Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје за високог представника, данас је посјетио Доњу Градину, дио комплекса концентрационог логора Јасеновац из периода Другог свјетског рата.
Шмит је одао почаст Србима, Ромима, Јеврејима, политичким дисидентима и свим другим жртвама усташких и нацистичких злочина.
Том приликом је поручио: “Никада више Јасеновац, никада више Сребреница, никада више Аушвиц”.
– Сјећамо се тих жртава. Било је трагедија. Позвао бих све нас да сагледамо све трагедије. Управо смо јуче и током неколико посљедњих дана имали расправе о трагедији у Сребреници, о рату од 1991. године до 1995. године. Ово што се овдје догодило дио је дешавања из Другог свјетског рата, те агресије. Држава из које долазим, моја земља, мора преузети одговорност за историјску ситуацију, заједно са другим Европљанима, тако да из овога можемо једино извући поуку која гласи: “никада више. Никада више Јасеновац, никада више Сребреница, никада више Аушвиц” – рекао је Шмит.
Шмит је говорио о жртвама у логору Јасеновац, али се осврнуо и на политичка дешавања у БиХ.
Након усвајања Резолуције о Сребреници дошло је до кулминације политичке кризе, те се чини да на државном нивоу не постоје функционалне институције, а Шмит је открио да ли види излаз из те ситуације.
– Мислим да прво морамо направити разлику између јавне расправе или организоване дискусије и питања да ли је ово стварна криза. Не могу замислити да ће доћи до праве кризе јер садржај усвојене Резолуције не штети ниједној држави, нити једном народу, него слиједи наш заједнички захтјев да се сјећамо дешавања гдје су ствари кренуле по злу. Мислим да би било најбоље уколико бисмо ово могли претворити у једно разумијевање наше заједничке будућности – рекао је Шмит.
Шмит сматра да криза у БиХ не постоји.
– Дакле, можда разумијете да у овом тренутку одбијам тврдњу да сада имамо кризу. Ако политика у свијету и на овим просторима не може да се носи с истином, која некима није угодна, онда мислим да тиме губимо моментум након позитивних ствари које је донио Дејтон. То не би требао бити случај и ово није тренутак да показујете како сте јаки, чврсти момци. Не, не, имали смо довољно чврстих и јаких момака у прошлости. Сада нам требају одговорни људи и ја их чекам – рекао је Шмит.
Након усвајања Резолуције, надлежни органи Републике Српске све више причају о сецесији. Објавили су писмо или захтјев за разилажење, а Шмит је сада открио хоће ли и када реаговати.
– Разилажење у које сврхе? Из ког разлога? Мислим да сви који познају историју, тачније историју Западног Балкана, знају да прекрајање граница, умјесто интензивирања активности на укидању граница, не би било решење. То би могло узроковати проблеме за будућност. Тако да апелујем да једни другима хитно престану говорити шта би требало урадити, него да свако са своје стране погледа шта може учинити како би се ситуација даље мирно одвијала. Ово није вријеме кад су нам потребне неке велике ТВ емисије, него вријеме кад треба у тишини размишљати и мирно комуницирати – рекао је Шмит.
И на крају, Народна скупштина Републике Српске усвојила је неколико закона које је међународна заједница оцијенила антидемократским. На дневном реду остаје још један закон, закон о страним агентима, на основу којег би бројне организације и поједини медији били проглашени страним плаћеницима. Шмит је оцијенио шта ће бити ако се тај закон усвоји, преноси Н1.
– Видите, постоји принцип који смо договорили у Европи, а то је да у свим земљама, не само у Европској унији, постоји слобода изражавања. Да људи могу да кажу шта желе и да имају право да буду активни у оквиру грађанског друштва. Овај закон, како сам до сада видио и чуо, потпуно је супротан овом принципу. Таква ситуација наводи људе да ништа не говоре и да не кажу шта мисле. И то не можемо прихватити. Сви они политичари у Бањалуци који мисле да би тако испали добри момци и прави момци, нека само погледају Грузију. Ако је ово покушај да се донесе закон и напусти европски начин размишљања и логика, то онда, нажалост, не можемо прихватити. Очекујем да ће Европска унија, међународна заједница, али посебно и сами грађани, дјеловати против тога путем политичке одлуке и на изборима – рекао је Шмит.
