1519 – Умро је Леонардо да Винчи, италијански вајар, научник и сликар, „уомо универсале“ италијанске ренесансе кога историчари уметности сврставају у највеће геније свих времена. Његова „Мона Лиза“ и „Последња вечера“ спадају медју најчувеније слике на свету. „Трактат о сликарству“ (у преводу објављен у Београду 1953) који садржи његова запажања, закључке и поуке о сликању, перспективи, светлости и боји, значајан је допринос науци о уметности.
1567 – Умро је дубровачки ренесансни песник и драмски писац Марин Држић, аутор „Дундо Мароја“ и „Новеле од Станца“.
1660 – Рођен је Пјетро Алесандро Гаспаре Скарлати, италијански композитор опера и црквених композиција.
1729 – Рођена је руска царица немачког порекла Катарина II Алексејевна (Катарина Велика). Царицом ју је 1762. прогласила дворска гарда пошто је у завери убијен њен муж Петар III. Под утицајем француских просветитеља Волтера и Дидроа, спровела је значајне реформе руског друштва у духу просвећеног апсолутизма.
1852 – Рођен је новинар, писац и политичар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке у Србији.
1857 – Умро је француски писац Алфред де Мисе („Ноћи“, „Писмо Ламартину“, „Исповест једног детета овог века“).
1860 – У Будимпешти је рођен Теодор Херцл вођа и оснивач ционистичког покрета, аутор дела „Јеврејска држава“ (1896).
1885 – Белгијски краљ Леополд II прогласио се краљем нове Слободне државе Конго.
1892 – Рођен је немачки пилот Манфред фон Рихтхофен, „Црвени барон“, најславнији немачки авијатичар у Првом светском рату. Током рата оборио је више од 80 авиона. Погинуо је у једној од ваздушних битака у априлу 1918.
1892 – Умро је немачки хемичар Аугуст Вилхелм фон Хофман, оснивач модерне индустрије анилинских боја од катрана каменог угља.
1903 – Рођен је амерички педијатар Бенџамин Меклејн Спок, аутор бестселера „Савети здравог разума о одгајању беба и деце“ (1946). 1904 – Рођен је амерички певач и филмски глумац Хари Лилис „Бинг“ Крозби, рекордер по броју снимљених плоча, добитник Оскара за филм „Идући својим путем“.
1933 – Немачки канцелар Адолф Хитлер је укинуо синдикате.
1945 – Совјетске трупе освојиле су Берлин у Другом светском рату.
1951 – Савет Европе прихватио је Немачку као пуноправну чланицу.
1953 – Крунски принц Хусеин званично је постао краљ Јордана. У Ираку, краљ Фејсал ИИ преузео је власт.
1957 – Умро је амерички политичар, сенатор Џозеф Мекарти, водја антикомунистичке кампање у САД 1950-их година.
1960 – Извршена је смртна казна над Американцем Керилом Чесменом, осуђеним за отмицу и силовање. Чекајући извршење пресуде које је осам пута одлагано захваљујући упорној и вештој одбрани, у затвору је написао три књиге које су постале бестселери.
1965 – Укључен је први комуникациони сателит за пренос телевизијске слике.
1967 – На иницијативу британског филозофа, нобеловца Бертранда Расела у Стокхолму је почео да ради Медјународни трибунал за ратне злочине, који је касније пресудио да су САД криве за агресију на Вијетнам.
1990 – Странка Нелсона Манделе Афрички национални конгрес (АНЦ) и Влада Јужне Африке почели су преговоре у Кејптауну о окончању власти беле мањине. Истог дана 1994. Мандела и АНЦ су победили на изборима у Јужној Африци.
1993 – У Атини председник Републике Српске Радован Караџић потписао је Венс-Овенов мировни план за БИХ, под условом да га прихвати Скупштина РС. Скупштина је касније одбацила план, оценивши да су мапе разграничења с босанским Муслиманима и Хрватима крајње неповољне за Србе у Босни, а рат у БИХ је настављен.
1995 – Пројектили крајишких Срба погодили су центар Загреба, а погинуло је шест особа и 176 је рањено.
1999 – Авијација НАТО-а је у нападима на СР Југославију употребила графитне бомбе које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 одсто територије Србије остало је без струје.
2000 – У Сијера Леонеу побуњеници Уједињеног револуционарног фронта заробили су 500 припадника мировних снага УН. Заробљеници су потом пуштани у мањим групама, а преостали су ослободјени 15. јула, после војне интервенције мировних снага.
2003 – Амерички председник Џорџ Буш саопштио је да је главни део борбених операција у Ираку завршен, чиме је званично окончан рат у Ираку.
2004 – Милорад Луковић – Легија, бивши командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) и првооптужени за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића, предао се полицији у Београду након 14 месеци скривања. Због организовање убиства премијера Ђиндића Луковић је осуђен на 40 година затвора, а на исту казну осуђен је и непосредни извршилац убиства, бивши Луковићев заменик Звездан Јовановић.
2011 – Група америчких командоса убила је у граду Аботабату у Пакистану Осаму Бин Ладена, вођу терористичке организације Ал Каида и организатора терористичких напада 11. септембра 2001. у САД, који су довели до рата у Авганистану и касније у Ираку.
2012 – Мађарски парламент изабрао је Јаноша Адера за новог председника, након што је његов претходник Пал Шмит поднео оставку због скандала око плагијата докторске дисертације.
2013 – УН су објавиле да је 260.000 људи у Сомалији, од чега половина деца, умрло од глади од 2010. до 2012. године.
2014 – Више од 2.100 људи погинуло је у одронима које су изазвале обилне кише у планинским селима на североистоку Авганистана.
2015 – Позната руска балерина Маја Плисецка преминула је у 90 години. Током вишедеценијске каријере сарадјивала је са Баљшој театром, Париском опером и трупом Балет 20. века Мориса Бежара.
2015 – Рођена је британска принцеза Шарлота Елизабета Дајана, ћерка војводе и војвоткиње од Кембриџа, принца Вилијама и Кејт.
2018 – Баскијска сепаратистичка организација ЕТА је формално објавила да се распушта. Ова организација, коју Европска унија сматра терористичком, је између 1968. и 2010. убила више од 800 људи.