604 – Умро је Свети Августин, први кентерберијски надбискуп и оснивач хришћанске цркве у Енглеској. Папа Гргур I послао га је 596. са 40 бенедиктинаца да утемељи хришћанство и повеже Енглеску с Римом. Године 597. основао је Кентерберијску надбискупију.
735 – Умро је енглески историчар и калуђер Свети Бид (Беде), аутор прве историје Енглеске. Његова „Црквена историја енглеског народа“ (Хисториа Еццлесиастица Гентис Англорум), писана на латинском, најважнији је извор англосаксонске историје између првог и шестог века.
1521 – Римско-немачки цар Карло В, као извршилац папске екскомуникације, донео је Вормски едикт којим су Мартин Лутер, оснивач протестантизма у Немачкој и његови следбеници прогнани из земље.
1659 – Аурангзеб, велики могул Индије званично је ступио на престо који је узурпирао збацивши оца и смакнувши браћу.
1805 – Наполеон Бонапарта крунисан је за краља Италије у миланској катедрали.
1822 – Рођен је француски писац Едмон Гонкур (Едмонд Гонцоурт). Завештањем после његове смрти 1896. основана је „Академија Гонкур“ (1896) која од 1903. сваке године награђује најбољи роман француске литературе.
1851 – У Лондону је почео први модерни међународни шаховски турнир који је 15. јула, у конкуренцији 16 играча, завршен тријумфом немачког мајстора Адолфа Андерсена (Андерссен).
1865 – Предајом генерала Кирбија Смита (Кирбy Смитх) у Шревенпорту код Њу Орлеанса у Луизијани, престао је последњи оружани отпор јужњачке војске у Америчком грађанском рату, месец и по дана пошто је Конфедерација потписала капитулацију.
1868 – Обешен је ирски националиста Мајкл Барет (Мицхаел Барретт) због бомбашког напада у Лондону. То је било последње јавно смакнуће у Енглеској.
1876 – Умро је чешки историчар и политичар Франтишек Палацки (Палацкy), организатор и председник Свесловенског конгреса 1848. и један од оснивача Матице чешке. Заступао је идеју аустрославизма и залагао се за федеративно преуређење Аустро-Угарске.
1896 – Никола ИИ Романов крунисан је за цара Русије.
1912 – Рођен је мађарски политичар Јанош Кадар (Јанос), лидер мађарских комуниста (1956-1988) и председник владе 1956. након антисовјетских демонстрација и оружане побуне у Мађарској која је угушена интервенцијом совјетских трупа.
1923 – Одржана је прва мотоциклистичка трка „24 часа Ле Мана“.
1942 – У Лондону је потписан британско-совјетски уговор о пуној сарадњи двеју земаља у Другом светском рату и после окончања рата.
1955 – У Београд је допутовала делегација Совјетског Савеза на челу са првим секретаром ЦК КПСС Никитом Хрушчовом. Након 1948. била је то прва званична посета представника СССР-а Југославији. На крају разговора потписана је Београдска декларација којом су нормализовани међудржавни односи.
1966 – Британска Гијана је постала независна држава у оквиру Британског комонвелта.
1972 – У Москви је потписан први споразум СССР и САД о ограничењу стратегијског нуклеарног наоружања (САЛТ 1).
1976 – Умро је немачки филозоф Мартин Хајдегер (Хеидеггер), један од најутицајнијих филозофа 20. века, професор универзитета у Фрајбургу („Бивствовање и време“, „Кант и проблем метафизике“, „Шта је метафизика“, „Шта је то филозофија“, „Ниче“, „О суштини истине“).
1978 – Умрла је руска балерина Тамара Платоновна Карсавина, уз Ану Павлову и Вацлава Нижинског једна од највећих звезда Руског балета Сергеја Ђагиљева.
1991 – Звијад Гамсахурдија је изабран за председника Грузије.
1991 – Аустријски путнички авион „Боинг 767“, компаније бившег аутомобилског аса Никија Лауде, пао је око 160 километара северно од Бангкока. Погинуло је свих 223 путника и члана посаде. Међу погинулим су била и тројица Југословена.
1997 – Аустралијски премијер Џон Хауард (Јохн Хоwард) извинио се десетинама хиљада Абориџина који су у прошлости, због политике асимилације на силу узети од родитеља.
1998 – Упркос противљењу професора и студената, Скупштина Србије усвојила је Закон о универзитету којим је влада Србије овлашћена да поставља ректора, декане, универзитетске и факултетске управне и надзорне одборе. Полиција је брутално растерала студенте и професоре који су због тога протестовали испред зграде Скупштине. У наредне две године 180 професора напустило је Београдски универзитет.
2001 – Организацију афричког јединства (ОАЈ) је након 38 година постојања заменила Афричка унија. Промена је извршена у циљу политичке и економске интеграције 53 афричке државе чланице, а по угледу на Европску унију.
2002 – Француско-пољски режисер Роман Полански освојио је Златну палму на филмском фестивалу у Кану за филм „Пијаниста“.
2003 – У авионској несрећи украјинског авиона у близини Црног мора, код града Трабзона, погинула су 62 припадника шпанских мировних трупа, који су се враћали из Авганистана и 13 чланова посаде.
2004 – Влада Судана и побуњеници суданске Народне ослободилачке армије потписали су у Кенији договор о подели власти и управљању у стратешким областима око којих су се борили.
2008 – Умро је Сидни Полак, амерички редитељ, продуцент и глумац. Продуцирао 44 филма, глумио у 30, режирао 10 тв серијала и 21 филм међу којима Коње убијају зар не, Тутси, Девојка коју сам волео, Џеремаја Џонс, Преводилац, Играч. За режију филма Моја Африка добио је Оскара 1985.
2011 – После 16 година скривања, у Војводини је ухапшен хашки оптуженик и бивши командант Војске Републике Српске Ратко Младић и изручен хашком Трибуналу, пред којим је оптужен за геноцид, злочине против човечности и кршење закона и обичаја рата.
2013 – Посмртни остаци последњег југословенског краља Петра Другог Карађорђевића, његове мајке Марије, супруге Александре и брата Андреја, пренети из Америке, Велике Британије и Грчке, сахрањени су на Опленцу.
2014 – Белгијски премијер Елио Ди Рупо поднео је оставку, дан након парламентарних избора на којима је у Фландрији већину освојила националистичка партија Нова фламанска алијанса (Н-ВА), а Социјалистичка партија у Валони. У Фландрији живи око 60 одсто од 11 милиона Белгијанаца.
2017 – У поплавама и клизиштима које су изазвале монсунске кише је погинуло 200 становника западног и јужног дела Шри Ланке.