313 – Римски цар Константин Први Велики је Миланским едиктом легализовао хришћанство у Римском царству.
1777 – Рођен је немачки математичар и астроном Карл Фридрих Гаус, проналазач метода у теорији бројева, алгебри, геометрији (Гаусов алгоритам, Гаусова константа, Гаусова кривина, Гаус-Кригерова пројекција). Сматра се једним од највећих математичара свих времена.
1789 – Џорџ Вашингтон изабран је за првог председника САД. После два председничка мандата, у септембру 1796. године упутио је америчком народу опроштајну поруку и повукао се на своје имање.
1803 – САД су од Наполеона Бонапарте, за 15 милиона долара, купиле Луизијану која је на исти датум 1812. формално ушла у састав америчке државе као њена 18. чланица.
1804 – У борбама у Суринаму Британци су први пут употребили муницију која садржи више зрна – „шрапнел“, названу по изумитељу Хенрију Шрапнелу.
1870 – Рођен је аустријски композитор мађарског порекла Франц Лехар (Франз), најзначајнији представник бечке оперете у првој половини 20. века („Весела удовица“, „Земља смешка“).
1883 – Умро је француски сликар Едуар Мане, један од зачетника импресионизма („Доручак на трави“, „Бал у Фоли-Бержеру“, „Балкон“, „Олимпија“).
1883 – Рођен је чешки писац Јарослав Хашек, аутор романа „Доживљаји доброг војника Швејка“.
1893 – Рођен је Јоахим фон Рибентроп министар спољних послова нацистичке Немачке. Међународни суд у Нирнбергу осудио га је на смрт због злочина у Другом светском рату. Казна вешањем извршена је 1946.
1895 – Свечано је отворена Прва међународна изложба у Венецији, која је временом постала највећа смотра савремене ликовне уметности у свету – „Венецијански бијенале“.
1900 – Хаваји су постали саставни део САД.
1909 – Рођена је холандска краљица Јулијана. Краљица је постала 1948, а 1980. абдицирала је у корист старије кћерке Беатрисе (Беатриx).
1915 – У Паризу је основан Југословенски одбор – организација српских, хрватских и словеначких политичких емиграната из Аустро-Угарске која је у време Првог светског рата водила акције за ослобађање јужнословенских земаља од Аустро-Угарске и за њихово уједињење са Србијом и Црном Гором.
1934 – Аустрија је донела Устав којим је озакоњена диктатура канцелара Енгелберта Долфуса.
1941 – Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
1945 – Адолф Хитлер и његова љубавница Ева Браун извршили су самоубиство у подземном бункеру у Берлину. Руске трупе ушле су у центар Берлина, заузеле Рајхстаг и друге државне институције, док су савезничке трупе освојиле Минхен, а француске ушле у Аустрију.
1945 – Југословенска армија (НОВ и ПОЈ) ослободила је у Другом светском рату усташки логор Јасеновац.
1953 – У Београду је отворен Железнички музеј, први такав у Југославији, основан у фебруару 1950.
1973 – Председник САД Ричард Никсон прихватио је одговорност за прислушкивање ривалске Демократске странке у згради „Вотергејт“ 1972, што је довело до његове оставке у августу 1974. године.
1975 – Падом Сајгона, у који су ушле снаге Северног Вијетнама, окончан је тридесетгодишњи Вијетнамски рат у којем је погинуло 58.000 Американаца и три милиона Вијетнамаца, од којих два милиона цивила.
1989 – Умро је италијански филмски режисер Серђо Леоне (Сергио) аутор „шпагети вестерна“ („За шаку долара“, „Зовем се Нико“, „Било једном на Дивљем западу“, „Догодило се у Америци“).
1991 – У циклону у Бангладешу је погинуло 125.000 људи.
1995 – Председник САД Бил Клинтон наложио је обустављање трговине с Ираном и забранио инвестиције у ту земљу, оптуживши Техеран да подржава међународни тероризам.
1999 – У ваздухопловним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.
2000 – Умро је бивши премијер Данске Пол Хартлинг који је 1978. године постао Високи комесар УН за избеглице, а 1981. добио Нобелову награду за мир.
2002 – Председник Роберт Мугабе прогласио је ванредно стање у Зимбабвеу због велике несташице хране која је довела хиљаде становника на ивицу глади. Криза са храном наступила је услед суше, и због затварања фарми које су држали белци.
2003 – САД, Русија, Европска унија и УН званично су објавиле „мапу“ за мировно преговоре Израела и Палестине, који је требало да доведу до стварања независне палестинске државе 2005.
2005 – На југу Ирака међународни истражитељи су открили гробницу са 1.500 тела, за коју се верује да су већином убијени Курди који су током 1980-тих година, у време режима Садама Хусеина, протерани из насеља на северу Ирака.
2007 – Књижевница Јара Рибникар умрла је у 95. години у Београду. Ауторка је више романа, збирки приповедака и мемоарске прозе, а преводила је са чешког и немачког. („Недовршени круг“, “ Победа и пораз“, „Јан Непомуцки“).
2008 – Швајцарски хемичар и проналазач халуциногеног наркотика ЛСД, Алберт Хофман умро је у Базелу у 102. години. Хофман је први пут произвео ЛСД 1938. године док је у медицинске сврхе истраживао печурке.
2009 – Амерички произвођач аутомобила „Крајслер“ прогласио је банкротство после неуспеха преговора с кредиторима о реструктурисању дугова. „Крајслер“ је одмах склопио договор о удруживању са италијанским „Фиатом“.
2009 – На Универзитету у Бакуу, у Азербејџану, неидентификовани нападач је ватреним оружјем убио 13 људи, а 15 ранио.
2011 – Аргентински писац Ернесто Сабато, аутор романа „Тунел“, „О јунацима и гробовима“ и „Абадон, анђео уништења“ умро је у 99. години.
2013 – Холандски престолонаследник Виљем-Александар (46) устоличен је за краља, пошто се његова мајка, краљица Беатрикс (75), после 33 године, званично повукла с трона.
2015 – Широм САД су одржане демонстрације у знак солидарности с протестом у Балтимору, против расне дискриминације и прекомерног насиља полиције која је изазвала смрт Афроамериканаца у Кливленду, Фергусону, Мисурију, Њујорку и другим градовима.
2017 – У несрећи близу Монт Евереста погинуо познати планинар Ули Стек, назван „Швајцарска машина“ због брзине и истрајности у освајању врхова.
