БиХ се три деценије суочава са политичком нестабилношћу, а што је резултат комплексног насљеђа Дејтонског мировног споразума. Иако је можда довео до краја рата, он је створио и компликоване структуре управљања које су поново појачале етничке подјеле у земљи.
Поручено је ово са састанка одржаног 13. маја ове године којег су организовале канцеларије њемачких фондација “Конрад Аденауер” (КАС) и “Ханс Зајдел Штифтунг” (ХСС), које су том приликом угостиле и Кристијана Шмита. Из ових порука може се јасно видјети и закључити шта се иза брда ваља, које су то стварне намјере дијела западног свијета, прије свега Њемачке, а што се, уосталом, нимало случајно поклапа и са реториком, али и дјеловањем представника бошњачких елита.
Спојени судови
На ово већ данима упозоравају неки од најпознатијих аналитичара и експерата, па и свјетских, наводећи како је прича у вези са доношењем резолуције о Сребреници политичка игра којом се жели направити алиби за наредне потезе – оспоравање идентитета Републике Српске и свега оног што јој је Дејтонским мировним споразумом дато као једном од два ентитета у БиХ.
И то је један модус операнди – да се још једном покуша дискредитовати Дејтонски мировни споразум, који се већ годинама на најгрубљи начин деградира, уз образложење да се то ради како би се БиХ учинила функционалном, а при томе то раде они који је, у ствари, и држе у константној политичкој кризи, не дозвољавајући било какав договор домаћих политичара. И ранијих година било је разних приједлога и иницијатива, па и од саме Њемачке, да се организује неки нови Дејтон 2, а који би требало да води ка унитаризацији БиХ. Уосталом, тако нешто је још 2020. сугерисано од стране “Вилсон” центра из САД, из ког су поручили да високим представницима у БиХ треба дати шира овлашћења за примјену такозваних бонских овлашћења.
Њемачка се и овог пута појавила као један од главних актера, односно кројача даље судбине БиХ. Уводну ријеч на Генералној скупштини Уједињених нација, на којој ћ бити разматрана резолуција о Сребреници, имаће једино њемачка представница у овом тијелу Антје Лендертсе, која никада није крила да Кристијану Шмиту у БиХ пружа подршку за све што ради. Она је протеклих дана и седмица обилазила земље Латинске Америке, али и Африке, како би обезбиједила да овај акт добије завидну већину гласова.
Да је Њемачка отворено кренула у обрачун са српским фактором на Балкану, може се видјети и из њемачко-француског плана за Косово, у ком се од Србије тражи да отворено призна независност ове вјештачке државне творевине. У оба случаја ради се о спојеним пројектима, судовима, осмишљеним од стране владајуће партије Олафа Шолца, коме асистира странка Зелених, иза којих стоји Аналена Бербок.
Предумишљај
Иза ових настојања њемачких политичких елита да се по сваку цијену усвоји ова резолуција и обрачуна са непослушним Србима тако што ће у неком наредном периоду бити покренута прича о редефинисању Дејтона, крију се сасвим други мотиви и опасније намјере, односно предумишљај њемачких душебрижника за БиХ – да се нацистички злочини током Другог свјетског рата у потпуности ревитализују кроз геноцидно етикетирање Срба, а тако што ће ратни злочини у Сребреници бити проглашени већим и од самог холокауста. Сребреница у којој данас живи око 40 одсто Бошњака, те наводно душебрижништво за БиХ и бошњачки народ – само је маска.
Како то у Уједињеним нацијама никада није предложена резолуција о геноциду почињеном над цивилима у Дрездену, Хамбургу, Хирошими и Нагасакију? Уколико овом летимично наведеном списку тешких злочина додамо масовна нацистичка стријељања у Крагујевцу, Краљеву и другим градовима, те истребљење читавих села током Другог свјетског рата, наравно и Јасеновац, биће то занимљив чињенични заплет без могућности да у овом историјском тренутку на њега буде одговорено. Како то да се страдање и карактер Јасеновца као концентрационог логора бестидно може оспоравати, а Сребреница не смије, јер законом то није дозвољено? У Хрватској су Срби сведени на статистичку грешку, мање од три одсто, што методама Јасеновца, што покрштавањем српског становништва, што “Олујом”. Такво дјеловање није оцијењено као геноцидно. Није ни као етничко чишћење.
Двије муве
То је, према оцјенама историчара, један од кључних детаља пропагандног лицемјерја свих оних који Сребреницу покушавају искористити и злоупотријебити као политичко оружје, при томе не објашњавајући зашто се баш сада, након толико година предлаже ова резолуција, како је могуће да иза ње стоји Њемачка, зашто су вршени толики политички притисци да она буде усвојена, али и како је могуће да одлуке преко ноћи направљених политичких судова пишу историју, а не стручњаци и експерти који се баве питањем геноцида и холокауста?!
Политички аналитичари и историчари сматрају да на овај начин Њемачка жели да убије двије муве. Да је тако, говоре многе чињенице. Један од челних људи фондације “Ханс Зајдел Штифтунг” је Кристијан Шмит. А о каквој фондацији се ради, може се видјети из многих новинских текстова, па и реномираног листа “Шпигл” који је објавио да је ова организација својевремено користила и новац “људи који су пратили Хитлерову политику од самог почетка”. Огроман новац овој фондацији је донирао брачни пар Вуц, који је био оптужен за блискост са нацистима. Иначе, у њемачкој постоји неколико фондација, међу којима су и поменути КАЦ и ХСС. У питању су организације које су уско повезане са њемачким политичким партијама. “Конрад Аденауер” је основан од стране ЦДУ, а “Ханс Зајдел” је повезан са ЦСУ, хришћанско-конзервативном странком која дјелује само у Баварској и савезник је пометуг ЦДУ. На папиру, обје фондације имају веома племените циљеве – тврде да промовишу демократију, слободу, правду, али њихово дјеловање их демантује, а поготово када је у питању БиХ.
Прање прошлости
Владајући ЦДУ и ЦСУ су током прошле године у Бундестаг упутили допис који је повезан с питањем које Њемачку мучи још од краја Другог свјетског рата – када ће Нијемци поново моћи да се поносе што су Нијемци.
И све ово што се тренутно дешава око БиХ, али и Србије, резолуције, али и емитовања разних документараца на кабловским каналима о нацистичким мегаструктурама, тајним оружјима и Хитлеровим љубавницама, има за циљ – прање њемачке неславне прошлости како би се повратио понос.
Шмит је, иначе, постао један од челних људи ХСС-а 2018. године и остао је на тој функцији и по доласку у БиХ. Једна од занимљивости јесте да је Шмит, док је обављао дужност државног секретара за одбрану, покушао да рехабилитује нацистичког пилота Вернера Молдерса, познатог по јако блиским везама са Херманом Герингом, шефом нацистичког ваздухопловства и једним од првих Хитлерових сарадника.
Њемачки медији су тада истицали да је врло опасно што Шмит у име Министарства одбране покушава рехабилитовати нацистичког пилота и икону десничарских екстремиста у Бундесверу. Ништа мање интересантну биографију нема ни Бербокова, за коју се недавно открило да јој је дјед био нацистички официр.
Глобални пипци
Дјеловање њемачке фондације “Ханс Зајдел Штифтунг”, чији је истакнути члан и Кристијан Шмит, својевремено је било под лупом једне од америчких невладиних организација – ЦОХА, која је у једном од својих извјештаја навела, односно упозорила да она, између осталог, финансира и пројекте којима подржава једну екстремну десничарску партију у Салвадору.
