1198 – Византијски цар Алексије ИИИ Анђео одобрио је српском великом жупану Стефану Немањи и његовом сину монаху Сави да на рушевинама Хиландариона подигну нови манастир на Светој Гори, српски манастир Хиландар.
1479 – Основан је универзитет у Копенхагену.
1562 – Римски цар Фердинанд И и турски султан Сулејман ИИ Величанствени потписали су мировни споразум којим се Фердинанд одрекао Ердеља (данашњи Банат) у корист турског вазала Јована Запоље.
1780 – Рођен је пруски генерал Карл Марија фон Клаузевиц (Мариа вон Цлаусеwитз), један од најпознатијих војних теоретичара („О рату“). У Наполеоновим ратовима (1812-14.) био је у служби руске војске.
1803 – Рођен је руски композитор Михаил Иванович Глинка. Његова два главна дела, опере „живот за цара“ и „Руслан и Људмила“, одредиле су развој опере у Русији.
1839 – Српски кнез Милош Обреновић абдицирао је у корист сина Милана и напустио Србију. После смрти Милана, неколико недеља од преузимања власти, кнез је постао млађи син Михаило (до 1842). Милош се вратио у Србију 1859. да преузме власт после збацивања кнеза Александра Карађорђевића и владао је до смрти 1860.
1869 – Шпанија је донела нови устав којим је проглашена слобода вероисповести и штампе, уведен је суд са поротом и грађански брак.
1880 – У САД је инсталирана прва јавна телефонска кабина у свету, у згради „Јејл банке“ у Њу Хејвну.
1907 – Рођен је енглески проналажач Френк Витл (Франк Wхиттле), који је 1930. патентирао турбо млазни мотор.
1926 – Рођена је америчка филмска глумица Норма Џин Мортенсон (Јеан), позната као Мерилин Монро (Марилyн Монрое), једна од највећих звезда и секс симбола америчког филма 1950-их година („Џунгла на асфалту“, „Река без повратка“, „Седам година верности“, „Неки то воле вруће“). Нађена је мртва 1962. године.
1941 – Немци су у Другом светском рату потукли британске трупе и освојили Крит, чиме су обезбедили важну базу за операције на Блиском Истоку и у Северној Африци. Британци су се повукли с великим губицима, а приликом евакуације погинуло је и око 3.000 Аустралијанаца.
1944 – Југословенски краљ Петар ИИ Карађорђевић потписао је указ о именовању бившег хрватског бана Ивана Шубашића за председника југословенске владе у избеглиштву.
1946 – Погубљен је румунски генерал Јон Антонеску (Ион Антонесцу). Године 1940. присилио је на абдикацију краља Карола ИИ (Царол), прогласио се вођом (Цондуцатор) и завео диктатуру подредивши Румунију у Другом светском рату нацистичкој Немачкој. После рата осуђен је на смрт и стрељан.
1948 – Умро је српски политичар и писац Јаша Продановић, један од оснивача и лидер Републиканске странке, члан Српске академије наука и уметности. У краљевини Србији био је министар просвете и министар привреде, а после Другог светског рата потпредседник Скупштине ФНРЈ.
1958 – Генерал Шарл де Гол (Цхарлес, Гаулле) постао је француски премијер у јеку кризе око будућности француских колонија у северној Африци. У децембру те године Де Гол је први пут изабран за председника државе. Други председнички мандат добио је на изборима 1965.
1969 – Кандидат деголиста жорж Помпиду (Георгес Помпидоу) изабран је за председника Француске пошто је Шарл де Гол (Цхарлес, Гаулле) поднео оставку.
1973 – Британски Хондурас је променио назив у Белизе.
1973 – Председник диктаторске војне владе Грчке Георгиос Пападопулос (Пападопоулос) укинуо је монархију и прогласио републику.
1980 – Америчка кабловска ТВ мрежа ЦНН почела са радом.
1987 – У експлозији бомбе подметнуте у хеликоптер којим се превозио из Бејрута у Триполи убијен је либански премијер Рашид Карами (Расхид).
1990 – Председници СССР-а и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш (Георге Бусх) потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.
1993 – Смењен је председник СР Југославије Добрица Ћосић, први председник СРЈ изабран у јуну 1992. Његово смењивање изазвало је револт неколико хиљада Београђана окупљених испред зграде СкупШтине. Под оптужбом да су изазвали нереде, у којима је погинуо један полицајац, а више људи рањено, ухапшени су лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић и његова супруга Даница. Путени су 9. јула аболицијом председника Србије Слободана Милошевића. Нови председник СРЈ постао је 25. јуна високи функционер Социјалистичке партије Србије Зоран Лилић.
1994 – Јужна Африка се након 33 године поново вратила у Комонвелт.
1994 – Армандо Калдерон Сол (Цалдерон) постао је први председник Салвадора после деценије грађанског рата.
1997 – На парламентарним изборима у Француској победила је удружена левица, а премијер је постао лидер Социјалистичке партије Лионел Жоспен (Јоспин).
2000 – Хашки трибунал за злочине почињене у Руанди 1994. године, осудио је белгијског новинара на 12 година затвора јер је подстицао злочине у својим радио емисијама.
2001 – Непалски престолонаследник принц Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом извршио самоубиство. Државна комисија саопштила да је принц био под утицајем алкохола и дроге.
2003 – Председник Русије Владимир Путин допутовао је у посету Великој Британији на позив британске краљице Елизабете Друге. Он је први шеф руске државе који је као званични гост ушао у краљевску палату у Лондону, после цара Александра Другог 1874.
2006 – Умрла је Шпанска певачица и глумица Росио Хурадо (Роцио Јурадо) позната као „Велика мама“ или „Највећа“.
2008 – Умро је Ив Сен Лоран (Yвес Саинт Лаурент) један од највећих модних креатора 20. века.
2012 – После више од 20 година обновљен је авионски саобраћај између Београда и Сплита, прекинут због распада Југославије и рата.
2013 – Умрла је великанка српског тениса Јелена Генчић, вишеструка првакиња бивше Југославије у тенису. У својој спортској каријери тренирала је Монику Селеш, Новака Дјоковића и Горана Иванишевића.
2017 – Амерички председник Доналд Трамп објавио је да се САД повлаче из Париског споразума постигнутог децембра 2015., који су потписале 194 државе, од којих 118 ратификовале и који се бави ; глобалним загревањем, једним од највећих проблема савременог света.