О резолуцији о Сребреници гласаће се у четвртак у Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку, а да би се тај документ усвојио највјероватније ће бити потребна проста већина гласова чланица односно 97 од 193.
Како су објавили поједини медији, у преамбули текста резолуције пише је „кривична одговорност према међународном праву за злочин геноцида индивидуализована и да се не може приписати ниједној етничкој, верској или другој групи или заједници у цјелини“.
До почетка гласања српска делегација у Њујорку предвођена предсједником Александром Вучићем покушава што више држава убиједи да не подрже Резолуцију о Сребреници.
Иницијатори предложеног текста резолуције биле су Њемачка и Руанда, док је Влада Црне Горе поднијела амандмане на нацрт које су УН прихватиле, како је рекао Милојко Спајић, премијер Црне Горе.
Шта пише у Резолуцији
Коначан нацрт Резолуције званично није још објављен, али поједини медији, попут “Гласа Америке” ВОА, тврде да су имали увид у тај документ па су објавили његов садржај:
• предвиђа се да 11. јул буде проглашен Међународним даном сјећања на геноцид у Сребреници, који би се обиљежавао сваке године.
• без резерве се осуђују акције које величају осуђене за ратне злочине, злочине против човјечности и геноцид, укључујући и оне одговорне за геноцид у Сребреници.
• наглашава се важност завршетка процеса проналажења и идентификације преосталих жртава геноцида у Сребреници и њихову достојанствену сахрану и
• позива се на наставак кривичног гоњења починилаца геноцида у Сребреници
• позивају се све државе да се у потпуности придржавају својих обавеза према Конвенцији о превенцији и кажњавању злочина геноцида, међународном обичајном праву о спречавању и кажњавању геноцида уз поштовање одлука Међународног суда правде.
• од генералног секретара Уједињених нација захтијева се да успостави програм информисања под називом „Геноцид у Сребреници и Уједињене нације“, како би почела припрема за 30. годишњицу обиљежавања 2025.
• тражи се од генералног секретара да упути резолуцију свим државама чланицама, организацијама система Уједињених нација и организацијама цивилног друштва, наводи се у нацрту резолуције.
Како пише ВОА, у преамбули текста резолуције, наводи се да је „кривична одговорност према међународном праву за злочин геноцида индивидуализована и да се не може приписати ниједној етничкој, вјерској или другој групи или заједници у цјелини“.
Вучић: Резолуција о Сребреници има 4 циља
Предсједник Александар Вучић у понедељак је са српском делегацијом отпутовао у Њујорк гдје је поручио да ће се “борити свом снагом и срцем за будућност наше земље”, пише Блиц.
Вучић је покушао да објасни због чега се Србија бори против Резолуције о Сребреници. Како је рекао, та резолуција има четири циља, а то су:
1. Укидање Републике Српске,
2. Ревизија пресуде за одговорност Републике Србије
3. Неко би мало пара да добије од Србије и да је тужи за накнаду ратне штете.
4. Додатно оптерећивање Србије и стављање свега на њена плећа, али им “није циљ да граде ближе односе, већ жеља да униште сваку врсту протеста према њима”.
Предсједник је казао да ће нам “бити пријатељ” свако “ко буде гласао против” резолуције или “буде уздржан”.
Како се гласа
Већ сада је извјесно да резолуција неће бити усвојена консензусом у Генералној скупштини УН пошто се, пре свих, Србија и Русија противе њеном доношењу.
Као и у сваком парламенту, гласа се дизањем руку или електронски, а изјашњавање може бити јавно и тајно. Ако се на неки приједлог унесе амандман, гласа се прво о амандману.
Ако Резолуција о Сребреници не буде на дневном реду као “важно питање”, биће довољна проста већина чланица УН “које су присутне и гласају”.
Уколико Резолуција о Сребреници буде на дневном реду као “важно питање” онда је потребна двотрећинска већина чланица “које су присутне на сједници и гласају”.
За сада још није познато како ће Резолуција о Сребреници бити означена, а самим тим и колика ће већина бити потребна за њено усвајање.
Ко ће подржати резолуцију
Њемачка и Руанда су заједно иницирале и израдиле текст Резолуције о Сребреници због чега се сматрају такозваним спонзорима резолуције.
Након тога, 32 земље чланице УН постале су “коспонзори”, као земље које су преузеле задатак да представе нацрт текста пред све 193 државе чланице УН.
Од држава у региону коспонзори су:
• Босна и Херцеговина,
• Албанија,
• Бугарска,
• Хрватска,
• Северна Македонија и
• Словенија.
Од европских земаља то су:
• Аустрија,
• Белгија,
• Данска,
• Естонија,
• Финска,
• Француска,
• Ирска,
• Италија,
• Лихтенштајн,
• Литванија,
• Луксембург,
• Холандија,
• Пољска,
• Шведска,
• Турска и
• Велика Британија.
Коспонзори су и Сједињене Америчке Државе, Канада и Нови Зеланд, те Бангладеш, Чиле, Јордан, Малезија и Вануату.
Приједлог резолуције подржала је и Организација исламске сарадње (ОИЦ) коју чини 57 земаља.
Црна Гора поднијела 2 амандмана
Једна од дилема пред гласање о Резолуцији о Сребреници је и како ће се понијети Црна Гора. Влада Црне Горе је почетком априла поднијела два амандмана на резолуцију и то:
• да се резолуцијом експлицитније прецизира да су судске пресуде у вези са геноцидом донијете против појединаца, а не етничких група или држава,
• да се потврди неповредивост Дејтонског споразума.
Милојко Спајић, премијер Црне Горе рекао је да су УН прихватиле да уврсте те амандмане на нацрт Резолуције о Сребреници.
– На темељу предложених амандмана нико не може рећи да Црна Гора осуђује српски народ, Србију или Републику Српску – поручио је, између осталог, Спајић.
