1512 – Турски султан Бајазит ИИ абдицирао је у корист сина Селима I.
1682 – Умро је шпански сликар Бартоломео Естебан Муриљо, један од најзначајнијих представника високог барока у сликарству.
1807 – У селу Вогањ код Руме почела је Тицанова буна у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан.
1897 – У Бечу је умро немачки композитор и пијаниста Јоханес Брамс, аутор симфонија, клавирских концерата, хорских и соло песама. Светску славу донело му је дело „Немачки реквијем“ написано 1868. године. Родио се у Хамбургу, 7. маја 1833. у породици музичара.
1915 – У Ваљеву је умрла сликарка Надежда Петровић. Сматра се зачетником модерног српског сликарства, а њене слике „Ресник“, Нотр Дам“, „Аутопортрет“, „Булоњска шума“ сврставају се међу најбоља дела у српској ликовној уметности.
1922 – Јосиф Висарионович Стаљин изабран је за генералног секретара Комунистичке партије Русије.
1930 – Рас Тафари је постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).
1930 – Рођен је Хелмут Кол, канцелар Западне Немачке од 1982. и први канцелар Немачке после уједињења Западне и Источне Немачке 1990. На том положају је остао 16 година, до изборног пораза 1998.
1936 – Погубљен је Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна.
1941 – Мађарски премијер Пал Телеки извршио је самоубиство дан пошто је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно с Немачком 6. априла 1941. напала Југославију.
1948 – Премијером драме Ивана Цанкара „Краљ Бетајнове“ у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица.
1948 – Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи Европи после Другог светског рата.
1975 – Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак, амерички велемајстор Боби Фишер, одбио да брани титулу.
1979 – У Пакистану је погубљен бивши председник Владе Зулфикар Али Буто, збачен с власти војним ударом 1977.
1991 – Савет безбедности УН је изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештање мировних снага и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.
1991 – У Швајцарској је умро енглески писац Грејем Грин – „Трећи човек“, „Суштина ствари“, „Министарство страха“, „Моћ и слава“, „Крај љубави“, „Наш човек у Хавани“.
1992 – Председник Комунистичке партије и Републике Албаније Рамиз Алија је поднео оставку две недеље после парламентарних избора, на којима су комунисти изгубили већину у Скупштини.
1995 – Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано је у једном селу на североистоку Бурундија.
1996 – У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест).
1999 – Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.
2003 – Државна заједница Србија и Црна Гора примљена је у Савет Европе, као 45. чланица те најстарије европске организације.
2008 – Хашки трибунал ослободио је бившег вођу ОВК и бившег премијера Косова Рамуша Харадинаја и саоптуженог Идриза Баљаја кривице за ратне злочине над Србима, Ромима и Албанцима у околини Дечана 1998. Харадинај и Баљај ослобођени су кривице по свих 37 тачака оптужнице, а трећеоптужени Љаха Брахимаја је осуђен на шест година затвора због окрутног поступања и мучења затвореника.
2010 – Америчка компанија Епл је пустила у продају „ајпад“ (иПад), прву врсту таблет-компјутера.
2014 – После 15 година отворен је ваздушни простор изнад Косова за цивилне летове на висини већој од 8.700 метара, који је био затворен 1999. због НАТО интервенције на СРЈ.
2014 – Премијер Јерменије Тигран Саргсијан је поднео оставку услед оштрих критика због увођења реформе пензија којом се од људи рођених после 1974. тражило да уплаћују пет одсто својих примања у приватне пензионе фондове.
2016 – „Панамска документа“ која су процурила из једне адвокатске канцеларије, открила су податке о пословању 214.488 офшор компаније.