Харизматичан, енергичан и тајанствен. То су можда три кључне особине тридесетдеветогодишњег бившег премијера Црне Горе Дритана Абазовића. Лидер Грађанског покрета УРА сада је у опозицији. Иако тврди да се ван власти осећа веома комотно, сувише је млад да се не би поново попео на Ловћен, а довољно искусан због тешких послова које је обавио. У Београду, где има статус регионалне политичке звезде, у среду ће одржати велику промоцију своје књиге „Критика глобалне етике”.
Шта очекујете, хоће ли на представљању књиге бити више речи о теорији политике или о практичном политичком делању аутора?
Радујем се промоцији у Београду. Књига је најлепши повод за окупљање људи, а циљ је да разменимо идеје и мишљења о глобалној етици. Теорија увек претходи пракси, зато верујем да без обзира на делимично идеалистички приступ који ова књига несумњиво носи, није искључено да се испрати у елементима реалполитике. Интелектуални потенцијал који је присутан у самом Београду и Србији засигурно ће дати дозу додатне инспирације за нека будућа дела свих оних који буду били на том догађају. Тема није локалног карактера па се на идентичан начин може третирати у разним деловима света.
Има ли у савременим демократијама места етичким принципима у практичном политичком раду?
Живимо регресију етике широм света. Бројни догађаји томе сведоче, од Украјине па до Газе. Технолошки развој иде много брже него морални, па стога сматрам да смо генерално у дисбалансу. Демократија на глобалном плану тражи озбиљно преиспитивање, надоградњу и нову визију. У супротном, ризикује да се приближи истеку рока трајања, а то би било јако опасно. Ипак, остајем оптимиста јер на сваку кризу треба гледати као на шансу.
Прочитао сам недавно коментар да су највећа политичка достигнућа тек пред вама. Шта ви кажете, да ли је ваша каријера дугоузлазна или дугосилазна? Ја се кладим у ово прво.
Не волим коцку нити клађење, па бих се задржао на простим чињеницама из којих је могуће извући поуке. У политици сам већ постигао много више него што сам очекивао и изузетно сам поносан на резултате. Однео сам победу, заједно са својим колегама, у јединој правој историјској бици за демократију, 30. августа 2020. године. То је тренутак кад смо грађанима вратили суверенитет, али и наду. Нико није веровао да се било шта може променити, нити да ћу бити одлучујући фактор за рушење Ђукановићевог режима. Након тога, као неко ко долази из реда мањинског народа, постао сам и вицепремијер, а онда и премијер. Тек је то била научна фантастика за Црну Гору. Разбијање мафије је почело кад сам преузео сектор безбедности, што је и најважније. Касније сам успео да потпишем и Темељни уговор са СПЦ, што је такође једна историјска одлука. Економски резултати, док сам водио владу, били су најбољи од када је Црне Горе, што је представила и Светска банка у свом најновијем извештају. Сада је лествица подигнута много високо, зато се многи чуде зашто нам је толико комотно у опозицији. Размишљам о новим великим подухватима и сматрам да се све одвија управо у жељеном правцу. Како год на крају било, наше резултате тешко неко може да оспори, а бојим се и да понови. Владе су пролазне, а историја памти само велике и тешке одлуке. У политику нисам ушао да бих био неко, већ да бих урадио нешто. Сматрам да сам урадио много и настављам даље.
Када говоримо о оној тридесетоавгустовској победи, како сте као етнички Албанац грађаниста постали важан актер те августовске већине?
Одговорно тврдим да без нас не би ни било 30. августа. Зашто? Зато што смо управо ми својим наративом о организованом криминалу и корупцији мотивисали део гласача дотадашње власти да промени страну. Опозиција као опозиција, она традиционална, увек је имала сличан резултат. На тај начин смо променили игру у потпуности. Као припаднику мањинског народа било је неизмерно тешко одолети свим притисцима тада, показати и доказати да се може другачије. Веровао сам од почетка у победу и она се десила. Данас видимо да нису сви остали на истим позицијама нити да су им мотиви за промене били поштени, тако да има још посла пред Црном Гором. Али, биће уписано за век векова да смо довели до прве демократске смене власти у историји наше државе, на миран и достојанствен начин.
