Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац рекао је да се Република Српска бави истином о свим ратним догађајима у БиХ од 1992. до 1995. године, док се од политичких структура из Сарајева није могло чути да кажу нешто о злочинима над Србима у Сарајеву, Сијековцу или Јошаници.
Говорећи о најављеном усвајању Резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, Кошрац је навео да из Републике Српске у континуитету долазе поруке мира, стабилности, дијалога и договора два ентитета и три конститутивна народа.
– Имам право на личне осјећаје да се друга страна бави фалсификатима. Да ли смо некада чули од било кога из политичких структура из Сарајева да каже шта је са Србима у Сарајеву било? Шта је са 127 логора у Сарајеву? Шта је било у Сијековцу и Јошаници? Имамо ли уопште ту перцепцију? Да ли знамо да ли је неко осудио тадашњу политичку руководству такозване републике БиХ? – упитао је Кошарац.
Он је нагласио да се Република Српска не бави фалсификатима, те да је спремна да разговара о најтежим питањима, али на основу истине, а не на фабрикованим информацијама и подацима.
Говорећи о могућем пријему самопроглашеног Косова у Савјет Европе, Кошарац сматра да западне силе, између осталог САД и Њемачка желе да развуку фронт напада на српски народ, додајући да су најадекватнији одговор на тај напад, политике предсједника Србије и Републике Српске Александра Вучића и Милорада Додика.
Кошарац сматра да ће Република Српска наставити да води одговорну политику утемељену на Уставу и усмјерену на позитивно кретање у дејтонској БиХ, са јасном назнаком да нема централизације, високог представника, ОХР-а, странаца у институцијама и наметнутих рјешења.
Он је истакао да је снага Републике Српске у капацитету предсједника Српске Милорада Додика, наводећи да Бошњаци и дио међународне заједнице живе у заблуди да ће им бити лакше уколико Додика уклоне са политичке сцене.
– Биће им много теже. Има озбиљна екипа из Републике Српске која ће бити потпуно наслоњена на капацитете и политичке координате предсједника Додика. Нећемо одустати нити ћемо дозволити да се неко игра са политичком судбином /предсједника Српске/ Милорада Додика – нагласио је Кошарац.
Према његовим ријечима, представници међународне заједнице причају о дејтонској БиХ, јачању дејтонског капацитета, док се у принципу види да постоји озбиљан утицај амбасадора САД на ЕУ, те на моделирање новог оквира у БиХ.
– Е, ми се боримо против новог оквира и то је наше легитимно право. Наше легитимно право јесте уставна позиција Републике Српске – нагласио је Кошарац у подкасту „Граница постоји“.
Говорећи о европском путу БиХ, Кошарац је оцијенио да ће преговори са ЕУ трајати годинама, те навео да постоје амбиције неких политичара из Сарајева да се то може брзо урадити.
– То цијенимо на темељу нашег става, који смо на крају крајева чули и од европских званичника, да странци морају изаћи из институција. Прије свега затварање ОХР-а и Уставни суд – рекао је Кошарац.
Он је додао да политичкој сцени у Сарајеву одговара тренутни Уставни суд, због тога што је он елемент остваривања њихових политичких амбиција, наводећи да је он „брат близанац“ ОХР-а.
Кошарац, који је и министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара, рекао је да је поносан на то што БиХ, захваљујући Републици Српској није увела санкције Русији, наводећи да је ова земља за девет мјесеци 2023. године била највећи страни инвеститор у БиХ.
– Наша је озбиљна побједа у томе што смо успјели да онемогућимо сарајевске фрустриране политичке типове да се уведу санкције Руској Федерацији. То је побједа политике Милорада Додика и нас који смо слиједили његову политику – упитао је Кошарац и додао да Република Српска заговара чињеницу да у спољнотрговинском промету БиХ не треба ићи једносмјерном улицом само ка ЕУ.
Он је упитао и у чему је проблем што Република Српска сарађује са Мађарском, Србијом и Кином, која је у вријеме афричке куге свиње донирала опрему у вриједности од 2,5 милиона КМ.
Подкаст „Граница постоји“ емитује се сваког петка у 18.00 часова и наставак је активности подршке институцијама Српске исказаним кроз народне протесте који су 17 пута организовани на граници између Републике Српске и сусједне ФБиХ.
