Ове године навршава се 20 година откако су у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године припадници НАТО-а и тадашњег СФОР-а на Палама ударили на један од темеља српског народа – његову православну цркву и њено свештенство.
Они који су у име УН требало тада да штите мир и све грађане на простору БиХ готово на смрт претукли су православног свештеника Јеремију Старовлаха и његовог сина вјероучитеља Александра, друге свештенике и њихове породице малтретирали, а зграду Парохијског дома у којој су се налазили њихови станови оскрнавили и демолирали.
Срећу да са прођу са лакшим тјелесним повредама имали су свештеници Миомир Зекић и Слободан Лубарда, тадашњи ђакон, а сада свештеник Младен Видаковић и њихове породице.
Овој бруталној агресорској акцији додатну злочиначку димензију даје чињеница да је почињена у вријеме поста, уочи највећег хришћанског празника – Васкрса.
На Пале је тада извршен класични десант. Хеликоптери са војницима спустили су се на оближњи фудбалски стадион, а у кругу од 100 метара од Парохијског дома било је забрањено свако кретање свима осим припадницима мултинационалних снага.
Ко год се у том тренутку кретао на том подручју био је дочекан на кундак или упереном пушчаном цијеви са метком у њој.
У извјештају о страдању породице Старовлах, објављеном на интернет страници Митрополије дабробосанске, наводи се да су војници САД, Велике Британије и Словеније око један час послије поноћи, уз употребу силе, ватреног оружја и експлозива упали у Парохијски дом, који се налази поред Храма Успења Пресвете Богородице, а потом и у станове свештеника Старовлаха и Зекића, који су се налазили изнад просторија Парохијског дома.
Војници СФОР-а су експлозивом разнијели врата Парохијског дома, а потом и врата два стана која су се налазила изнад, у којима су живјели свештеници Старовлах и Зекић са својом породицама.
Непосредно по упаду у стан Старовлаха, војници су Јеремијину супругу Виторку затворили у собу, а њега и сина Александра почели брутално да туку. Александар, који се опорављао од операције жучи, од силине удараца пао је у кому.
Војници СФОР-а упали су и у стан свештеника Зекића, који се налази поред стана Старовлаха, а један од њих је на њега пуцао из пушке. Зекић и његова супруга убрзо су били везани и остављени да леже лицем окренутим ка поду. Отац Зекић је више пута губио свијест.
Током акције, војници СФОР-а ушли су и у кућу поред Парохијског дома у којој су живјели свештеник Слободан Лубарда и ђакон Младен Видаковић.
Ђакон Младен је том приликом доживио стрес јер га је СФОР-ов војник прибио уз зид са упереном пушком, док су други војници пушкама циљали у кревет у којем је лежала ђаконова супруга са дјететом од 22 мјесеца.
Након једночасовног иживљавања, припадници мултинационалних снага су тешко повријеђене Старовлахе хеликоптером пребацили у болницу у Тузлу. Полумртва тијела само су унијели у болницу, спустили их на под ходника, након чега су напустили ову здравствену установу.
Медицинско особље, све до телефонског позива Виторке Старовлах, није знало о каквим је пацијентима ријеч и ко су они.
Лажна оправдања међународних снага
Иако су припадници мултинационалних снага тврдили да су Старовласи повреде добили од детонације динамита, медицинским налазима утврђено је да су брутално испребијани.
Више високостручних медицинских екипа из Тузле, Бањалуке, Војномедицинске академије /ВМА/ у Београду прегледало је двојицу настрадалих и нису ништа пронашле што би упућивало на повреде задобијене детонацијом или пушчаним зрнима. Сви су сагласни да су повреде настале јаким ударцима тупим предметима.
Љекари су констатовали тешке повреде главе, вратног пршљена и сломљене надлактице код Јеремије, као и прелом свих костију лица и ране на грудном кошу код његовог сина Александра.
