Мада је готово немогуће, ипак се дешава да појединци или фирме буду скинути са „црне листе“ америчког Министарства финансија.
У прошлости је било неколико таквих случајева у БиХ и окружењу, а посљедње име које је скинуто са листе санкционисаних био је Александар Саша Караџић. Син првог предсједника Републике Српске, Радована Караџића.
То се десило у октобру прошле године, у исти мах када су САД увеле саниције дјеци актуелног предсједника Српске Милорада Додика – Горици и Игору.
Прије десет година са црне листе САД скинут је и бивши предсједник СДС Мирко Шаровић, након што су му прије тога укинуте санкције ОХР. У пакету с њим, САД у администрацији Барака Обаме су брисале имена Насера Орића и Анте Готовине.
-Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија, у договору са Стејт Департментом, утврдила је да околности више не оправдавају укључивање наведених особа у анекс Е.О. 13219 те да би се ти појединци требали уклонити са пописа „посебно означених држављана“ – саопштено је тада.
Шаровић је на црну листу ЕУ, потом САД, а затим под драконске санкције ОХР, доспио након афере “Орао”.
Тада је оптужен да је знао за послове које је та фирма, са сједиштем у Бијељини, имала с режимом бившег ирачког предсједника Садама Хусеина. С обзиром на то да је Ирак тада био под тешким санкцијама Уједињених нација, Шаровић је био принуђен поднијети оставку и напустити позицију српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине. Судским процесом, Шаровић је касније ослобођен сваке одговорности. Паралално су га оптуживали за прислушкивање међународних снага у БиХ, за подршку хашким бјегунцима…
Дјело Педија Ешдауна
Шаровић је за Српскаинфо испричао кроз какав је пакао прошао и како је успио да се ослободи санкција ОХР, а потом и САД.
–Санкције ми је увео Педи Ешдаун, у више оних група кадрова СДС. Те санкције су били до сада најригорозније и незапамћене. Упали су ми у кућу, узели сав новац, блокиралли све на рачунима. Нисам могао да уђем ни у једну државну институцију, то је било писмено забрањено од Ешдауна. Чак је Драган Чавић добио писмо у коме је тражено да не могу да прекорачим праг СДС, ни да будем на било којој функцији у странци. То је трајало осам година. Одузета ми је лична карта, то је Ешдаун за мене гратис урадио. Шиканирање и претресање у више наврата… Никавог правног лијека нисам могао да имам. Био сам персона нон грата у властитој земљи. Било је немогуће функционисати и радити. То не бих пожелио ни највећем свог непријатељу – присјећа се Шаровић.
У међувремену је подносио апелацију Уставном суду БиХ, а са групом санкционисаних ангажовао је правни тим, подносили су тужбе у Лондону, Европском суду у Стразбуру. Али, ништа није помогло.
-Прије тога сам већ у затвору провео годину дана. Још прије тога, НАТО ми је окупирао кућу. Све што су они сумњали, однијели су. Од касета, ЦД-ова, дјечијих игрица… Држали су као таоце моју породицу цијели дан. Био сам на исљеђивању у Бањалуци од стране Хашког трибунала, ту су били припадници служби на нивоу БиХ које су већ биле формиране, припадници МУП РС… Све сам то стојички прошао. Наоружао сам се стрпљењем – тврди Шаровић.
Преломни тренутак
Шаровић сматра да је преломни тренутак ка његовој слободи био тек када је појединачно кренуо да лобира, да тражи правду за себе, након што је ослобођен свих оптужби у Суду БиХ.
-Почео сам да тражим заштиту од институција БиХ, од неких људи од утицаја у БиХ код Бошњака и Хрвата, разговарао сам са представницима ОЕБС, онима који су долазили чак из Америке. И на крају са Валентином Инцком. Хтио сам да чујем шта је то што сам у животу згријешио да примјењују тако нехумане сакције. Не кажем шта је пресудило, али рекао бих да је моја активност на више адреса, које сам отворио на поштен начин. Дочекао сам правду након силних разговора 2011. када је Валентин Инцко донио одлуку о укидању санкција. Ту је било неколико људи, нисам био сам. Био сам на европским, на америчким санкцијама и под санкцијама ОХР. Они су пратили једни друге. Налог су добиле и околне земље, да то испоштују. Једино није Србија. Коштуница и екипа која је тада била, они то нису поштовали, рекли су да могу да уђем у Србију када пожелим – додаје бивши предсједник СДС.
Шта му је рекао Додик
Шаровић открива и да је након свега на ову тему разговарао и с Милорадом Додиком.
-Ту је била и Жељка Цвијановић. Разговарали смо о томе шта су ми учинили. Рекао ми је да никада не би могао да поступи као што сам ја. Каже „ја не бих то могао тако, са мном тако да поступају“. У случају да дође у ту ситуацију он би вјероватно поступио сасвим другачије. Касније сам био у Савјету министара БиХ, био сам седам пута најбољи министар у избору релевантних институција. То је била сатисфакција за оно што су ми стављали на терет. То је био мој начин – закључује Шаровић.
Ко је још “скинут” у БиХ и окружењу
Прије девет година САД су с црне листе скинуле и пензионисаног хрватског генерала Рахима Адемија који се на попису нашао због оптужби за ратне злочине над Србима у рату у Хрватској деведесетих година. Адеми је на црној листи био 10 година.
У вријеме предсједника Доналда Трампа, у љето 2017, са листе санкционисаних избрисан је Сенад Шахинпашић из Фоче, контроверзни бизнисмен, својевремено један од најјачих бошњачких тајкуна.
Затим, Ивица Дачић, у то вријеме министар унутрашњих послова Србије почетком 2010. Скинут је с црне листе те му је одобрен улазак у САД. Под санкцијама је био више од 10 година, као близак сарадник Слободана Милошевића.
