997 – Тимотхy Маквеј проглашен је кривим за подметање бомбе у федералну зграду у Оклахома Ситију 1995, када је погинуло 168 људи. Маквеј је осудјен на смрт и погубљен на електричној столици 10. јуна 2001.

1997 – Умрла је америчка тенисерка Јелен Јакобс (88). У каријери освојила је четири америчке титуле у синглу (1932-1935), а Вимблдон 1936. године када је проглашена првом играчицом света.

1998 – Српска полиција у Београду пресрела је и брутално претукла студенте који су кренули према згради владе Србије да изразе протест због новог Закона о универзитету.

1999 – Жене Јапана избориле су се за употребу пилула за контрацепцију, три деценије након што се пилула појавила на Западу.

2000 – Главни тужилац Медјународног суда за ратне злочине у Хагу Карла дел Понте (Царла) изјавила је у Савету безбедности УН да нема основа за покретање истраге о евентуалним ратним злочинима НАТО-а током бомбардовања СР Југославије 1999.

2001 – Колумбијска влада и побуњеници, припадници левичарског ФАРЦ покрета, потписали споразум којим је дозвољена прва размена затвореника у 37 година дугом рату.

2002 – На референдуму у Швајцарској усвојен је предлог да се ублажи изузетно строг закон о абортусу, чиме би се законодавство у тој области приближило правној регулативи других европских држава.

2004 – Умро је бугарски оперски певач Николај Гјауров, чувен по улогама Дон Базилија у „Севиљском берберину“ и Мефистофелеса у „Фаусту“.

2005 – Умро је Џорџ Мајкан (Георге Микан) легендарни амерички и светски кошаркаш и прва суперзвезда НБА лиге.

2008 – Умро је легендарни амерички ритам и блуз музичар Бо Дидли (Диддлеy). Медју његовим хитовима су „И`м а Ман“, „Wхо Ду Yу Лав“, „Бефоре Yу Аццусе Ме“ и „Мона“.

2014 – Шпански краљ Хуан Карлос Први одрекао се престола у корист свог сина, принца Фелипеа. Хуан Карлос је на трону био 39 година. На престо је дошао после смрти диктатора Франциска Франка у новембру 1975. године.

2018 Педро Санчес (Санцхез), водја шпанских социјалиста постао је нови премијер Шпаније, пошто је изгласано неповерење његовом претходнику Маријану Рахоју (Мариано Рајоy) због осудјујућих пресуда за корупцију бившим званичницима Рахојеве Народне странке; Каталонија је добила нову владу чиме је прекинута управа шпанских власти над том области уведена седам месеци раније након неуспелог покушаја каталонске сецесије.