Старовласи су из тузланске болнице, гдје су им спасени животи и пружена максимална медицинска помоћ, пребачени у Београд на ВМА, на којој је настављено њихово лијечење.
И Истражна комисија о догађајима на Палама, чији је извјештај усвојио и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, потврдила је да су Старовласи повријеђени „дејством тупог предмета, тешког и замахнутог механичког оруђа и дијеловима тијела“.
Припадници такозваних мировних снага извели су акцију под изговором да траже „ратне злочинце“ и првог предсједника Републике Српске Радована Караџића.
Да је та тврдња далеко од истине потврђују чињенице да они у тој луциферској ноћи нису претраживали друге просторије у Парохијском дому и око њега, као ни цркву поред. У одређене просторије уопште нису ни улазили.
Само мјесец и по дана раније, у јануару 2004. године, припадници мултинационалних снага претресли су Парохијски дом и цркву од крова до подрума, снимивши са три камере сваки угао и детаљ.
Чак су мјерили дужину и ширину терасе, дебљину врата, довратка, зидова. Знали су сваки детаљ и могли су прецизно да одреде колико им експлозива треба за проваљивање. Јасно је да су злочиначку акцију изведену у ноћи између 31. марта и 1. априла детаљно и добро испланирали и да јој је циљ био застрашивање српског православног народа у БиХ.
Искључива мета њиховог напада били су православни свештеници са својим породицама, прије свих Јеремија Старовлах и његов син вјероучитељ Александар.
Какву је опасност могао да представља млади вјероучитељ Александар по моћну свјетску армаду показује чињеница да је у његовој демолираној соби након акције припадника НАТО-а и СФОР-а највише било дјечијих радова – слика, састава и пјесама о теми предстојећег Васкрса.
Тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун, познат по кршењу свих могућих људских права за све који носе српско име, оправдао је акцију СФОР-а, наводећи да се она заснивала на чланку листа „Дневни аваз“, објављеном неколико дана прије бруталне акције, у којем пише да је Старовлах, наводно, рекао да је дужност сваког свештеника да чува Караџића, те да је неопходно обновити четнички покрет у БиХ.
Ни данас нису познати починиоци и налогодавци
И 19 година након ове акције припадника међународних снага није до краја познато из чијих су све земаља војници у њој учествовали и ко је налогодавац.
Непосредно након акције, НАТО је на својој интернет страници саопштио да је у акцији учествовала мјешовита јединица формирана од војника из Италије, Словеније, Велике Британије, САД, Румуније, Мађарске и Аустрије.
Адвокат Миљкан Пуцар, правни заступник породице Старовлах, раније је изјавио „Срни“ да породица Старовлах неће никада сазнати због чега су Јеремија и Александар претучени и ко је то наредио.
– Неко је снагама НАТО-а и СФОР-а у БиХ дао имунитет због чега они никад неће сазнати ко је извршио злочин над њима – нагласио је Пуцар.
Свештеник Зекић тврди да је власт у БиХ кривац што су припадници тадашњег СФОР-а и НАТО-а њега и његову супругу више часова малтретирали, а свештеника Јеремију и његовог сина Александра брутално претукли, угрозивши им животе.
– Кривац за све што се десило је власт у БиХ, која је дозволила да тако нешто буде учињено. Ако у једној земљи њена власт организује живот тако да јој неко са стране дође и тако нешто уради, онда је ријеч о дебилима или неспособним људима – рекао је Зекић раније „Срни“.
Он је увјерен да су припадници мултинационалних снага хтјели да побију све чланове обје породице.
Јеремији и његовом сину Александру остале су трајне посљедице од пребијања.
Александар је стоодстотни инвалид којем је стално потребна туђа њега и помоћ.
Тадашњи предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик је 1. априла 2009. године донио одлуку да се вјероучитељу Александру Старовлаху додијели изузетна пензија са жељом да му буде олакшан живот и обезбијеђена неопходна рехабилитација. Старовласи живе у Београду.
