1781 – Шпанци су у Куску, у Перу, погубили Тупак Амаруа II, вођу устанка народа Инка против шпанске власти.
1799 – Умро је француски драмски писац Пјер Бомарше, аутор комедија „Севиљски берберин“ и „Фигарова женидба“, које су инспирисале Ђоакина Росинија (Гиоаццхино Россини) и Волфганга Амадеуса Моцарта (Wолфганг, Мозарт) да компонују истоимене опере.
1800 – У Санкт Петербургу је умро руски војсковођа и стратег Александар Суворов, који је ратовао пуних 55 година и водио укупно 60 битака.
1803 – Британија је објавила рат Француској због Наполеоновог уплитања у унутрашње ствари у Италији и Швајцарској.
1804 – Наполеон Бонапарта је проглашен царем Француске, а децембру је крунисан као Наполеон И.
1836 – Рођен је аустријски Шаховски велемајстор Вилхелм Штајниц, први званични светски шампион. Титулу светског шаховског првака освојио је 1886. победом у мечу са Јоханесом Цукертортом.
1868 – Рођен је руски цар Николај II Александрович Романов, последњи монарх Русије, најстарији син Александра III. С престола је збачен у Октобарској револуцији 1917, а наредне године је погубљен заједно са члановима породице.
1872 – Рођен је британски филозоф и математичар Бертранд Расел, оснивач и председник Међународног суда за утврђивање ратних злочина у Вијетнаму. Био је ангажован у борби за мир и разоружање због чега је два пута хапшен. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1950.
1883 – Рођен је немачки архитекта Валтер Адолф Гропијус, који је 1919. у Вајмару основао престижну архитектонску школу „Баухаус“, једну од најутицајних током XX века.
1911 – Умро је аустријски композитор и диригент Густав Малер, директор Бечке опере која је под његовом управом доживела златно доба. Компоновао је десет симфонија, циклусе соло песама за глас и орекстар.
1919 – Рођена је британска примабалерина Маргот Фонтејн (Фонтеyн), једна од најславнијих балерина у 20. веку. Од 1962. била је партнерка прослављеног Рудолфа Нурејева.
1920 – У Пољској, близу Кракова, рођен је Карол Војтила, који је 1978. постао папа Јован Павле II, први неиталијански папа после 455 година.
1944 – У Совјетском Савезу је почело протеривање више од 200.000 Татара с Крима, под оптужбом да су сарађивали с Немцима.
1954 – Ступила је на снагу европска конвенција о људским правима.
1973 – Умрла је америчка пацифисткиња Џенет Ренкин (Јеанетте Ранкин), прва жена која је постала члан Конгреса САД.
1974 – Индија је извршила прву нуклеарну пробу у пустињи у Раџастану и постала шеста земља која је извела нуклеарну експлозију.
1988 – Почело је повлачење совјетских војника из Авганистана.
1992 – Високи комесаријат УН за избеглице саопштио је да је због рата из Југославије избегло милион и 300 хиљада људи што је створило највећу избегличку кризу у Европи од Другог светског рата.
1995 – Умро је руски балетски играч Александар Годунов,који је после емигрирања из СССР стекао светску славу.
1996 – Романо Проди постао је председник 55. италијанске владе од Другог светског рата. Десет година касније (2006) Проди је поново постао председник 61. италијанске владе.
1996 – Под притиском међународне заједнице, ратни лидер босанских Срба Радован Караџић повукао се с места председника Републике Српске. Ту дужност је преузела дотадашња потпредседница РС Биљана Плавшић. Међународни суд за ратне злочине у Хагу оптужио је у новембру 1995. Караџића за ратне злочине и геноцид.
1998 – Влада САД поднела велику тужбу против Мајкрософт корпорације, најјаче софтверске компаније на свету, због монопола.
1999 – Влада у Сијера Леонеу и побуњеници договорили су прекид ватре, чиме су окончане седмогодишње сурове борбе.
2000 – Савет безбедности УН једногласно је усвојио ембарго на оружје против Етиопије и Еритреје, као последицу поновног захуктавања њиховог двогодишњег пограничног рата.
2005 – Умро је Френк Горшин (Франк Горсхин), амерички глумац и велики имитатор.
2009 – Европска комесарка за буџет и бивша министарка финансија Далија Грибаускаите победом на председничким изборима у Литванији постала је прва председница те земље.
2009 – Неколико већих америчких дневних листова или је банкротирало или потпуно затворено, као последица драматичних промена насталих појавом интернета и избијањем светске економске кризе.
2010 – Амерички председник Барак Обама потписао је закон о слободи штампе с циљем да то буде основа за већу заштиту новинара и слободне штампе широм света и идентификацију земаља где се та начела крше. Закон је добио име по новинару Волстрит џорнала, Данијелу Перлу, кога су 2002. убили екстремисти у Пакистану.
2011 – Међународни трибунал за Руанду осудио је бившег генерала Августина Бизмунга на 30 година затвора због улоге у масовним убиствима, посебно племена Тутси.
2014 – Умро је српски књижевник, академик и први председник Савезне Републике Југославије Добрица Ћосић. Најпознатији његови романи су: Далеко је сунце, Време смрти, Корени, Деобе, Време зла и Време власти.
2018 – У авионској несрећи на Куби када се непосредно по полетању са међународног аеродрома у Хавани срушио авион са 113 путника и чланова посаде, погинуло је 110 особа.
2018 – У нападу у средњој школи у америчком граду Санта Фе близу Хјустона, убијено 10 особа, а за напад осумњичен 17-годишњи ученик.