Гост новог подкаста Политике „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” je професор др Небојша Тасић, кардиолог и председник ХИСПЕ – Удружења центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога и Међународног удружења за васкуларно здравље.
Он говори о факторима ризика за појаву инфаркта срца и шлога, као и о томе како се ова обољења могу спречити корекцијом лоших навика. По његовом мишљењу, они који се баве најстреснијим професијама које су опасне за појаву ових проблема су новинари, пилоти, лекари и возачи аутобуса, односно сви они који су на неки начин одговорни за животе великог броја људи.
Професор Тасић објашњава због жена жене „воде” по броју забележених можданих удара, а зашто мушкарци имају више инфаркта миокарда, као и који људи представљају праве – темпиране бомбе које на време треба „открити”.
Гост Политике открива да већ од друге деценије живота долази до оштећења крвних судова кроз процес атеросклерозе, стврдњавања крвних судова, што је део процеса старења, као и да је веома битно да млади и здрави људи на време почну да одлазе код лекара како би се на време уочили потенцијални здравствени проблеми, односно слабе тачке сваке особе, и редуковало оно на шта може да се утиче. Када се јаве озбиљни симптоми попут болова у грудима, јаких главобоља, малаксалости, замарања, поремећаја срчаног ритма, то су знаци да је кардиоваскуларно обољење знатно напредовало. Он напомиње да је велики проблем код наших људи који често изговарају реченицу: „Зашто да идем код лекара када ми није ништа”, јер баш тада треба обратити пажњу на свој здравствени статус.
Неопходно је да свако добије индивидуални програм исхране и физичке активности, сматра др Тасић, као и радити на спречавању никотинске зависности кроз програм смањења штетности или потпуног остављања дувана.
Гост Политике ће у подкасту појаснити и зашто није добро када се људи сами лече уз помоћ „др Гугла”, колико су позитивна енергија и осмех важнији од свих лекова заједно, због чега није нормално да особе са високим крвним протиском не иду на контроле по пет година али и да сами коригују терапију.