121 – Рођен је римски филозоф и цар Марко Аурелије Антоније. Током ратних похода у Европи и Азији водио је белешке које су објављене после његове смрти под насловом „Самом себи“.
1452 – Рођен је италијански сликар, вајар, проналазач и научник Леонардо да Винчи. Његово најпознатије сликарско дело, чувена „Мона Лиза“, изложена је у париском Лувру, а цртежи и рукописи чувају се у миланској библиотеци Амбросиана, лондонском Британском музеју и Виндзору. Од његових научних радова најзначајнији је „Трактат о сликарству“.
1532 – У походу на Беч, турска војска, под командом султана Сулејмана ИИ ушла је у Мађарску.
1607 – Капетан Џон Смит довео је у Кејп Хенри у Вирџинији прве колонисте који су основали прво стално британско насеље у Америци.
1711 – Рођен је британски филозоф шкотског порекла, Дејвид Хјум, претеча класичних енглеских економиста и аутор квантитативне теорије новца („Расправа о људској природи“, „Филозофски оглед о људском разуму“).
1798 – Рођен је француски сликар Ежен Делакроа, представник романтизма у француском сликарству. Илустровао је Гетеовог „Фауста“ и написао „Дневник“ у којем је изложио запажања о уметности („Дантеова барка“, „Улазак крсташа у Цариград“, „На барикадама 28. јула 1830“).
1812 – Рођен је немачки индустријалац Алфред Круп, који је први почео правити топове од ливеног челика и врло брзо стекао монопол у снабдевању оружјем већег броја европских земаља. Концерн „Круп“ био је главни снабдевач оружјем Немачке у Првом и Другом светском рату. Међународни војни суд у Нирнбергу осудио је 1948. године Круповог потомка на 12 година затвора и конфискацију имовине.
1828 – Русија је објавила рат Турској у знак подршке Грчкој у борби за независност.
1894 – У Александрији, у Египту рођен је Рудолф Хес (Хеш), нацистички лидер и Хитлеров заменик. На суђењу у Нирнбергу 1946. осуђен је на доживотну робију због ратних злочина. У августу 1987. извршио је самоубиство у затвору Шпандау.
1904 – Умро је српски математичар Димитрије Нешић, професор на Великој школи у Београду, члан Српске краљевске академије и министар просвете. 1894. Увео је закон о метарским мерама у Србији.
1910 – Рођен је књижевник Меша Селимовић, члан Српске академије наука и уметности. Писао је романе („Дервиш и смрт“, „Тишина“, „Тврђава“), приповетке, есеје и филмске сценарије.
1915 – Италија је тајно потписала Лондонски уговор с Великом Британијом, Русијом и Француском и прешла у Првом светском рату на страну сила Антанте уз обећање да ће добити Тирол, Трст, Горицу, Истру, делове Далмације и Албаније.
1931 – Умро је српски глумац и редитељ Милорад Гавриловић, управник Народног позоришта у Београду, један од најдаровитијих и најобразованијих глумаца у то време. 1937 – Да би помогли генералу Франку у време шпанског грађанског рата, Хитлерови авиони бомбардовали су шпански град Герника. Разарање овог града инспирисало је Пикаса да наслика чувену „Гернику“, апокалиптични приказ грађанског рата.
1942 – У највећој несрећи у историји рударства, у кинеском руднику угља у Бенксију, тада под окупацијом Јапана, погинуло је најмање 1.540 људи.
1945 – Ухапшен је маршал Хенри Филип Петен шеф француског колаборационистичког режима са седиштем у Вишију у Другом светском рату. Осуђен је на смрт због издаје, али му је због ранијих заслуга и старости казна преиначена у доживотну робију.
1954 – У Женеви је почела конференција о Индокини којом је окончана француска доминација у том делу света. САД нису прихватиле резултате скупа па је у јуну 1954. диктатор Нго Дин Дијем, уз подршку САД, постао премијер Јужног Вијетнама.
1962 – Британија је лансирала први сателит Ариел I.
1964 – Тангањика, Занзибар и Пемба су основале Уједињену Републику Тангањике и Занзибара, која је 29. октобра 1964. променила назив у Танзанија.
1984 – Умро је амерички џез музичар и вођа оркестра Вилијам „Каунт“ Бејзи. Чланови његовог оркестра (1937) били су и трубач Бак Клејтон и певачица Били Холидеј.
1986 – Експлодирао је четврти блок нуклеарне централе у Чернобиљу у Украјини. Радиоактивни облаци прекрили су готово целу Европу, а последице, ове до сада највеће нуклеарне катастрофе, још се испитују. Нуклеарна централа трајно је затворена 15. децембра 2000. године.
1994 – У Јужној Африци су одржани први избори, на којима су учествовали и црнци и белци, и који су означили крај режима апартхејда.
1999 – Током ваздушних удара НАТО на СР Југославију, Европска унија је забранила улазак у земље чланице Уније председнику СРЈ Слободану Милошевићу, члановима његове породице, високим званичницима СРЈ и Србије и увела ембарго на увоз нафте.
2003 – На заседању Комисије УН за људска права озваничен је крај мандата специјалног изасланика за људска права у Србији и Црној Гори.
2005 – Сирија је у потпуности повукла своје трупе из Либана, после готово три деценије војног присуства у тој земљи.
2005 – Парагвајски писац Роа Бастос, једна од централних личности у латиноамеричкој књижевности, преминуо је у 88. години. За књигу „Ја, врховни“ (1974.) добио је Сервантесову награду (1989.).
2011 – Чилеански песник Гонзало Рохас, преминуо је у 94. години у Сантјагу. Међу његовим најпознатијим делима су књиге поезије „Несрећа човека“ (1948), „Против смрти“ (1964) и „Тама“ (1967). Добитник је више награда за књижевност, укључујући и Награду Сервантес, чилеанску Националну награду за књижевност, Награду краљице Софије за Иберијско-америчко песништво, мексичку Октавио Паз награду.
2012 – Бивши Либеријски предсједник Чарлс Тејлор проглашен је кривим за ратне злочине и злочине против човечности током грађанског рата у Сијера Леонеу од 1991. до 2002. Тејлор је први бивши шеф неке државе осуђен пред Међународним судом. Ухапшен је 2006. а његово суђење завршено је 2011.
2015 – Председник Казахстана Нурсултан Назарбајев поново је изабран за шефа државе пошто је добио подршку 97,7 одсто гласача на председничким изборима којима се одазвало 95,22 одсто бирача.