Како сте и када упознали митрополита Амфилохија и који детаљ вас највише подсећа на њега?
Митрополита сам упознао кад је био актуелан Закон о слободи вероисповести. Стекао сам утисак да ме некако посебно ценио. На оном историјском састанку под Острогом, кад се договарала нова већина, ја и мој колега стигли смо последњи. Када смо ушли све сам поздравио и кренуо да седнем на неко упражњено место. Митрополит Амфилохије је тада рекао: „Не, не тамо, овде сам ти сачувао место, поред мене.” Касније ме подржао и у ономе што су били моји предлози. Ипак, најупечатљивија прича, макар за мене, дошла је од једног од његових најближих сарадника. Након што је митрополит преминуо, срели смо се и рекао ми је: „Знај да те је много ценио и волео митрополит, па нам је једном приликом, кад смо се дотакли теме политике, рекао: ’Док је Дритан ту, ја се за Црну Гору не бојим.’” Кад год ме је сретао поздрављао би ме с „мирдита” (на албанском то значи „добар дан”). То су нека сећања на митрополита око кога постоје подељена мишљења, али је несумњиво да је за собом оставио велики траг.
Да ли је ваша кравата везана за Шесту флоту или је стилизована тако да њена дужина допире до Београда? Да преведем: да ли сте амерички човек или играч Београда?
Свој сам човек, верујем аутентичан, и не бих се сврстао ни на чију страну, осим на страну правде. Навијам да цео регион напредује, волим наше људе и браним њихова права, без обзира на веру, нацију и било коју специфичност. Желим да видим како се заједно развијамо и успевамо да будемо попут напредних западних демократија. Сигуран сам да ћемо, уколико се ослободимо национализма и корупције, постати најбољи део Европе. У то верујем и за тај тим играм. У том контексту видим улоге и Америке и Београда као идентичне. Заједно можемо све! Треба да смо на истој страни.
С обзиром на то да је ваша влада потписала Темељни уговор са СПЦ под веома драматичним околностима, како вам звучи кад вас миловци називају „четником”? И да ли је долазак патријарха Порфирија и митрополита Јоаникија на Цетиње био смртоносно опасна операција?
Та одлука је заувек променила Црну Гору набоље. Помирила је народ и натерала све политичке актере да данас причају о економији. Треба нагласити да је ова одлука – иако се тако не третира – од регионалног значаја, јер се показало како на основу закона и правних аката можемо да унапређујемо међусобно поштовање. Држава је Цркви гарантовала права и обавезе, Црква је ушла у правни систем државе и тако је стављена тачка на ово питање. Тако се задесило да су многе тешке одлуке савремене Црне Горе прешле преко мојих леђа. Верујем да сам изазовима одговорио на прави начин и поносан сам на то.
Кад је реч о устоличењу, били су то најтежи дани у мојој политичкој каријери. Због групе неодговорних политичара повезаних с криминалом били смо на ивици грађанског сукоба, чије би последице биле несагледиве. У земљи у којој нарко-картели финансирају политичке кампање и у којој је степен политичке културе на јако ниском нивоу, врло лако се уобичајени и свечани верски ритуали могу претворити у конфликт. Ипак, и ту најтежу операцију, где су животно били угрожени патријарх, свештенство и сви грађани који су протестовали, спровели смо професионално и одговорно. Надам се да се то нигде и никад више неће поновити. Црна Гора је мултикултурална држава у коју су сви добронамерни људи увек добродошли! Жао ми је што је све добило политички контекст, али је најважније да је то сада за нама.
Као човек који се бавио безбедносним питањима поред вођења владе, како живите данас, као народни посланик? Имате ли посебно обезбеђење? Како се осећа човек који се толико замерио моћним нарко и цигарет клановима?
