1583 – Рођен је холандски правник, писац и хуманиста Хуго Гроцијус, оснивач науке о међународном праву.
1585 – Умро је папа Гргур XIII, познат по реформи Јулијанског календара 1582. године. Нови календар назван је по њему Грегоријански.
1755 – Рођен је немачки лекар Самуел Ханеман, оснивач хомеопатије.
1778 – Рођен је енглески писац Вилијам Хезлит, један од најзначајнијих књижевних критичара 19. века. Написао је обимну биографију Наполеона И Бонапарте и више књига о уметности.
1813 – Умро је француски математичар и астроном Луј Лагранж. Рођен је у Торину 1736, где је са 19 година био професор математике у артиљеријској школи. Објавио је низ радова из теорије бројева, варијационог рачуна, теорије парцијалних једначина, сферне астрономије („Аналитичка механика“, „Теорија аналитичких функција I, II“).
1814 – Британска и шпанска војска поразиле су у бици код Тулуза трупе Наполеона Бонапарте. Он је наредног дана абдицирао и прогнан је на острво Елба.
1847 – У Мађарској је рођен Џозеф Пулицер оснивач фондације из које се сваке године у САД додељује „Пулицерова награда“ за најбоља остварења у новинарству, карикатури и књижевности. На Универзитету Колумбија је 1903. године основао прву новинарску школу.
1864 – Млађи брат аустријског цара Франца Јосифа, надвојвода Максимилијан, крунисан је за цара Мексика.
1867 – Умро је први руски шаховски мајстор и теоретичар Александар Дмитријевич Петров, утемељивач руске шаховске школе.
1869 – Спајањем две железничке пруге, „Јунион Пацифик“ и „Централ Пацифик“, прорадила је америчка трансконтинентална железница.
1919 – Владине снаге убиле су из заседе револуционарног мексичког вођу Емилијана Запату.
1921 – Сун Јат Сен је изабран за председника Кине.
1932 – Паул фон Хинденбург поново је изабран за председника Немачке пошто је са 19 милиона гласова победио Адолфа Хитлера који је добио 13 милиона гласова бирача. У јануару 1933. поверио је Хитлеру формирање владе и тиме отворио нацистима пут ка власти.
1938 – На референдуму, организованом уз притисак нацистичке Немачке 99,75 одсто Аустријанаца изјаснило се за прикључење Немачкој.
1941 – У Загребу је, уз подршку нацистичке Немачке, проглашена Независна Држава Хрватска, на челу са усташким поглавником Антом Павелићем.
1941 – Комунистичка партија Југославије донела је одлуку у Загребу да комунисти наставе борбу против немачких окупатора без обзира на распад југословенске армије. Седиште Централног комитета партије премештено је из Загреба у Београд.
1944 – Совјетске трупе преузеле су у Другом светском рату Одесу од Немаца.
1953 – Шведски политичар Даг Хамаршелд постао је генерални секретар УН. Поново је изабран 1957. године. Посредовао је у више међународних спорова, а погинуо је 1961. под неразјашњеним околностима у авионској несрећи путујући у мировну мисију у Африку. Постхумно му је додељена Нобелова награда за мир.
1954 – Умро је француски хемичар и индустријалац Огист Лимијер који је у Лиону с братом Лујем направио прву филмску камеру и фабрику за израду фотографског материјала. У париској кафани „Гран кафе“ браћа Лимијер приказала су 28. децембра 1895. године прву филмску представу у свету „Улазак воза у станицу“ и „Радници излазе из фабрике“.
1962 – Умро је амерички филмски редитељ мађарског порекла Мајкл Кертиз (Мицхаел Цуртиз) добитник Оскара за филм „Казабланка“.
1963 – У северном Атлантику је у експлозији америчке атомске подморнице „Трешер“ погинуло 129 људи.
1972 – У земљотресу у јужном Ирану погинуло више је од 5.000 људи.
1972 – Више од 50 земаља, укључујући САД и СССР, потписало је конвенцију о забрани биолошког оружја.
1973 – Израелски командоси упали су у Бејрут и убили тројицу лидера ПЛО, а једног тешко ранили. Премијер Либана Саеб Салам поднео је оставку.
1974 – Израелски премијер Голда Меир поднела је оставку због сукоба у њеној Лабуристичкој партији.
1993 – У Јужној Африци је убијен Крис Хани, лидер јужноафричке Комунистичке партије. Наредног дана црнци су из освете спалили двојицу белаца.
1994 – Авиони НАТО-а бомбардовали су положаје босанских Срба око Горажда, које је УН прогласила „безбедносном зоном“. То је била прва војна акција снага НАТО од оснивања те војне алијансе.
1995 – Израел и Јордан су разменили амбасадоре на основу мировног споразума двеју земаља из октобра 1994. године.
1997 – У Њујорку је у „Корпорацији Карнеги“ и под покровитељством „Пројекта за етничке односе“, без сагласности о било којем спорном питању, одржан тродневни српско-албански округли сто о Косову, на којем су учествовали представници српске опозиције и косовских Албанаца.
2001 – Организација УН за исхрану и пољопривреду (ФАО) саопштила је да глад угрожава око 30 милиона људи у Африци.
2004 – Умро је Сакип Сабанци, турски бизнисмен и филантроп. „Сабанци Холдинг“ који је предводио, један је од два највећа турска пословна конгломерата, који се бави банкарством, аутомобилима, храном, текстилом, грађевином и хемикалијама.
2010 – У удесу пољског авиона код Смоленска у Русији погинуло је 96 особа, међу којима су били председник Пољске Лех Качињски и његова супруга Марија, бројни посланици, врх Генералштаба и угледне личности јавног и политичког живота Пољске, који су са председником пошли на комеморацију у Катинску шуму.
2013 – Умро је британски научник Роберт Едвард добитник Нобелове награде за медицину за вантелесну оплодњу, поступка који је милионима неплодних парова омогућио да имају децу.
2016 – Погинуло је 110 особа, а више од 350 повређено у великом пожару који је избио током ватромета у хиндуистичком храму Путингал на југу Индије.
