На данашњи дан, 30. мај

1431 – У Руану је на ломачи спаљена француска национална хероина Јованка Орлеанка , пошто је по налогу Енглеза пред црквеним судом оптужена да је јеретик и вештица. Рехабилитована је на ревизији процеса 1456, а одлуком папе Бенедикта XV 1920. проглашена је за светицу.

1498 – Кристофер Колумбо (Цристофоро Цоломбо) је испловио са шест бродова из шпанске луке Санлукар на треће путовање у Нови свет, током којег је открио Тринидад и обале Јужне Америке (ушће реке Ориноко у Атлантски океан).

1536 – Енглески краљ Хенри ВИИИ (Хенрy) венчао се с трећом женом, Џејн Сејмор (Јане Сеyмоур), 11 дана пошто је погубљена његова друга жена Ана Болен (Анне Болеyн), мајка потоње краљице Елизабете И.

1593 – У тучњави у једној лондонској крчми убијен је Кристофер Марло, најзначајнији драмски писац енглеске ренесансе пре Шекспира (Схакеспеаре), аутор драма „Тамерлан Велики“, „Др Фаустус“ и „Јеврејин са Малте“.

1640 – У Антверпену је умро фламански барокни сликар Петер Паул Рубенс. Његово дело имало је огроман утицај на европско сликарство („Скидање са крста“, „Последњи суд“, „Парисов суд“). Као угледном грађанину повераване су му и дипломатске мисије у Паризу, Лондону и Мадриду.

1744 – Умро је енглески песник и сатиричар Александер Поуп (Алеxандер Попе). Комични еп „Крађа увојка“ и сатирична поема „Дунцијада“ (О глупости) сматрају се његовим најзначајнијим делима.

1778 – Умро је француски филозоф, писац и историчар Франсоа Волтер (Францоис Волтаире), један од најзначајнијих мислилаца европског просветитељства у 18. веку („Кандид“, „Есеј о обичајима и духу нације“, „Филозофска писма“, „Трактат о метафизици“).

1814 – Рођен је руски револуционар, анархист Михаил Александрович Бакуњин. Због ширења либералних идеја руски Сенат га је 1844. лишио племићке титуле и осудио на робију у Сибиру, одакле је успео да побегне у Западну Европу, где је наставио револуционарни рад.

1848 – САД и Мексико су ратификовали споразум потписан у фебруару 1848. након пораза Мексиканаца у америчко-мексичком рату. За накнаду од 15 милиона долара, у састав САД ушле су мексичке територије Нови Мексико, Калифорнија, делови Неваде, Јуте, Аризоне и Колорада.

1876 – Збачен је турски султан Абдул Азис, а на престо је ступио његов нећак султан Мурат В, свргнут неколико месеци касније и доживотно затворен у једној цариградској палати.

1909 – Рођен је амерички кларинетиста и композитор Бени Гудмен (Беннy Гоодманн), најпопуларнији џез музичар тридесетих година, назван „краљ свинга“. Свирао је и са симфонијским оркестрима, најчешће дела Беле Бартока и Арона Копленда (Цопланд).

1912 – Умро је амерички пилот и конструктор авиона Вилбур Рајт (Wилбур Wригхт), пионир авијације, који је 1903. с братом Орвилом (Орвилле), извео први лет у историји ваздухопловства.

1913 – У ; Лондону је закључен мировни уговор чланица Балканског савеза (Бугарска, Србија, Црна Гора и Грчка) и Отоманског царства, којим је окончан Први балкански рат. Отоманско царство је тим уговором изгубило све поседе на Балкану, а на европском тлу му је остао само Цариград са околином.

1918 – Умро је руски филозоф Георгиј Валентинович Плеханов. Године 1883. основао је у Женеви прву руску марксистичку групу „Ослобођење рада“ која је уско сарађивала с будућим вођом руске Октобарске револуције Владимиром Иљичом Лењином. Плеханов је касније кртиковао тактику Лењинових бољшевика и, сматрајући да Русија није довољно сазрела за социјализам, Октобарску револуцију оценио је као кобну грешку („Основна питања марксизма“, „Писма без адресе“, „Уметност и друштвени живот“, „Књижевни погледи В. Г. Белинског“).