И даље имам заштиту државе и под пратњом сам полиције. Не глумим неког јунака, али се несебично жртвујем и не дозвољавам да ме поколебају. Након што се отворила „Скај” преписка свако у Црној Гори је видео какви монструми живе око нас и колика је стварна снага нарко-картела и шверцера цигарета. Међутим, тог 30. августа, након победе, дао сам грађанима бесу, односно ријеч – да мафија више неће управљати Црном Гором. Остајем при томе, спреман да поднесем сваки притисак, а ако треба и положим живот за своју земљу. То је била и остала моја животна мисија. И сад имам више информација од осталих и не смета ми да с других позиција наставим своју битку против мафије. Што бисмо ми у Подгорици рекли – кокице су спремне, биће изненађења и у наредном периоду, у то сам сасвим сигуран.
Када долазите у Београд, да ли, осим брата, виђате и Александра Вучића? Какви су ваши односи с Вучићем?
У Београду имам пуно пријатеља и радо се враћам у овај град. С бројним политичарима власти и опозиције сам у добрим односима, то важи и за Александра, кога доживљавам као пријатеља, што је случај и с још неким лидерима из региона. Сви ми на неке ствари гледамо различито, али верујем да су наш заједнички циљ и главни интерес мир, стабилност и просперитет региона. Сматрам да смо имали јако коректну сарадњу и међусобно уважавање.
Није на нама да бирамо власт у Србији, нити на Србији да се меша у црногорску политику. Наша је обавеза да градимо мостове и најбољу могућу сарадњу у корист свих грађана. Мислим да смо, док сам био премијер, заједно с Вучићем, урадили добре ствари за две државе, релаксирали односе и отворили перспективу за значајније економске активности у будућности.
Политичка сцена у Црној Гори опет је узаврела сукобом између председника Милатовића и премијера Спајића. После афере „До Квон”, да ли и даље мислите да су Спајић и он имали тајни дил?
Сигуран сам да До Квон у Црној Гори није познавао никога осим Спајића. Спајић је раније и признао да је имао неке пословне везе с њим. Наше је било да га процесуирамо кад смо га затекли у кривичном делу и Црна Гора је ту показала велику агилност. Ухапсили смо човека који се од стране америчких и корејских власти терети за превару вредну 40 милијарди долара. Остало је све на надлежнима да утврде шта се заиста десило. Међутим, јако је некоректно покушавати неког другог оптужити да је кривац за ваше проблеме. Ту је Спајић највише пао у мојим очима. Све се не може правдати политиком, кампањом, жељом за влашћу. Мора увек постојати доза људскости у свим ситуацијама. Да ли су га неки људи навели на то, заиста не знам, али мислим да ће на крају због тога платити високу цену у политици.
Шта мислите о Милатовићу, шта о Спајићу, а шта о Здравку Кривокапићу?
Милатовић је озбиљан политичар и добар ученик. Спајић је спекулант који не разликује добро од лошег, већ само корисно од бескорисног, а Кривокапић је, на сву срећу, прошлост.
Као један од најмистериознијих људи на Балкану, мислите ли да је Мило Ђукановић заувек пензионисан, и да нема шанси за политичку реинкарнацију, а да сте ви само тренутно на клупи за резерве?
Са њим је у политичком смислу готово. Наравно, он ће увек имати утицај на своју партију, али је све то сад знатно умањено и без већег ефекта. Диктатори се никада и не повлаче, њима је опседнутост владањем у крви. У овом случају ситуација је мало другачија јер су неки процеси још у току. У том смислу, мој добронамерни савет њему је да се држи политичке пензије. Нисам сигуран да се осећа комотно кад се сваки дан објављују преписке са „Скаја”. А тек смо на почетку…
Моја процена о вама је следећа: иако нисте двометраш, ви сте политичар висок за црногорске оквире. Имате ли регионалне политичке амбиције?
Регион је увек у мом фокусу и такозвани биг дил који тренутно идејно развијам. Разлог је једноставан: ми можемо да успемо само заједно. Срећа је најлепша кад се дели. Стога ћу наставити да пропагирам политику помирења. Знам да то није популарно и профитабилно, али је неопходно. Верујем да можемо бити најбољи део Европе, само треба фокус са прошлости усмерити на будућност. Све смо пробали само нисмо пробали сарадњу. „Биг дил” за регион значи: помирење Срба, Албанаца, Хрвата, Бошњака и Црногораца! То је историјски циљ који стоји пред нама!
