1421 – Више од 100.000 људи утопило се у Холандији када је море пробило заштитне насипе.
1492 – Кристофер Колумбо добио је сагласност и новац од шпанског краља Фердинанда В и краљице Изабеле, да истражи „Западни океан“. На том путовању Колумбо је открио амерички континент.
1790 – Умро је амерички научник и државник Бенџамин Френклин. Учествовао је у писању „Декларације независности“, а као неуморан борац за слободу човека био је познат и слављен и изван САД. Изумео је громобран и открио ток и карактеристике Голфске струје.
1814 – У Угринама, код Брибира (Хрватска) родио се ботаничар и природњак Јосиф Панчић, први председник Српске краљевске академије. Открио је нову врсту ендемско-реликтног четинара названу „Панчићева оморика“. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду.
1860 – Црна Гора и Отоманско царство, после турског пораза на Грахову, потписале су протокол о разграничењу којим је Црна Гора фактички призната као самостална држава, иако формално признање није добила.
1894 – Рођен је државник и политичар Никита Хрушчов, први секретар ЦК КПСС од 1953. до 1964. и председник совјетске владе од 1958. до 1964. На XX конгресу КПСС поднео је реферат „О савладавању култа личности и његових последица“, чиме је почео процес дестаљинизације СССР.
1895 – Споразумом у граду Шимоносеки завршен је кинеско-јапански рат. Кина је признала независност Кореје, а острво Формозу (Тајван) предала Јапану. Тајван је под јапанском влашћу био до 1945. године.
1916 – Рођена је Сиримаво Бандаранаике, која је јула 1960. постала премијер Цејлона (Шри Ланке), прва жена на таквој дужности у свету.
1924 – Рођен је вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета уметности у Београду, ректор од 1971. до 1973. године. Аутор је многобројних споменика међу којима и совјетским ратним ветеранима на Авали.
1941 – Официри бојног брода Краљевске ратне морнарице Југославије, Милан Спасић и Сергеј Машера, потопили су у Тиватском заливу разарач „Загреб“ и потонули заједно с њим одбивши да изврше наређење о предаји брода италијанској морнарици после капитулације Југославије.
1957 – Кипарски архиепископ Макариос вратио се у Атину после 13 месеци егзила на Сејшелима. Исте године Макариос је с британском владом почео преговоре о независности Кипра, а у децембру 1959. изабран је за председника Републике Кипар.
1961 – Уз подршку САД, кубански десничари у егзилу искрцали су се у „Заливу свиња“ у намери да оборе режим Фидела Кастра. У тродневним борбама убијено је око 100, а заробљено више од хиљаду нападача.
1969 – Лидер Комунистичке партије Чехословачке Александар Дубчек поднео је оставку после краха реформе назване „Прашко пролеће“. Заменио га је Густав Хусак.
1975 – Црвени Кмери заузели су главни град Камбоџе Пном Пен и започели владавину терора током које је убијено више од милион људи.
1977 – У Лихтенштајну први пут су гласале жене.
1983 – Индија је лансирала први вештачки сателит.
1993 – У УН је усвојена резолуција којом је запрећено оштријим санкцијама СР Југославији, уколико босански Срби не потпишу до 26. априла Венс-Овенов мировни план за Босну.
1993 – Умро је Тургут Озал, председник Турске од 1989. године.
1996 – САД и Јапан потписали су декларацију о сарадњи у безбедности према којој САД задржавају ниво војних снага у Јапану и осталим деловима Азије.
1997 – Умро је Хаим Херцог председник Израела од 1983. до 1993. године.
2004 – У израелском ракетном нападу у Гази убијен је лидер палестинског радикалног покрета Хамас, Абдел Азиз ал-Рантиси.
2007 – У масакру у студентском дому на Техничком универзитету у Блексбургу у Вирџинији, убијена су 33 студента, а рањено њих 29. Нападач двадесеттрогодишњи студент тог универзитета Сенг Хуи Чо из Јужне Кореје и сам је страдао у овом највећем масакру на једном Универзитету у историји Сједињених Америчких Држава.
2010 – Умрла је америчка филмска монтажерка Диди Ален која је радила на филмовима „Бони и Клајд“, „Пасје поподне“, „Серпико“ и „Боја новца“. Она је 1967. постала прва монтажерка која се као појединац из своје бранше појављује на шпици филма „Бони и Клајд“ за који је номинована за Оскара.
2014 – Умро је колумбијски писац и нобеловац Габријел Гарсија Маркес, један од најзначајнијих писаца на шпанском језику. Аутор је бројних књижевних дела, а међу најпознатијима су „Сто година самоће“, „Љубав у доба колере“, „Пуковнику нема ко да пише“, „Јесен патријарха“.