1942 – Британско ратно ваздухопловство (РАФ) је у Другом светском рату са 1.047 авиона бомбардовало немачки град Келн.

1956 – Југословенска државно-партијска делегација с Јосипом Брозом Титом на челу допутовала је у СССР, у прву посету након смрти Стаљина и раскида са Москвом 1948.

1960 – Умро је руски писац Борис Леонидович Пастернак, добитник Нобелове награде за књижевност 1958. Највећи успех код публике и књижевне критике донео му је роман „Доктор Живаго“, објављен у иностранству, након чега је избачен из руског Савеза писаца. У СССР-у је „Доктор Живаго“ штампан тек 1988.

1961 – Из заседе је убијен доминикански диктатор Рафаел Трухиљо (Трујилло).

1973 – Западна Немачка и Чехословачка су постигле договор о нормализацији односа који су због одговорности Немачке за Други светск рат и због окупације Чехословачке били прекинути 32 године.

1980 – Јован Павле ИИ стигао је у Париз, у прву посету једног папе Француској од 1814.

1992 – Савет безбедности УН усвојио је резолуцију 757 којом су уведене санкције против СР Југославији, због њене умешаности у рат у БИХ. Уведени су потпуна економска блокада и прекид свих научних, културних и спортских веза света са СРЈ.

1992 – У Београду је испред Југословенског драмског позоришта неколико стотина драмских уметника једносатним ћутањем протестовало против рата на тлу СФР Југославије и саосећање са свим жртвама.

1994 – Умро је српски нуклеарни физичар и хемичар Павле Савић, професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. Допринео је развијању процеса нуклеарне фисије.

1995 – Русија је озваничила односе с НАТО-ом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток Европе могло да подели континент.

1998 – У северној авганистанској провинцији Тахар у земљотресу је погинуло најмање 3.000 људи.

1999 – У НАТО-а бомбардовању СР Југославије погођен је санаторијум у Сурдулици. Погинуло је 20 људи.

1999 – Најмање 54 особе погинуле су у Минску када је неколико хиљада младих после концерта потрчало у станицу подземне железнице да би се склонило од провале облака.

2000 – Војна команда на Фиџију прогласила је ванредно стање да би окончала кризу коју су изазвали побуњеници заточивши премијера и групу владиних службеника.

2001 – На последњем суђењу у Немачкој за злочине у Другом светском рату, бивши официр СС-а и надзорник у концентрационом логору Терезијенштат, 89-годишњи Антон Малот (Маллотх), осуђен је на доживотни затвор због свирепог убиства тројице и покушаја убиства четвртог затвореника јеврејске националности.

2004 – Израелски нуклеарни научник Мордекај (Мордецхаи) Вануну изјавио је да је израелска инвазија на Либан 1982. године утицала на његову одлуку да 1986. проговори о тајном нуклеарном војном програму Израела. Он је тада британском новинару Питеру Хоунаму дао фотографије израелског нуклеарног реактора које је објавио лондонски „Сандеј тајмс“. Агенти Мосада ухапсили су Ванунуа у Риму и одвели у Израел где је осуђен на 18 година затвора због издаје.

2008 – Жупанијски суд у Загребу ослободио је Рахима Адемија оптужби за ратне злочине против цивила у војној акцији Медачки џеп, док је другооптужени Мирко Норац осуђен на седам година затвора. Поступак против њих хрватско правосуђе преузело је од Хашког суда.

2012 – Специјални трибунал за Сијера Леоне осудио је на 50 година затвора бившег председника Либерије Чарлса Тејлора за ратне злочине и злочине против човечности током грађанског рата у Сијера Леонеу од 1991. до 2002. у којем је погинуло 120.000 људи. Тејлор је први бивши шеф државе осуђен за ратне злочине и злочине против човечности пред међународним судом.

2015 – Италијанска обалска стража спасла је 4.243 мигранта у територијалним водама Либије током 22 операције у једном дану.