Др Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал” из Јерусалима, познатији можда као „ловац на нацисте”, не одступа од раније изнетог виђења злочина у Сребреници. И сада, уочи иницијативе да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију о наводном геноциду у Сребреници, као и пре девет година, када је то покушала Велика Британија у Савету безбедности УН, није сигуран да се догађај из 1995. године може дефинисати на тај начин.
Може ли се тај несумњиви злочин у Сребреници окарактерисати као геноцид? Неки га чак упоређују са Аушвицом.
Према оригиналној дефиницији геноцида, према којој је то покушај затирања читавог народа, злочин почињен у Сребреници није био случај геноцида, јер су српске трупе ослободиле све жене и децу пре убиства мушкараца, од којих су неки били борци. У том погледу, не мислим да је Генерална скупштина УН квалификована да утврди да ли је неки догађај геноцид или не.
Какве би биле последице по српски народ ако би таква резолуција била прихваћена? И да ли то може послужити као основ за тужбу за ратну одштету?
Ако се таква резолуција прихвати, то би заиста могло довести до захтева за репарацијом.
Како гледате на чињеницу да такву резолуцију предлажу Немачка и Руанда, тј. земље које су у својој историји починиле злочине који се могу сматрати геноцидом?
Обе владе би требало да знају боље, јер оне нису означене починиоцима геноцида.
Шта мислите, зашто се управо сада појављује овакав предлог? Има ли то везе са сукобима у Гази, Украјини, или са изборима у САД и у ЕУ? Да ли је то можда искључиво у вези са Србима, позицијом Републике Српске као ентитета БиХ или позицијом Републике Србије?
Могуће је да је начин на који су УН одговориле на ужасне злочине које је починио Хамас, односно пропуст да их недвосмислено осуде, био подстицај за предлагање резолуције.
