1429 – Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.
1794 – У Паризу је по налогу Револуционарног суда гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазије, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.
1815 – На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу отоманску војску.
1828 – У Швајцарској је рођен Хенри Дунан, оснивач Црвеног крста (1863) и добитник прве Нобелове награде за мир 1901.
1852 – Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.
1873 – Умро је енглески филозоф и економиста Џон Стјуарт Мил, један од оснивача филозофије либерализма, политичке економије, творац теорије индукције у логици и заступник утилитаризма у етици („О слободи“, „Принципи политичке економије“, „Утилитаризам“, „Систем логике“).
1873 – Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу „Искусни подрумар“, прву књигу о производњи вина на српском језику.
1880 – Умро је француски писац Гистав Флобер, аутор романа „Господја Бовари“ због којег је био оптужен за повреду јавног морала („Сентиментално васпитање“, „Саламба“, „Искушење светог Антонија“).
1884 – Рођен је амерички државник Хари Труман, 33. председник САД (1945-53). Председник је постао после смрти Френклина Рузвелта. Увео је доктрину (Труманова доктрина) о војној и економској помоћи земљама угроженим левичарским покретима.
1900 – Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.
1902 – Од ерупције вулкана Мон Пеље на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.
1903 – На Тахитију је умро француски постимпресионистички сликар Пол Гоген „Материнство“, „Бели коњ“, „Племкиња“).
1921 – У Шведској је укинута смртна казна.
1949 – Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста. Формирана је привремена влада на челу са Конрадом Аденауером.
1952 – Умро је амерички филмски продуцент Вилијем Фокс, оснивач филмске корпорације „Фокс“ (1915), касније „Твенти сенчери Фокс“.
1973 – У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.
1980 – У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.
1984 – Олимпијски комитет Совјетског савеза је одлучио да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.
1992 – У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, медју којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГСС постао је генерал-пуковник Живота Панић.
1994 – На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Дјуле Хорна (Гyула).
1999 – У НАТО бомбардовању СР Југославије погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо држављана Кине, а најмање 10 рањено. Тај напад је пољуљао односе САД и Кине где су уследили масовни протести.
1999 – Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело је надјено код Липљана на Косову.
1999 – Умро је британски глумац Дирк Богард, познат по улогама у филмовима „Смрт у Венецији“, „Жртва“ и „Слуга“.
2001 – Папа Јован Павле ИИ окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Пред одлазак је одржао молитву за мир између Јевреја и Арапа.
2003 – У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о пријему у НАТО седам источно-европских, бивших комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија).
2003 – Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји те земље.
2008 – Лидер италијанских конзервативаца Силвио Берлускони саставио је 62. послератну Владу Италије.
2009 – Бранимир Главаш, првооптужени у судском процесу за ратни злочин над цивилима српске националности у Осијеку 1991. године, осудјен је у Жупанијском суду у Загребу на 10 година затвора. Дан након изрицања пресуде Главаш је из Хрватске побегао у Босну и Херцеговину. Јануара 2015. Уставни суд Хрватске укинуо је пресуду и наложио Врховном суду да понови поступак.
2012 – Бивши председник Русије Дмитриј Медведев изабран је у Доњем дому руског парламента за председника владе, на предлог новоизабраног председника Владимира Путина.
2018 – Никола Пашињан је изабран за премијера Јерменије. У обраћању посланицима Пашињан је рекао да ће се заложити за признавање суверенитета Нагорно-Карабаха, области око које се Јерменија спори са Азербејџаном.
